Трака преко уста и глава у песку

Актуелна власт и њихови коалициони интересни сателити развили су и до бизарности довели метод који користе приликом обрачуна с неистомишљеницима и критичарима. Они су поистоветили себе са Србијом, Србија је њихова (не наша), и сваки напад на њих и сваку критику цинично означавају као напад на Србију. То је бесрамно, неморално и ван сваке здраве памети. Након што је КРИК објавио вест да министар Вулин не може да докаже порекло више од 200.000 евра којим је купио стан, Вулинов Покрет социјалиста издаје бизарно, и по здраву памет увредљиво саопштење у коме износе будалаштине на рачун главног уредника КРИК-а Стевана Дојчиновића оптужујући га да напада Вулина, да је наркоман и да, наравно – мрзи Србију. Јер они су Србија и Србија је њихова. Наравно, у овом “саопштењу” не помиње се ниједна једина чињеница нити икакви докази којима би се оповргле тврдње КРИК-а.

У нормалним друштвима је посао истраживачких медија да раде управо оно чиме се бави КРИК, да открива случајеве корупције у друштву и све политичке актере и функционере који су уплетени у то, а уколико буду откривени, носиоци политичких функција би требало да поднесу оставке. Тако се чува државни новац који је новац свих нас и тако се, да подучимо мало ове што је присвојише, воли Србија. Тако се чува од свих оних који од ње имају корист само док је черупају.

Шокирала ме је вест да су под страховитим политичким притиском угашене Врањске новине, које су биле један од најзначајнијих локалних медија и редак глас здравог разума. Подсетимо, Врањске новине су биле пример за све оне који желе да оснују медије који ће бити у интересу грађана и јавности, а не политичара и алавих функционера на власти. Да, баш оних који ‘’воле Србију’’. Главни уредник Вукашин Обрадовић је био пример новинара који одолева притисцима и који правоверно и објективно информисање становника југа Србије ставља као бескомпромисни приоритет. Гашење ових новина резултат је страховитих политичких и финансијских притисака чиме се остварила суманута жеља актуелне власти да онемогуће контролну улогу медија и угуше сваки критички глас упућену ка њима. Јер, они, подсетимо, ‘’воле Србију’’ и нико их у тој љубави не сме омести нити јој стати на пут.

Оно што је можда страшније од ова два случаја која су уистину ужасна, јесте громогласно ћутање бројних новинара,  појединих новинарских удружења и медија. Поздрављамо протест одржан испред Владе у уторак увече, али верујемо да је дужност сваког ко себе назива и сматра новинарем, да се појављује дан за даном на протестима. Огромна већина контролисаних медија ће о овоме ћутати и окретати главу. Чини се као да одбрана њихових колега који пролазе кроз медијски линч није њихов посао, као да одбрана професије не зависи од њих. Уместо гласне одбране и борбе, као да сами себи затежу траку око уста која их спречава да пусте макар један глас. Као да заборављају да су они сви одговорни за јавну реч и интерес, за објективно, тачно и истинито информисање грађана које је најважније за успостављање и неговање баш сваког демократског друштва.

Без слободних медија нема слободних друштава, а без одговорних и професионалних новинара ово не бива. Свако од оних који себе називају новинарима, морају да скину траку с уста и поносно подигну глас против сваког напада на оне своје колеге који часно и професионално, поштујући етички кодекс новинара Србије, обављају свој посао. Исто тако, њихова је дужност да издигну главу из песка и осуде сваку злоупотребу медија, сваки утицај на медије који има за последицу њихову злоупотребу. Не треба да имају икаквих илузија јер данас је Дојчиновић мета напада и суманутих лажи, а сутра неко други.

Док је нама овакве власти неће бити никако другачије. Јасно је да се ова власт неће зауставити док не угуши и последњи глас критике и здравог разума како би и даље несметано могла да ‘’воли Србију’’ и сачува је од нас који јасно видимо њихова недела и боримо се  против њих – главе високо уздигнуте изнад сваког муља, талога и песка.

Др Ана Стевановић

народна посланица Покрета Доста је било