Финансирање високог образовања је једна од најважнијих полуга унапређења квалитета виског образовања. Тако се наводи и у Експозеу (стр.12, 101: пресудан инструмент за обезбеђење ефикасности и квалитета).
Уредба по којој се данас финансира високо образовање подржава модел по ком се средства опредељују по броју студената уписаних на буџет. Број студената уписаних на буџет одређује се претежно инерцијом, пошто уписна политика није разрађена. Уредба је уједно драстично неусклађена са стандардима за акредитацију, па су норме које прописује уредба ниже од норми које прописују стандарди.
Нови модел финансирања високог образовања требало је да буде саставни део новог закона, према Акционом плану спровођења Стратегије образовања у Србији до 2020. године (ФО-ВО16). Влада РС била је у обавези да спроведе “усвајање подзаконског акта и довођење старог система финансирања у законске оквире” до децембра 2015, као “привремено решење до доношења новог Закона о високом образовању са начином финансирања.”
Нов закон о високом образовању биће донет идуће седмице без начина финансирања. Шта више, финансирање ће бити предмет посебног закона, у ком ће, и према програму Владе, бити примењен модел финансирања по перформансама. У образложењу стоји да ће се Предлог посебног закона о финансирању високог образовања сачинити кроз Delivery Unit. А “намера је да се финансирање високошколских установа врши на основу performance based contract-а и реализованих циљева и резултата које високошколска установа оствари у одређеном периоду.”
Иако не доноси нове одредбе о финансирању (оквир, модел) нов закон, како се каже у образложењу Предлога закона “иде у сусрет новом закону о финансирању високошколских установа” (стр.
Иде у сусрет двојако, што закључујемо на основу образложења.
Прво, тако што је реч “финансирање” из, за који дан, старог закона, просто замењена речју “основе финансирања”, чиме су застареле одредбе старог закона, у неизмењеном облику, практично постале основа за будући модернији модел финансирања. Другим речима, одредбе које се односе на финансирање по броју студената постале су основа за модел финансирања по перформансама.
Друго, прикупљањем података на начин који није сврсисходан, сразмеран ни законит. Наиме, закон уводи Јединствени информациони систем просвете (ЈИСП) који ће бити једна од највећих, централизованих база података у Републици Србији, са подацима о личности, социјалном, здравственом и образовном статусу студената, укључујући брачни статус и националност. Подаци ће по свој прилици бити у неанонимизираном облику, будући да је тај део одредбе из важећег закона изостављен у новом закону. Сврха ЈИСПа, односно вођења евиденција и регистара ће извесно бити и “прикупљање података за основно и додатно финансирање”. Подаци у ЈИСПу ће практично бити мерљиви индикатори остварења горепоменутих циљева и резултата на основу којих ће се високошколске установе финансирати.
Будући да стари модел финансирања не треба да постане основа финансирања будућег модела, поднела сам амандмане да се речи “основе финансирања” замене речју “финансирање” како је и било. А онда, када буде донет нови закон о финансирању треба поставити и нове основе, односно оквирни начин финансирања.
Такође, будући да се не зна када ће бити донет нов закон о финансирању, као и да је на снази и даље Уредба коју је потребно променити, поднела сам амандман на члан 69, тражећи да се дода став да ће Влада у року од шест месеци донети посебан акт којим ће се прописати критеријуми и механизми финансирања образовних институција у целини, према структури трошкова из става 1 истог члана.
Јасмина Николић
потпредседница Доста је било
Коментариши