За отворену науку – амандманима на нови закон о високом образовању

Приступ резултатима научних истраживања финансираним средствима пореских обвезника треба да буде бесплатан и право је целе друштвене заједнице.

У готово свим документима из области образовања и науке на нивоу Европске уније (и шире) истиче се значај отвореног приступа резултатима научних истраживања, са становишта подстицања иновација и размене знања, а посебно имајући у виду право друштвене заједнице да има приступ резултатима научних истраживања финансираних новцем пореских обвезника.

Глобална тежња да се резултати научних истраживања учине доступним свима, бесплатно, основна је стратегија Европске комисије за побољшање циркулације знања а самим тим и иновација. То се посебно огледа у општем начелу “отвореног приступа” научним публикацијама у програму Хорајзон 2020. Отворена наука је међународно општеприхваћен термин који подразумева слободан, односно бесплатан приступ резултатима научних истраживања, отворене податке, отворене иновације, софтвер отвореног кода и слично. Европска комисија је 2012. године саветовала земље чланице да истраживања финансирана из јавних средстава учине доступним јавности, како би се, између осталог превазишао апсурд да резултати истраживања финансираних јавним средствима (факултета, института) нису доступни јер су објављени у часописима комерцијалних издавача, на чија издања институције морају да се претплате да би могле да користе те резултате.

Нов закон о високом образовању не препознаје отворен приступ науци (Open Science/Open Access). Колеге са Универзитета у Београду, а могуће и других универзитета, немам податак, тражиле су током јавне расправе да се у закон унесу одредбе о “отвореном приступу”, односно “отвореној науци”. Министарство није уважило ту сугестију, а у образложењу новог закона нема аргумената којим се сугестија одбацује.

Године 2014. добила сам признање које ће ми заувек остати најдраже – “Архонт” отвореног приступа Универзитета у Београду. Признање ми је доделила наша Универзитетска библиотека, институција која је много тога учинила да у свом домену унапреди и модернизује нашу науку и истраживачима олакша објављивање и размену научних истраживања. Као архонт отвореног приступа Универзитета у Београду, част ми је и обавеза да поднесем амандмане да се концепт “отвореног приступа”, односно “отворене науке” унесе у нов Закон.

Имајући у виду горе наведено, као и чињеницу да је пето начело високог образовања “отвореност према јавности и грађанима” (члан 4, ст.1, т.5), затим да се у регистру акредитованих установа, акредитованих студијских програма и запослених у високошколским установама користи усаглашен концепт “отворени подаци”, поднела сам три имандмана и предложила следеће:

1. да се у члан 32. који се односи на Европске интеграције у образовању у став 1, тачка 2 дода одредба која експлицитно обавезује Министарство да се стара о усклађивању система нашег високог образовања са трендовима развоја образовања у Европи у погледу “отворене науке”. Увођење синтагме “отворена наука” у овај члан значило би опредељеност Министарства да прати промене у овој области и предузме све потребне радње да у тим променама и учествује.
2. да се у члан 40. који се односи на завршни рад и дисертације, у став 10. дода одредба да се копија садржаја дисертације, коју универзитет доставља централном репозиториујуму у Министарству, мора чувати у “отвореном приступу”. Предлог закона не обавезује Министарство да централни репозиторијум води као јавно доступан. Пошто је у пракси Национални репозиторијум дисертација у Србији (НаРДУС) већ прихваћен и јавно доступан, неопходно увести наведену промену.
3. да се у члан 58. који се односи на интегративну функцију универзитета, у став 3. у ком се пописују области у којима универзитет има надлежност да интегрише функције, дода нова тачка: “политика отворене науке”. Увођењем ове тачке универзитети би се обавезали да уреде објављивање и друге облике дисеминације резултата научних истраживања у складу са савременим тенденцијама. Увођењем политике отворене науке, а посебно њеним спровођењем, универзитети би допринели реализацији права на образовање и  принципа једнакости образовних могућности. Истовремено би били боље промовисани и свакако би повећали свој друштвени утицај и шансе за сарадњу како са привредом, тако и са другим универзитетима у земљи и иностранству, што је у складу са 7. циљем (члан 3) високог образовања: “унапређење међународне отворености система високог образовања”.

Пошто је расправа о амандманима на два закона из образовања ограничена на 10 сати, а први на реду је Предлог закона о основама образовања и васпитања, готово извесно неће бити прилике да се о овим амандманима дискутује у Народној скупштини. Остаје да се надамо да ће министар и сарадници евентуално усвојити амандмане и увести “отворену науку”, односно “отворен приступ” у Закон.

Већ осам година се на глобалном нивоу обележава Недеља отвореног приступа са циљем да промовише отворени приступ знању и да укаже на предности оваквог концепта. Србија треба да буде део овог тренда.

Јасмина Николић 

потпредседница Доста је било