Autorski tekst Beograd Državna uprava Turizam

Ko i kako vodi Javno preduzeće Ada Ciganlija?

Javna preduzeća preuzimaju partije koje dođu na vlast. Neretko u toku mandata, partije mogu zameniti javna preduzeća (kao sličice ili salvete) i to onda podrazumeva nove rukovodioce u tim preduzećima. Po pravilu su to nestručni partijski kadrovi sa kupljenim diplomama.

Zašto je to tako? Da li partije na vlasti nemaju stručnije ljude za te oblasti? Sigurno imaju, ali njih ne postavljaju, a razlog je jednostavan. Sa nestručnim ljudima na čelu javnih preduzeća lakše je manipulisati i sprovoditi politiku koja odgovora vrhu partije i njenim burazersko-kumovskim klanovima.

Direktori su, po pravilu, ljudi bez integriteta i, ne bi li što duže sačuvali stečenih dva minuta vlasti, veoma su poslušni. Zbog svoje poslušnosti su i dobili rukovodeće mesto, cilj im je da zadovolje svoje vođe, a usput i da za sebe nešto ućare, svesni da im je to samo prolazna faza.

JP Ada Ciganlija, nažalost, nije izuzetak, pa se nestručnim upravljanjem ovakve vodeće garniture uništava nešto što nam je priroda dala.

Direktor JP Ada Ciganlija je po zakonu gradski funkcioner i postavlja ga Gradska skupština. Do juna 2017. godine bio je Žarko Šormaz, čovek kome u biografiji piše da je završio Fakultet za trgovinu i bankarstvo. On je sa mesta direktora firme „Šormal Limited“ d.o.o “doleteo” na mesto direktora JP Ada Ciganlija. Poznato je da u Bloku 63 ima ugostiteljski objekat za prodaju pljeskavica. Dok je bio direktor JP i njegov lokal se uveliko razvijao i gradio. Sa direktorskog mesta je smenjen u junu ove godine, bez objašnjenja. Ne treba objašnjavati da je član SNS-a.

Juna meseca za vd direktora JP je postavljan Robert Đukić, član GO SPS, koji je svoje uhlebljene pronašao u JP Ada Ciganlija još od 2008. godine i to odmah kao zamenik direktora. Oni koji su zaduženi za nadzor svojih partijskih kolega su Milan Žižović iz SPS-a i Dejan Tadić iz SNS-a. Tako se, u bratsko-partijskoj atmosferi, rukovodi ovim Javnim preduzećem. Pošto je mnogo ljudi svojim biznisom vezano za Adu, krug onih koji su u blizini je dosta veliki.

Prva dva čoveka JP Ada Ciganlija su gradski funkcioneri, a pored njih je zaposleno još 66 ljudi od kojih 16 ima visoku stručnu spremu. Na početku godine prosečna bruto zarada bila je 91.570 dinara, a sada je već neverovatnih 106.000 dinara. Na čelu su direktori sektora (četvoro), koji su u januaru primali skromih 194.000 a sada 212.000 dinara bruto. Manju platu od njih ima 8 rukovodilaca i to po 180.000 dinara. Očigledno je da je bolje biti zaposlen u JP Ada Ciganlija nego biti ministar.

Ove godine, pored izdataka za platu, planirano je i da se utroši stotinak hiljada evra za nabavku automobila. Pretpostavljam da im je to neophadno da bi mogli brzo da stignu na partijske sastanke, jer za poslovanje sigurno nisu preko potrebni.

U najkrupniju sliku finansijskog stanja spadaju sledeći elementi:

  • Na stazi oko Ade ima više od 60 ugostiteljskih objekata.
  • Planirani prihod od zakupa ugostiteljstva na levoj strani za ovu godinu je 18.000.000 dinara.
  • Planirani prihod od zakupa prostora od prodaje sladoleda 31.000.000 dinara.
  • Zakup reklamnog prostora za 2017. godinu je 27.620.000 dinara.

To su brojevi, verovali ili ne. Kada pogledamo pažljivo cenovnik, vidimo da zakup plaže može biti 10 dinara mesečno po kvadratnom metru. Kada ovo znate, više se ne čudite zašto niko neće da prodaje sladoled. Jer, više plaćate za mesto na kojem postavljate jedan frižider nego za čitav restoran sa zauzetom plažom i zelenim površinama. Zaista bih voleo da zakupim 1000 kvadrata po ovoj ceni. Ali, možda to nije sve. Možda zakupci moraju još nešto da plaćaju?

Drugi primer: ako organizujete nekoliko trka oko jezera, sa više od tri kruga, morate da platite JP-u 180.000 dinara, ali ako uz ugostiteljski objekat napravite sportski teren i zauzmete 150 kvadratnih metara zelene površine i to posle izdajete po satu (1.500-2.000 dinara), plaćate JP-u 50.000 godišnje. Očigledno je da su ugostitelji povlašćeni. Zašto?

Kada je reč o programu poslovanja i izveštajima koje je svako JP obavezno da objavljuje na osnovu odredbi Zakona o javnim preduzećima, na sajtu JD Ada Ciganlija nema ničega. Stručno mišljenje o kvalitetu vode u Savskom jezeru je ono iz 2015. godine. Toliko o transparentosti.

Ada Ciganlija i njeno lagano, ali sigurno uništavanje, je velika tema. Ako se samo setite Zemunskog keja u vreme dok je bio rogobatno načičkan raznim kioscima, baš tako će uskoro izgledati i naša Ada. Uskoro će i ona biti stecište samo ljubitelja pljeskavica i palačinki, gomila betona, čelika i stakla, a možda nikne i tržni centar.

Dosta je bilo ima program i volju da ovakve stvari zaustavi. Želimo odgovorne i stručne ljude na rukovodećim mestima svih javnoh preduzeća, ljude koji vole ovaj grad i ne žele samo da ga uništavaju. Za Adu Ciganliju, kao i za toliko drugih delova Beograda je kucnuo poslednji čas.

Mirko Stojanović

Dosta je bilo Čukarica

Dosta je bilo

Dosta je bilo

Komentariši

Klikni ovde da postaviš komentar