Да ли ћемо школовати страначке кадрове за јавне послове?

У Народној скупштини је предложено усвајање закона о Националној академији за јавну управу. Наша начелна замерка је, ако се закон усвоји у облику у коме се предлаже, да ће на даље школовање службеника у јавној управи бити омогућен велики утицај политике и политичких странака. Оваква врста обуке и стручног усавршавања администрације је неопходна и заиста је потребно од јавне администрације у Србији направити професионално језгро, али се бојим да је због начина на који је конципирана, Национална академија то неће моћи да обезбеди.

Амандманима смо предложили две важне измене. Прво, погрешно је да се цео концепт академије усмерава само на јавну администрацију и јавну управу, већ би стручна обука требало да се усмери и на област јавних политика. Друго, предлажемо да док се не стекну услови, Национална академија за јавну управу не буде посебна институција, него да то буде програм који ће се изводити на постојећим високошколским установама Републике Србије.

Зашто уопште уводимо додатно образовање за људе запослене у јавној управи? Зато што се јавна управа, као и потребе друштва, непрекидно мења. Зато је неопходно да се и јавни сектор непрекидно прилагођава променама које настају у друштву.

На пример, једна од ствари која се унапређује свуда у свету, кроз Сигма пројекат, јесте да се повећа административна транспарентност државних одлука, да се јавна администрација понаша у складу са етичким принципима, да се потребама грађана излази с више пажње, да се уважава право жалбе, да се штите лични подаци грађана… Да ли је за овакав ниво промена неопходно да постоји Национална академија за јавну управу? Није, јер многе од тих ствари могу одмах да се промене.

Како? Потребно је, на пример, да се промени понашање у Народној скупштини. Јер, ако председница Народне скупштине скрати седницу за 255 минута мимо сваке законске процедуре, онда та одлука и такво понашање излази у јавност па јавни службеници помисле овако: ако председница Скупштине може да крши пословник, што их не би кршио и ја? Дакле, за промену вам није потребна Академија, потребно је да постоје људи који савесно обављају свој посао.

Затим, ствари стоје мало другачије када треба усвајати и применити нови закон и нове политике. Ко ће да врши обуку државних службеника када се усвоји неки нови закон? Људи који се иначе тиме баве и запослени су на високошколским установама. Пошто ће ти људи бити ангажовани на Националној академији, зашто се онда цела та ствар и не би обављала на високошколским установама?

Велики проблем је и то што се у предлогу закона наводи да је систем акредитације ове институције измештен из постојећег система акредитација Републике Србије. Дакле, сви универзитети који аплицирају имају један ниво стандарда који би требало да испуне, али Национална академија, предложена као једна од најважнијих институција, ће имати потпуно друге стандарде. Те стандарде ће, како можемо да прочитамо у образложењу, расписивати министар. Пошто ће и директора и програм такође бирати и одобравати Влада, добићемо једну у потпуности политичку институцију. На крају, имаћемо институцију у којој ће се подучавати страначки кадрови да обављају страначке послове у јавној управи.

Све што је набројано у овом закону може одмах да се примени и спроведе, тако што би у Народној скупштини посланици почели да се понашају нормално, па би тако државни службеници видели како треба да се понашају према грађанима. Јер, шиканирање људи у Народној скупштини је индиректно шиканирање грађана.

Дакле, уз све што би ова академија требало да ради, по предложеном закону ћете од те институције направити страначко тело и тако појачати страначку културу чак и у том важном телу. “Што се грбаво роди, вријеме не исправи”, Ако грбаво направите ову веома важну институцију, годинама нећемо моћи да уклонимо недостатке.