Као ретко кад, једна одлука суда у Србији изазвала је буру негативних реакција владајуће странке.
Пресуда Апелационог суда којом је Мирослав Мишковић ослобођен због злоупотреба са испумпавањем новца из путарских предузећа (која је делом укинута због утаје пореза), прво је изазвала реакцију председника државе који је изјавио:
“…Ево Вам тајкуни, нека вам они воде државу и покраду све што је у међувремену створено …”
Одмах након ове изјаве огласио се и гласноговорник СНС-а Кикинђанин Миленко Јованов који је напао адвоката одбране Зденка Томановића рекавши да је и он тајкунско чедо, да би за 500 евра урадио било шта, а не само лагао и обасипао грађане тајкунским фантазијама…
Грађани Кикинде И Србије не смеју да забораве чињеницу да је још један тајкун недавно ослобођен свих оптужби (Богољуб Карић), али да оваквих напада владајуће странке на правосуђе, односно сам кривични поступак и актере истог, није било. Напротив, овај тајкун је данима промовисан на телевизијама са националним фреквенцијама.
Имамо дакле, две врсте тајкуна, подобне и не подобне, па би грађанима било боље што пре објаснити, који су критеријуми ове поделе. И Кикинђани свакако морају да знају убудуће, да препознају и открију правог, односно лажног тајкуна. Како?
Пођимо од Устава РС као највишег правног акта:
Члан 4 Устава Републике Србије гарантује поделу власти и независност судства, а члан 5 гарантује да политичке странке не могу саме вршити власт, нити је потчињавати себи.
СНС је свакако своју популарност подигла хапшењем тајкуна, а овакав бумеранг сигурно не иде у прилог владајућој већини. Хапшење је очигледно било маркетиншки мотивисано, а сада би требало народу објаснити да ипак није још све готово, односно да Мишковић није још у целости ослобођен оптужби.
Имамо ли ми правну државу, кад владајућа странка напада одлуке суда и коментарише их?
Овакви поступци сигурно остављају простор за страх и несигурност код грађана, али и код самих судија.
Миленко Јованов је још једном неспретно покушао да појасни изјаву председника и устремио се овај пут чак и на адвокатску професију.
Које су границе овог човека?
Он их очигледно нема, јер је у свом животном путу прво кренуо са истока (ДСС) гледајући у мајку Русију и мрзећи све што долази са запада. Оног момента када је почео да тоне у бившој странци, стопио се са евроинтеграцијама СНС-а и постао главни заговорник запада. По основу ове чињенице јасно је да политичарима на власти није битан чин изградње институција, већ једино голи опстанак на власти.
Доста је било истиче да су данас институције у Србији још увек веома слабе. Не постоји воља да се оне ојачају Систем је урушила партократија. Ми се залажемо за правну сигурност, јаке институције и за поштовање професије. Само таквим путем можемо кренути напред.
“Доста је било” Кикинда
Коментариши