Ко је нокаутирао Председника?

Избор за бољи живот – Борис Тадић. Ово је био слоган коалиције окупљене око Демократске странке на парламентарним изборима одржаним 2012. године. Имајући у виду чињеницу да је у том тренутку Тадић вршио функцију председника Републике, сећам се беса који је у мени изазвала садржина овог слогана.

Не може председник Републике да подржава изборну листу једне странке, то је кршење Устава и злоупотреба функције, изигравање демократије, он је побогу председник свих грађана и мора да изражава њихово јединство, говорио сам тада, бесан због разарања демократских институција од оног ко се представљао као њихов чувар.

Изгледа да су овај осећај делили и многи други грађани Србије јер је исход тадашњих избора показао да модификовање демократије према тренутној политичкој потреби није нешто што бирачи демократске оријентације могу лако прогутати.

У очекивању наступајућих београдских избора, председник Републике Александар Вучић најавио је да ће дозволити да изборна листа странке чији је председник, користи његово име. Ништа необично. Уосталом, Вучић је и председничку трку истрчао са места председника Владе, злоупотребљавајући све што се могло злоупотребити.

Институцију председника Републике којој је Тадић задао прве ударце, Вучић је у потпуности нокаутирао и сада је неуморно гази и над њом се иживљава. Могу само да констатујем да је пракса показала да у Србији инситуција председника постоји само зато да би странци председника олакшала изборну победу. И више нисам бесан. Праг трпљења противуставног деловања се подигао код свих, па и код мене. Навикао сам.

Усаглашен лидерска пракса једнако је крива и за демолирање уставног поретка, а и за демолирање романтичарске илузије да је страшно ако моћ не лежи у институцијама. Постало нам је нормално да моћ представља могућност да се институција отворено згази. Тако су то разни Крстићи и Бујошевићи и раније, а и сада представљали грађанима. Али они нису највише криви.

Много већу одговорност од свих њих сносе они чија је професија чување институција. Професори правних факултета, судије, тужиоци и остала стручна јавност. У њих треба упрети прстом сваки пут кад се у Србији деси оно што је у остатку света незамисливо.

Они не само да ћуте и на тај начин обесмишљавају своју сврху, већ и неретко активно учествују у уништавању институција. Њихова стручна мишљења су превише инспирисана политичким интересима владара, њихови научни радови представљају механизме оправдавања тираније, њихов интегритет се може тржишно проценити на пар десетина хиљада динара на месечном нивоу.

Дуго наша елита обија да изађе из мишје рупе и преузме одговорност за будућност земље. Уместо тога, зарад сопствене удобности и страха за ситне привилегије, жртвује свест свих грађана о суштинским интересима државе и друштва. А будућим нараштајима поручује следеће: Ако не желите да будете као ми, иселите се из ове земље. Залихе нашег интегритета су на измаку. А и тражња за њим константно опада. Ваш интегритет неће моћи да се прода ни за оволико.

Војин Биљић

председник Београдског одбора ДЈБ