Ko je nokautirao Predsednika?

Izbor za bolji život – Boris Tadić. Ovo je bio slogan koalicije okupljene oko Demokratske stranke na parlamentarnim izborima održanim 2012. godine. Imajući u vidu činjenicu da je u tom trenutku Tadić vršio funkciju predsednika Republike, sećam se besa koji je u meni izazvala sadržina ovog slogana.

Ne može predsednik Republike da podržava izbornu listu jedne stranke, to je kršenje Ustava i zloupotreba funkcije, izigravanje demokratije, on je pobogu predsednik svih građana i mora da izražava njihovo jedinstvo, govorio sam tada, besan zbog razaranja demokratskih institucija od onog ko se predstavljao kao njihov čuvar.

Izgleda da su ovaj osećaj delili i mnogi drugi građani Srbije jer je ishod tadašnjih izbora pokazao da modifikovanje demokratije prema trenutnoj političkoj potrebi nije nešto što birači demokratske orijentacije mogu lako progutati.

U očekivanju nastupajućih beogradskih izbora, predsednik Republike Aleksandar Vučić najavio je da će dozvoliti da izborna lista stranke čiji je predsednik, koristi njegovo ime. Ništa neobično. Uostalom, Vučić je i predsedničku trku istrčao sa mesta predsednika Vlade, zloupotrebljavajući sve što se moglo zloupotrebiti.

Instituciju predsednika Republike kojoj je Tadić zadao prve udarce, Vučić je u potpunosti nokautirao i sada je neumorno gazi i nad njom se iživljava. Mogu samo da konstatujem da je praksa pokazala da u Srbiji insitucija predsednika postoji samo zato da bi stranci predsednika olakšala izbornu pobedu. I više nisam besan. Prag trpljenja protivustavnog delovanja se podigao kod svih, pa i kod mene. Navikao sam.

Usaglašen liderska praksa jednako je kriva i za demoliranje ustavnog poretka, a i za demoliranje romantičarske iluzije da je strašno ako moć ne leži u institucijama. Postalo nam je normalno da moć predstavlja mogućnost da se institucija otvoreno zgazi. Tako su to razni Krstići i Bujoševići i ranije, a i sada predstavljali građanima. Ali oni nisu najviše krivi.

Mnogo veću odgovornost od svih njih snose oni čija je profesija čuvanje institucija. Profesori pravnih fakulteta, sudije, tužioci i ostala stručna javnost. U njih treba upreti prstom svaki put kad se u Srbiji desi ono što je u ostatku sveta nezamislivo.

Oni ne samo da ćute i na taj način obesmišljavaju svoju svrhu, već i neretko aktivno učestvuju u uništavanju institucija. Njihova stručna mišljenja su previše inspirisana političkim interesima vladara, njihovi naučni radovi predstavljaju mehanizme opravdavanja tiranije, njihov integritet se može tržišno proceniti na par desetina hiljada dinara na mesečnom nivou.

Dugo naša elita obija da izađe iz mišje rupe i preuzme odgovornost za budućnost zemlje. Umesto toga, zarad sopstvene udobnosti i straha za sitne privilegije, žrtvuje svest svih građana o suštinskim interesima države i društva. A budućim naraštajima poručuje sledeće: Ako ne želite da budete kao mi, iselite se iz ove zemlje. Zalihe našeg integriteta su na izmaku. A i tražnja za njim konstantno opada. Vaš integritet neće moći da se proda ni za ovoliko.

Vojin Biljić

predsednik Beogradskog odbora DJB