ОТКРИВАМО: Шта се крије у војвођанским шумама

У Војводини је пошумљеност свега око 6,5% укупне површине покрајине, што је катастрофално. Јавно предузеће “Војводинашуме” газдује овим скромним шумама, а то чини прилично успешно, како стоји у финансијском делу извештаја* о његовом пословању који је прилично детаљан дат посланицима покрајинског парламента на увид. Честитамо предузећу на оствареној добити, а сада откривамо да ли она може да буде и већа.

Као и увек када се нешто крије, оно што би требало да буде мета истраживања посланика које стварно занима мера до које се одговорно барата јавним средствима и својином, у извештајима јавних предузећа је гурнуто на маргине, написано у кратким цртама текстом из којег кључне чињенице не могу да се открију. Тада посланик долази у ситуацију да, како би буквално ископао оно што предосећа да се од њега намерно крије, испробава разне алтернативне методе долажења до података. Ово је јуче, по ко зна који пут, урадила посланичка група Доста је било у Скупштини Војводине.

Један од мотива уласка наших активиста у политику је борба против партократије која урушава јавни сектор испуњавајући партијске интересе. Партократија је ту да буде захвална странци за преко странке намештен добијен посао и плату, да скупи гласове примењујући не баш пристојне методе, хвали и промовише власт по сваку цену и у свакој ситуацији. Она служи одржавању овог система (који систем није) на власти. Из овог разлога при анализи извештаја ЈП лупу увек ставимо изнад цифара које говоре о томе колико евентуално у неком јавном гдезду има угураних непотребних и прекобројних запослених најчешће административних радника – партијске машинерије која прима зараду од јавног новца, а у ствари је терет који јавно предузеће носи и који му умањује резултат. Напомињемо, не сметају нама људи, него мотиви и поступци који ту ступају на сцену, а то је најчешће подизање инфраструктуре партијске гласачке машинерије на уштрб интереса грађана. Ово би била сасвим другачија земља кад би грађани гласали слободно и то за оне који нуде најбољи програм, а не по диктату како би добили или задржали посао. Ми се за такву слободну земљу боримо.

“Лупу” смо ставили изнад извештаја ЈП “Војводинашуме”, али не нађосмо ни један податак који може бити употребљен у циљу анализе броја и структуре запослених по квалификацијама, опису радних места и сл. Уместо тога радници су подељени по полу, старости, радном стажу. Све бескорисне цифре. Наш лов на партократијске кадрове је био онемогућен. Зато смо покушали два додатна трика:

1. Упоређивали смо број запослених у Војводинашумама са бројем запослених у сличним предузећима у окружењу и
2. Ушли смо у зграду предузећа “Војводинашуме” покушавајући да се о запосленима информишемо са огласне табле, где по актима који регулишу рад предузећа треба да буде објављена систематизација радних места.

Ево до чега смо дошли поређењем “Војводинашума” са сличним предузећима:

Војводинашуме газдују површином од 134.215 хектарa шума и имају 1525 радника.
1 радник на 88 хектарa

Србијашуме газдују површином од 843.804 хектарa шума и имају 2.602 радника.
1 радник на 324 хектарa

Хрватскашуме газдују површином од 2.485.611 хектарa шума и имају 8500 радника.
1 радник на 292 хектарa

“Војводинашуме” имају скоро 4 пута више радника по површини коју покривају него што би могао бити неки норматив који можемо да темељимо на остале две компаније које су приближно једнаке по кадровима по хектару шума дају као резултат ове математике. Другим речима, да “Војводинашуме” имају пропорцију запослености у односу на површине налик “Србијашумама” или “Хрватскашумама”, уместо 1525 радника би запошљавале оквирно 447 радника.

Поредили смо и организационе структуре “Србијашума” и “Војводинашума” и утврдили да су прилично подударне. Наиме, поред шумарства, обе фирме се баве ловним туризмом и бригом над риболовним подручјима. Ништа спектакуларно више од Србијашума не раде Војводинашуме.

Ево шта смо открили посетом предузећу:
Акти који регулишу пословање предузећа кажу да се систематизација радних места налази на огласној табли. Пошто се ради о јавном предузећу, које барата јавним ресурсом и јавним новцем, нормално би било да је огласна табла јавна. Стигли на адресу предузећа. Испред фирме – рампа. Обиђемо рампу – пословна зграда. У згради ходник. У ходнику нема табле. У канцеларији госпођа која каже да не можемо тако са улице да тражимо да видимо огласну таблу. Добро, најавићемо се следећи пут – био је наш одговор.

А, следећи пут ћемо дефинитивно открити колико од 1525 запослених у “Војводинашумама” ради у администрацији, а колико обавља примарну делатност, колико их је са којом стручном спремом, колико је руководилаца, а колико извршилаца. Моћи ћемо да проценимо и да ли је предузеће жртва партијског презапошљавања и зашто са четири пута већим бројем радника по хектару површине коју покривају него у сродним и блиским фирмама они у извештају кажу да им “немогућност запошљавања у 2016. години настављена у 2017. години озбиљно прети да угрози редовно извршавање планских задатака”.

На излагање које је поводом извештаја “Војводинашума” ДЈБ имао у Скупштини Војводине није било реплика. Можемо само да се питамо на шта указује ово апсолутно ћутање власти.

На почетку извештаја овог предузећа пише да је његова мисија успешно газдовање шумама у Војводини. На почетку покрета Доста је било смо одлучили да је наша мисија да се боримо против преоптерећивања јавног сектора непотребном (често партијском и административном) радном снагом која поскупљује услуге јавног сектора, троши непотребно јавни новац, успорава процедуре, али у великој мери служи странци из које долази. Да ли могу наша и њихова мисија да се развијају без колизије? Могу! Али, са другачијим извештајем и то таквим да из њега можемо јасно да утврдимо да је обим радне снаге оптималан и да администрација не гуши финансијске и друге токове. У “Хрватскашумама” то вероватно кажу – будемо видели.