OTKRIVAMO: Šta se krije u vojvođanskim šumama

U Vojvodini je pošumljenost svega oko 6,5% ukupne površine pokrajine, što je katastrofalno. Javno preduzeće “Vojvodinašume” gazduje ovim skromnim šumama, a to čini prilično uspešno, kako stoji u finansijskom delu izveštaja* o njegovom poslovanju koji je prilično detaljan dat poslanicima pokrajinskog parlamenta na uvid. Čestitamo preduzeću na ostvarenoj dobiti, a sada otkrivamo da li ona može da bude i veća.

Kao i uvek kada se nešto krije, ono što bi trebalo da bude meta istraživanja poslanika koje stvarno zanima mera do koje se odgovorno barata javnim sredstvima i svojinom, u izveštajima javnih preduzeća je gurnuto na margine, napisano u kratkim crtama tekstom iz kojeg ključne činjenice ne mogu da se otkriju. Tada poslanik dolazi u situaciju da, kako bi bukvalno iskopao ono što predoseća da se od njega namerno krije, isprobava razne alternativne metode dolaženja do podataka. Ovo je juče, po ko zna koji put, uradila poslanička grupa Dosta je bilo u Skupštini Vojvodine.

Jedan od motiva ulaska naših aktivista u politiku je borba protiv partokratije koja urušava javni sektor ispunjavajući partijske interese. Partokratija je tu da bude zahvalna stranci za preko stranke namešten dobijen posao i platu, da skupi glasove primenjujući ne baš pristojne metode, hvali i promoviše vlast po svaku cenu i u svakoj situaciji. Ona služi održavanju ovog sistema (koji sistem nije) na vlasti. Iz ovog razloga pri analizi izveštaja JP lupu uvek stavimo iznad cifara koje govore o tome koliko eventualno u nekom javnom gdezdu ima uguranih nepotrebnih i prekobrojnih zaposlenih najčešće administrativnih radnika – partijske mašinerije koja prima zaradu od javnog novca, a u stvari je teret koji javno preduzeće nosi i koji mu umanjuje rezultat. Napominjemo, ne smetaju nama ljudi, nego motivi i postupci koji tu stupaju na scenu, a to je najčešće podizanje infrastrukture partijske glasačke mašinerije na uštrb interesa građana. Ovo bi bila sasvim drugačija zemlja kad bi građani glasali slobodno i to za one koji nude najbolji program, a ne po diktatu kako bi dobili ili zadržali posao. Mi se za takvu slobodnu zemlju borimo.

“Lupu” smo stavili iznad izveštaja JP “Vojvodinašume”, ali ne nađosmo ni jedan podatak koji može biti upotrebljen u cilju analize broja i strukture zaposlenih po kvalifikacijama, opisu radnih mesta i sl. Umesto toga radnici su podeljeni po polu, starosti, radnom stažu. Sve beskorisne cifre. Naš lov na partokratijske kadrove je bio onemogućen. Zato smo pokušali dva dodatna trika:

1. Upoređivali smo broj zaposlenih u Vojvodinašumama sa brojem zaposlenih u sličnim preduzećima u okruženju i
2. Ušli smo u zgradu preduzeća “Vojvodinašume” pokušavajući da se o zaposlenima informišemo sa oglasne table, gde po aktima koji regulišu rad preduzeća treba da bude objavljena sistematizacija radnih mesta.

Evo do čega smo došli poređenjem “Vojvodinašuma” sa sličnim preduzećima:

Vojvodinašume gazduju površinom od 134.215 hektara šuma i imaju 1525 radnika.
1 radnik na 88 hektara

Srbijašume gazduju površinom od 843.804 hektara šuma i imaju 2.602 radnika.
1 radnik na 324 hektara

Hrvatskašume gazduju površinom od 2.485.611 hektara šuma i imaju 8500 radnika.
1 radnik na 292 hektara

“Vojvodinašume” imaju skoro 4 puta više radnika po površini koju pokrivaju nego što bi mogao biti neki normativ koji možemo da temeljimo na ostale dve kompanije koje su približno jednake po kadrovima po hektaru šuma daju kao rezultat ove matematike. Drugim rečima, da “Vojvodinašume” imaju proporciju zaposlenosti u odnosu na površine nalik “Srbijašumama” ili “Hrvatskašumama”, umesto 1525 radnika bi zapošljavale okvirno 447 radnika.

Poredili smo i organizacione strukture “Srbijašuma” i “Vojvodinašuma” i utvrdili da su prilično podudarne. Naime, pored šumarstva, obe firme se bave lovnim turizmom i brigom nad ribolovnim područjima. Ništa spektakularno više od Srbijašuma ne rade Vojvodinašume.

Evo šta smo otkrili posetom preduzeću:
Akti koji regulišu poslovanje preduzeća kažu da se sistematizacija radnih mesta nalazi na oglasnoj tabli. Pošto se radi o javnom preduzeću, koje barata javnim resursom i javnim novcem, normalno bi bilo da je oglasna tabla javna. Stigli na adresu preduzeća. Ispred firme – rampa. Obiđemo rampu – poslovna zgrada. U zgradi hodnik. U hodniku nema table. U kancelariji gospođa koja kaže da ne možemo tako sa ulice da tražimo da vidimo oglasnu tablu. Dobro, najavićemo se sledeći put – bio je naš odgovor.

A, sledeći put ćemo definitivno otkriti koliko od 1525 zaposlenih u “Vojvodinašumama” radi u administraciji, a koliko obavlja primarnu delatnost, koliko ih je sa kojom stručnom spremom, koliko je rukovodilaca, a koliko izvršilaca. Moći ćemo da procenimo i da li je preduzeće žrtva partijskog prezapošljavanja i zašto sa četiri puta većim brojem radnika po hektaru površine koju pokrivaju nego u srodnim i bliskim firmama oni u izveštaju kažu da im “nemogućnost zapošljavanja u 2016. godini nastavljena u 2017. godini ozbiljno preti da ugrozi redovno izvršavanje planskih zadataka”.

Na izlaganje koje je povodom izveštaja “Vojvodinašuma” DJB imao u Skupštini Vojvodine nije bilo replika. Možemo samo da se pitamo na šta ukazuje ovo apsolutno ćutanje vlasti.

Na početku izveštaja ovog preduzeća piše da je njegova misija uspešno gazdovanje šumama u Vojvodini. Na početku pokreta Dosta je bilo smo odlučili da je naša misija da se borimo protiv preopterećivanja javnog sektora nepotrebnom (često partijskom i administrativnom) radnom snagom koja poskupljuje usluge javnog sektora, troši nepotrebno javni novac, usporava procedure, ali u velikoj meri služi stranci iz koje dolazi. Da li mogu naša i njihova misija da se razvijaju bez kolizije? Mogu! Ali, sa drugačijim izveštajem i to takvim da iz njega možemo jasno da utvrdimo da je obim radne snage optimalan i da administracija ne guši finansijske i druge tokove. U “Hrvatskašumama” to verovatno kažu – budemo videli.