SNS je zacementirao svoju podršku i već godinama održava konstantan rejting pomoću kupovine glasova, ucena i pritisaka, medijske blokade, ali i armije pristalica i stranačkih aktivista. U takvim uslovima nije jednostavno pobediti, ali je u Beogradu itekako moguće.
Potrebno je kandidovati kredibilne ljude, koji u prethodnom periodu nisu zloupotrebljavali novac građana i neodgovorno se ophodili prema državnim resursima. Takođe, neophodno je okupiti se oko zdravih ideja, jasnog i konkretnog programa i formirati pobedničku platformu za gradske izbore. Građani vape za dogovorom novih, zdravih političkih snaga, koje bi došle na čelo srpske prestonice.
Međutim, vest koja sve češće provejava u poslednje vreme o kandidovanju Murte kao manjeg zla od Kurte, pritom se oslanjanjajući samo na izlizanu parolu ”Ua Vučić”, definitivno nije formula za osvajanje većine u Skupštini grada. Ljudima je dosta kukanja, političara prošlosti, nepostojanja alternative i odvlačenja fokusa sa konkretnih rešenja na potrošene mantre.
To je upravo ono što korpus nezainteresovanih glasača čini još čvršćim i stvara nove apstinente. A velika apstinencija odgovara ni manje ni više nego samom Kurti. Direktnu korist od kandidovanja Murte ima upravo Kurta, pri čemu i Kurta i Murta ostaju deo parazitskog sistema, a građani u još većem siromaštvu.
Sigurni smo da bi ovaj lanac partokratije prekinula koalicija Pokreta slobodnih građana i Dosta je bilo, koja bi odnela pobedu u Beogradu. Ovo bi bila koalicija novih ljudi koji se do sada nisu okaljali u politici, ljudi koji bi u velikoj meri uspeli da izvedu apstinente na izbore. I DJB i PSG su u narodu prepoznati kao nosioci promena.
Nažalost, za sada ne postoji dovoljno sluha za tako nešto, iako verujemo da značajan deo ovog pokreta veruje upravo u uspeh novih ljudi. Umesto kandidovanja novih ljudi, imamo pokušaj pranja nečijih političkih biografija, marginalizovanje katastrofalne politike pre 2012. godine, čime će se prokockati jedinstvena šansa za promene u poslednjih 5 godina.
Građani vrlo dobro znaju ko je kumovao formiranju SNS-a, kao i ko je glavni uzrok njihovog dolaska na vlast. Pljačka države nesagledivih razmera u postpetooktobarskom periodu, kao i bahatost vlasti u nešto manjoj meri od ove koju imamo danas, prouzrokovalo je ulazak naprednjaka u sve pore vlasti. Otkud sada pravo onima koji su doveli naprednjake na sve poluge vlasti, da bilo šta govore o politici, a kamo li da se u nju vraćaju?
Nadamo se da kalkulantska politika ipak neće prevagnuti, zahvaljujući kojoj bi šuma parazitskih političara dobila novi legitimitet za bavljenje politikom. Nažalost, ovo je jedan od potencijalnih scenarija, a cenu prihvatanja politike ”Murta umesto Kurte” će morati da snose oni koji odbacuju predlog zdrave opozicione koalicije.
Za Dosta je bilo je neprihvatljiva koalicija sa onima koji su do 2012.godine uništavali kako Beograd, tako i celu zemlju. Mi nismo ušli u politiku i postavili crvene linije politike, da bi ih pogazili. Bavimo se ovim poslom upravo da građani više nikada ne budu pred izborom između dva zla.
A političko zlo je zlo, pri čemu je smisleno kreiran i nametnut izbor između većeg i manjeg. Ono uništava i izjeda zemlju, omogućava tajkunima da se nekažnjeno bogate preko grbače građana, dok nam bolnice i škole i dalje propadaju, a infrastruktura se krpi i maže tako da drži vodu dok majstori ne odu.
Građani nisu zaboravili malverzacije oko Bus plusa, protivzakonito naplaćivanje duple cene vrtića, zloupotrebe komunalne policije u Beogradu, a čak je i kič fontana na Slaviji projekat od pre 5 godina. Nisu nikada ispitane do kraja malverzacije u vezi izgradnje mosta na Adi, za čiju cenu su građani mogli da dobiju još tri mosta. Kandidovanje nekog ko je odgovoran za ove i mnoge druge afere nema za cilj pobedu opozicije, već samo opstanak Kurte na vlasti.
Ako su drugi napustili ideju kredibilne političke borbe, demontiranja nakaradnog i uspostavljanja normalnog sistema i pravne države, mi nismo i nikada nećemo. Izlazimo na beogradske izbore sa Planom od 20 tačaka za Beograd. Imamo konkretan program koji pokriva sve gradske sektore, rešenja za svakodnevne probleme građana, časne i kredibilne kandidate, i jedini se zaista bavimo gradskom tematikom.
Milan Popović, dipl.građ.inž.
Kordinator DJB za Zvezdaru i član Programskog saveta ”Dosta je bilo”
U redu je za Djilasa potpuno to BUS Plus, Vrtici, Most na Adi, netransparetno koriscene novca na Adi . Jos bih licno mogao dodati i njegovo naglo bogacenje, kako i na koji nacin se tako mnogo obogatio ako ne politickim vezama?
Osim PSG zasto samo oni? Ima reformskih i demokratskih partija i pokreta , sa proevropskom orjentacijom kao Jeremiceva narodna Stranka, Nova Stranka, NOPO, Republikanci, Gradjanska platforma , Socijaldemokrate lekovica, Ljubisa Preletacevic Beli,Vojvodjanska partija i mozda cak i DS ako ne podrzi Djilasa.
Jankovic je sumljiv isto zbog ucesca u vladi Mirka Marjanovica, podrske Zorana Zizica, postavljanja za ombdusana od strane DSS i Dinkica…
Đilas je u spornom periodu vladavine demokrata bio ili predsednik stranke ili neko sa višim funkcijama. Prema tome, da je hteo da menja sistem, sigurno je mogao. Ili ako nije mogao, onda nije trebalo ni da učestvuje u celoj toj priči. Ovako je on bio uživalac nakaradnog sistema i u tom periodu mu je bilo više nego odlično. Upravo se njegovo naglo bogaćenje podudara sa periodom 2000-2012 koji su obeležili partijsko zapošljavanje, burazersko poslovanje, pljačkaške privatizacije, korupcija, tajni ugovori itd… Naravno, uvek postoji mogućnost da je prosto sposoban pa se obogatio svojom zaslugom i na pošten način, ali iskreno sumnjam da je to slučaj. Ako je nešto sigurno u Srbiji, to je da je bogaćenje na pošten način gotovo nemoguće. I sad treba sa nekim ko je participirao u lošem sistemu menjati taj loš sistem? Pa kako? Kako recimo doneti zakon o poreklu imovine a kao partnera imaš Đilasa ili nekog iz DS-a? Prosto ne ide. Ne tvrdim da su oni loši ljudi ili nešto slično, samo kažem da su sa njima promene nemoguće. Morali bi da se rade kompromisi i od celog opsla ne bi bilo ničega. Ako zaista želimo promene, moraju novi ljudi. Moramo da se odlepimo od večne rotacije istih, pohabanih političara. Nije dovoljno samo pobediti Vučića, veoma je bitno i skim se pobedi jer nam ne treba novi 5.oktobar. U smislu, promeni se vlast i onda sve isto. I tu upravo dolazimo do PSG, Jeremićeve stranke, NDB, Borka, Belog… to je sve ekipa koja je veoma poželjna za saradnju. PSG se najviše spominje jer je najjači ali niko ne isključuje i ostale. Međutim, ima veliki problem što se tiče PSG-a, to što njihov lider Janković nema jasnu i transparentnu strategiju već pravi razne “kombinacije” ispod žita tako da nije moguće znati koji su mu sledeći potezi osim ako nemate kuglu. Prvo je kombinovao sa Šutanovcem, onda je kombinovao sa Đilasom, do izbora ko zna kakve sve ideje mogu da mu padnu na pamet. Zato je i okupljanje prave opozicije pod znakom pitanja. Ako SJ bude učinio pravu stvar i bude hteo da se napravi kolona oko novih političara čistih biografija, može se smatrati da su izbori dobijeni. Međutim, ako nastavi da pravi dilove sa demokratama, Đilasom i drugim istrošenim političarima, onda tu nema dogovora (barem sa DJB) i cela stvar može da padne u vodu. Jer, trenutno niko u opoziciji nije toliko jak da pobedi sam. Zato mora jedna kolona. Ali ne sa babama i žabama, nego sa novim ludima.
Vidim da kao član Programskog saveta DJB predlažete zajednički nastup DJB i PSG na predstojećim izborima za Skupštinu grada Beograda, pa želim da Vam skrenem pažnju na jednu, barem za sada, nepremostivu prepreku. Naime, iako gradonačelnika Beograda bira Skupština grada Beograda iz redova izabranih odbornika, svaka izborna lista, bilo da je reč o samostalnoj ili koaliciji, javnosti pre samog čina izbora predstavlja svog kandidata za gradonačelnika. I ako je verovati medijima, recimo Dragan Đilas bi bio prihvatljiv PSG kao kandidat za gradonačelnika, dok, barem tako izveštavaju mediji, Dragan Đilas za DJB nije prihvatljiv kao kandidat za gradonačelnika. I šta sada, da li će »muhamed bregu ili breg muhamedu« ili će se DJB i PSG »naći na pola puta« je pitanje za milion dolara. I pre nego dođe do konačne odluke malo podataka iz prošlosti. Zaključno sa 2010. prilikom obračunavanja poreza na imovinu, vrednost imovine je za svaku godinu starosti umanjivana za 1,5% godišnje i maksimalno do 70%. A onda je 29.12.2010. tadašnja Vlada Srbije predložila, a tadašnja Narodna skupština Srbije usvojila izmene Zakona o porezima na imovinu i od 2011. je amortizacija po godini starosti smanjena na 0,8% godišnje i maksimalno do 40%. Dakle, od 2011. bi trebalo vlasnici nekretnina u Beogradu da plaćaju porez na svoju imovinu za više nego dva puta veći, ali to se ipak nije desilo. Ako uzmete rešenja za porez na imovinu za 2011., 2012. i 2013 i pogledate procenat amortizacije i uporedite ga sa iznosom stvarne amortizacije koga dobijete kada podelite poresku osnovicu i ukupnu tržišnu vrednost, videćete da to nisu iste brojke. U mom slučaju stopa amortizacije po rešenju je kako sledi; 2011-28,8%, 2012-29,6% i 2013-30,4%, a stvarna amortizacija je kako sledi; 2011-48,78%, 2012-49,35% i 2013-49,93%. Pa kako je do toga došlo kada je DS vodio Vladu Srbije i imao većinu u Narodnoj skupštini Srbije, a gradonačelnik Beograda je bio »njihov čovek« Dragan Đilas. Očigledno je da Đilas kao gradonačelnik Beograda nije prihvatio dvosturko povećanje poreza na imovinu za građane Beograda vlasnike nekretnina, odnosno stanova i kuća, a o tome jednom drugom prilikom. A onda je 18.11.2013. Đilas smenjen i na njegovo mesto je došao Siniša Mali koji je već 29.11.2013. potpisao Odluku o visini stopi amortizacije za utvrđibanje poreza na imovinu i beograđani vlasnici nekretnina su u 2014. plaćali za 33% veći porez nego u 2013., dok je za 2015. taj porez bio za 43,4% veći nego za 2013.
Na lokalnim izborima nastupaju liste kandidata za odbornike opštinskih i gradskih skupština. Te liste u zavisnosti od strategije, dodeljuju imena listama. Ime liste kandidata može nositi potencijalni kandidat za predsednika opštine / gradonačelnika, a i ne mora. Zašto ne mora? Pa zato što su lokalni izbori po Zakonu koncipirani tako da se proporcionalno glasovima svaka lista preko 5% dobija određeni broj odborničkih mandata. Tek nakon konstituisanja, dakle posrednim putem dolazi do izbora onog ko će voditi lokalnu samoupravu. Upravo je to razlog zbog čega je jako važno kandidovati pre svega program i tim ljudi koji će taj program sprovoditi. Program mora biti konkretan i sprovodiv, utemeljen na realnim analizama. Tim ljudi mora biti sastavljen od kredibilnih političara koji se do sada nisu okaljali u politici i vođenju države/grada/opštine. Lokalna politika pored naplate poreza na imovinu, podrazumeva i pravilno oporezivanje građevinskog zemljišta, koje je neuporedivo kapitalnije od poreza kojim se opterećuju građani. Ni prethodna ni sadašnja vlast se nije obračunala sa oporezivanjem građevinskog zemljišta iz pljačkaških privatizacija velikog broja industrijskih objekata u užem i širem centru grada. Razlog zašto su građani dvostruko oporezovani jeste direktna sprega političara i tajkuna koji su oslobođeni poreza na građevinsko zemljište!
Poštovani g-dine Popović, moram da Vam skrenem pažnju, da je velika razlika između vođenja države, grada ili opštine, kao i da »kredibilini političari« nisu jedini koji bi trebalo da vode državu, grad ili opštinu. Zato odmah imam par pitanja za Vas, a ona bi bila kako sledi:
– da li smatrate da ministarstvo treba da vodi osoba koja je prvenstveno stučnjak iz tog resora ili možda osoba koja je prvenstveno dobar organizator,
– da li smatrate da ministarstvo zdravlja treba da vodi lekar ili možda ekonomista,
– da li generalni direktor nekog kliničkog centra treba da bude lekar ili ekonomista ili možda mašinski inženjer,
– da li grad treba da se vodi na isti način kao država ili kao preduzeće, itd.
A u državi gde je već dva mandata ministar zdravlja ekonomista, gde je generalni direktor najvećeg kliničkog centra ekonomista, a pre njega je više godina bio mašinski inženjer i gde je u stolicu gradonačelnika glavnog grada 2006. seo ekonomista i do oktobra sledeće godine će tu sedeti i grad voditi kao preduzeće. A ni jedan od njih nije »kredibilni političar« i pored svega toj državi mnogo bolje ide nego nama. I pre nego sebi odgovorite da li »kredibilni političar« može da vodi Beograd, kliknite na link http://dostajebilo.rs/decentralizacija-beograda/?lang=lat i pročitajte koliko Beograd ima javnih preduzeća, ustanova kulture zdravstvenih ustanova, školskih i predškolskih ustanova, itd.
Po meni, ne postoji neki idealni recept koja znanja treba da ima ministar. Da li stručna, menadžerska ili politička. Ja bih rekao da treba da ima sva tri. Naravno, teško je naći ideal ali postoje savetnici (svaki ministar bira svoj tim) i onda svi zajedno rade (bar bi tako trebalo da bude). Ono što je po meni najbitinije, jeste da bude kredibilan, pošten i da želi da čini promene koje svima donose korist.
Poštovani Gagi,
Postavljate potpuno pogrešne dileme, i time odlvačite fokus sa kredibilnosti na negativnu selekciju i opravdanost iste. Podrazumeva se da je metodologija rada u vođenju različitih nivoa vlasti drugačija. Ono o čemu sam ja govorio jeste zloupotreba položaja i tu razlika između korumpiranog ministra i korumpiranog gradonačelnika na primer glavnog grada ne postoji. I svako ko je vodio državu/resor/grad, a pritom mu se potkrao veliki broj afera, malverzacija, loših ugovora, najodgovorniji je za to stanje i nije kredibilan da se opet kandiduje za istu ili bilo koju drugu javnu funkciju.
Prema Vašim tvrdnjama, sa kojima se duboko ne slažem i tu se zapravo ogleda razlika između nas, Vama je potpuno nebitno da li je neko kredibilan ili ne. Vaša dilema jeste da li treba izabrati dobrog organizatora ili dobrog stručnjaka da vodi sektor, a potpuno Vam je nebitno da li je on kredibilan, korumpiran, ukaljan. Dakle, Vi definitivno ne shvatate zbog čega se Srbija nalazi ovde gde smo sada – na dnu. Kao i u svakom poslu, važno je da je neko do detalja upoznat sa poslom koji obavlja, da ima rezultate, reference i kvalifikacije. Vezivati to za diplomu fakulteta koji je završio je potpuni apsurd, i još jednom skreće sa glavnog fokusa, a to je: DA LI JE IZABRANI LEKAR / EKONOMISTA / MAŠINSKI INŽENJER KREDIBILAN ILI NIJE.
Takođe, na kraju ste u isti koš stavili ministre, direktore javnih preduzeća, gradonačelnike, iako ste Vi meni na samom početku skrenuli pažnju da postoji razlika između različitih nivoa vlasti. Hajte prvo Vi razučite šta je ministarstvo a šta je javno preduzeće, pa onda da razgovaramo ko je kvalifikovan a ko nije. O tome se može diskutovati, ali još jednom – ne radi se ovde o kvalifikovanosti već KREDIBILNOSTI.
Sve se slažem. Samo ono “cementiranje” na početku texta?! Pa kolega kako to nešto može da se cementira!? Ako kao dipl.ing.građ. vi napišete da se nešto zacementiralo, kako ćemo onda za bilo šta drugo?!
Molim Vas da mi bliže objasnite u čemu je tačno problem kod ove fraze? Je li neistinita, neadekvatna ili nešto treće?
Osim uvođenja sistema, transparentnosti javnih finansija i drugih pojmova koje običnom relativno neobrazovanom grašanu sa pravom glasa relativno malo znače u njegovom životu, ima dosta konkretnih stvari koje bi pokret trebal oda istakne. Običnih, lako vidljivih i vrlo jednostavnih za uraditi. Recimo par primera:
1. Zabrana proizvodnje, prodaje i upotrebe plastičnih kesa na teritoriji grada. Bilo bi malo dizanja nosa ali bi se svi prešaltali na platnene torbe očas posla. A proizvođači bi mogli da pređu recimo na proizvodnju kesa od recikliranog papira.
2. Problem sa psima lutalicama (ne volim politički korekne izraze) i vlasničkim psima bez nadzora i adekvatne opreme. Nigde na zapadu nisam video čopor pasa koji cunja okolo ili razvlači smeće, poneku mačku i neopreznog biciklistu. A nije to tako teško rešiti. Pogotovo problematiku sa neodgovornim vlasnicima. Zakoni postoje, grad ima mogućnost da donese propise kao i metode da utera vlasnike u red. Čip, povodac, korpa, oprema za uklanjanje izmeta. I patrole komunlne policije da to sprovedu u delo a ne da rasturaju nekom dedi tezgicu sa dve kile krompira.
3. Bus plus cene i dostupnost karata. Napravljena je od toga takva bespotrebna i preskupa komplikacija. Švaba u Berlinu i dalje ima automat na stanici i papirnu kartu koju čekira pre nego što uđe u prevoz. Nikakve posebne tehnološke komplikacije, ubaciš novčiće izađe karta. Cena jeste jača, ali gradski prevoz je perfektan i pokriva ogromnu površinu.
4. …
ima toga brdo još, Beograđani će se lako setiti milion sitinca koje olakšavaju žćivot a mogu se vrlo konkretno predočiti i predložiti kao deo programa. To će pre privući glasače nego neka imaginarna priča o stvarima koje uglavnom ne razujeu ili im nisu prve na listi prioriteta.
Da, verovatno su plastične kese najveći problem (nisam njihov ljubitelj ali ne vidim da je to “relativno neobrazovanom građaninu”, kako presudno važno jer taj neobrazovani građanin teško da zna zašto su plastične kese štetne, a baš ga nešto i boli uvo za njih). A svakako je najveći problem svih problema da vlasnički psi nose korpe!!!??? Bez toga ne znam kako ćemo preživeti. Umesto što predlažete da patrole komunalne policije treba ti da nadgledaju – DA LI PSI IMAJU KORPE – ja bih radije pripadnicima komunalne policije stavila korpe na gubice. Iskreno mislim da bi to bilo korisnije za opštu bezbednost.
Tekst je skroz ok., zašto vam ljudi nikada ništa ne valja? Osnujte svoju stranku pa radite drugačije.
Da, kese su najveći problem među onima koji se rešavaju krajnje prosto. Isto tako su i vlasnici čiji ljubimci špartaju okolo bez povoca, a krupniji i bez povoca i bez brnjice pa ostavljaju nagazno razmazne mine po celom gradu, takođe lako rešiv problem. A komunalnoj policiji komunalni red i jeste posao, a ne zaplena lubenica po pijacama.
Pa šta ako je tekst dobar? I ko je uopšte rekao da je tekst loš? To znači da samo treba da se viče “bravo, živeo govornik”?
Ostavite se pasa i ne pominjite Beograđanima komunalnu policiju. A pogotovu u istoj rečenici. Problem je fontana, problem je neadekvatna gradnja, poseljačenje grada, nacionalističke i turbo-folk pesme u Knez Mihajlovoj, ogavan tržni centar takođe u Knez Mihajlovoj koji je bezobzirno “preklopio” zgrade pod zaštitom države, uništavanje bašti i zelenih površina (neadekvatnom gradnjom) u centralnim delovima grada (Vračar, Dorćol), prevoz koji nema red vožnje, autobusi koji su opasni po život, pravljenje pešačke zone u samom centru koja je nepotrebna, nema svrhu, a pre svega popločana kamenim pločama kao u austrijskoj provinciji (nisu svi raspoloženi za hodanje a neki nisu ni sposobni, pešačke zone u velikim gradovima koji nemaju metro su apsurd i nepoštovanje ljudskih prava na slobodno kretanje), gradnja česama i spomenika koji nemaju veze sa životom ni sa karakterom Beograda, nepostojanje dovoljnog broja parking mesta i dovoljnog broja garaža u samom centru, tarifni sistem za parkiranje, kontejneri ispod zemlje koji su se pokazali kao vrhunski promašaj itd., itd. A ne kese i psi.
Ako pažljivo pročitate naš program u 20 tačaka, kao i detaljne tekstove u kojima je svaka tačka posebno obrađena, videćete da smo postavili temelje za mnoga konkretna pitanja, komunalna uređenja, saobraćajna rešenja, a GSP-om smo se posebno pozabavili:
http://dostajebilo.rs/plan-djb-u-20-tacaka-za-beograd/
http://dostajebilo.rs/djb-ce-prepoloviti-cenu-gradskog-prevoza-u-beogradu/?lang=lat
Kada se uspostavi sistem i valjanost institucija za kreiranje i sprovođenje mnogih politika, mnoga od ovih pitanja će se rešavati po redosledu i algoritmu. Svaki od problema ima određeni prioritet za rešavanje. I naravno, svakome je njegov problem najveći, ali moramo biti svesni šta je društveni interes. U ovom trenutku to je kuća koja gori, i u kojoj ne možemo krečiti neki zid, dok se ostatak urušava. Moramo prvo da ugasimo požar, a onda krenemo u rekonstrukciju i rešavanje problema prema prioritetima.
Ovde sve gori manje više. A mogu i ja da se poslužim metaforama. Ako domaćini u kući moraju da da renoviraju recimo temelj, ne znači da treba ostavljaju mrvice na stolu dok to ne završe. 🙂 Ne kažem ja da treba raditi drugačije od tog plana, on je zaista odličan. Kažem da pola onih do koje bi stranka da dopre to ne razume, ne shvata ili ih u krajnem slučaju i nije briga. Obećajte ljudima konkretne jednostavne stvari koje nije teško ispuniti, a čije efekte ispunjavanja (i neispunjavanja) nije teko osetiti. To sa BUS plusom je recimo odličan primer. Kampanju treba fousirati na tome, a dugoročne planove onako kako je i do sada rađeno.
Dobar tekst.Priča vam je skroz na mestu i ponavljate je dosledno još od pojavljivanja Dušana Pavlovića na N1 pre par meseci.
Doslednost vam ne mogu osporiti, ni oni koji vas vole, ni oni koji vas ne vole.
Nadam se da se danas pojavio neko iz DJB-a ispred Prekršajnog suda kao podrška studentima FDU koji su učestvovali u Protestu protiv diktature.Ako jeste, mediji to nisu preneli
Draga Tanja,
Hvala Vam na podršci. Principi i vrednosti na kojima insistiramo, kao i jasan program koji nudimo su naša osnovna poruka građanima. Ujedno, to je i jedan od garanta da ćemo biti dosledni i kada dođemo na vlast i dobijemo priliku da sve ovo o čemu govorimo, sprovedemo u delo. Podržavamo svaki vid protesta protiv ove vlasti, a naše pristalice, članove i simpatizere smo pozvali da prisustvuju protestima 6. i 7.oktobra, kao i studentskim protestima proletos.
Ne bi bilo loše ni da se oglasite povodom ucenjivanja zaposlenih u Beogradskim opštinama gde je sns na vlasti, da organizovano idu u petak na skup u Batajnicu, gde će nastupiti veliki vođa.
Tom metodom se služio i Milošević, a sada njegovi naslednici nastavljaju u istom bahatom stilu.
Inače da pohvalim aktivnost DJB-a, tokom vikenda, po prvi put sam video vaš štand u jednoj periferijskoj Beogradskoj opštini, ali je to još uvek daleko od dovoljnog i potrebnog jer sns štandova ima svuda.
Njih krasi gvozdena disciplina, još iz perioda dok su bili u radikalima, znam to jer sam se lično uverio dok sam bio kontrolor par puta na izborima.
Koriste mešavinu raznih metoda, ucene, pretnje, potkupljivanje (makar i sa par tegli kiselih krastavaca), ali se pokazalo da i to uspeva, jer na izborima i glas onog klošara koji ispija pivo ispred kioska, vredi podjednako kao i glas akademika.