Београд Саобраћај Саопштењe

ДЈБ ће преполовити цену градског превоза у Београду

Градски превоз је друштвени интерес. Градски превоз је жила куцавица града. Зато се и налази у нашем ”Плану за Београд у 20 тачака” са којим је ДЈБ још у јулу изашао пред Београђане.

Град Београд годишње из буџета потроши на градски превоз око 200 милион евра. Oд продаје карата град Београд приходује око 65 милиона евра што је трећинa укупног трошка. То значи да на сваку продату карту, сви грађани Београда од пореза који плаћају купују још две. У преводу, сви грађани Београда за сваку вожњу купују две карте, а неки грађани Београда купују и три.

Због чега грађани избегавају да купују карте? Разни тероретичари менталтитета имају разна објашњења која се углавном фокусирају на проблеме са грађанима. А разлог је једноставан: прескуп је и неквалитетан.

Београд има око 600.000 домаћинстава са просечно 2,7 чланова. Просечно домаћинство у Београду има месечна примања од око 71.000 динара. Примања централних градских општина су виша од овог просека, док су примања просечних приградских домаћинстава у висини републичког просека од око 60.000 динара.

Цена месечне маркице за централне градске општине је 3.000 динара, док је цена за приградске општине преко 5.000 динара. Ово значи да домаћинство за месечну карту треба просечно да издвоји скоро 10% прихода. Ово није разумно.

Превоз је не само прескуп, већ и неквалитетан. Од тога да грејање ради лети, а хлађење зими, да је возни парк застарео и да се буквално распада, до тога да се нико не може поуздати у ред вожње и бити сигуран да ће стићи на време. Гужве у шпицу нису достојне човека. Мрежа линија у Београду је неефикасно постављена што значајно поскупљује превоз и доводи до огромних гужви и недостатка возила на најфреквентнијим линијама.

Поред тога, као што је већ стандард у јавном сектору, буразерске јавне набавке и корупција обично једе 15% до 20%, често и више. Све се ово може променити. ДЈБ процењује да је реорганизацијом ГСП-а и целог система јавног градског превоза, модернизацијом возног парка, другачијим распоредом линија, раскидом уговора и преузимањем Бус Плус-а и потпуном транспарентношћу која би сузбила корупцију, могуће годишње уштедети између 40 и 50 милиона евра.

ДЈБ сматра да су неквалитетан превоз и цена главни разлози зашто грађани избегавају да купе карте. Они који имају избор возе се аутомобилом, они који немају новца, шверцују се. Повећање квалитета превоза и значајно смањење цене карата би у великој мери олакшало кућни буџет и довело до тога да много већи број грађана купује карте и тиме повећало приходе.

ДЈБ ће преполовити цену градског превоза у Београду. Баш као и Беч и Праг, увешћемо годишње карте за Београђане за које ће потписивати уговор и плаћати месечно, баш као и за постпејд мобилне телефоне. Плаћање ће ићи преко месечног рачуна за Инфостан за сва домаћинства која се одлуче да потпишу годишњи уговор. Цена градског превоза на годишњем нивоу ће износити око 150 евра (око 1.500 динара на месечном нивоу), са попустима на породичну карту и годишње плаћање. За приградске општине, годишња карта ће бити око 250 евра (око 2.500 динара на месечном нивоу). Цена месечних карата ће остати иста.

Сва деца у основним и средњим школама и студенти ће добити слободан превоз о трошку буџета града. Цену њихових карата ће плаћати директно ГСП-у (јавном предузећу за градски превоз у Београду) општине у којима њихова домаћинства имају пребивалиште. Децентрализацијом Београда општине ће добити највећи део пореских прихода те ће моћи да плате услуге превоза за своју децу. То што је град одлучио да деци пружи слободан превоз не сме да утиче на приходе ГСП-а који им пружа услуге и има трошкове за њих.

Социјално угрожена домаћинства и незапослени ће добијати социјалну помоћ за градски превоз која ће такође бити приход ГСП-а. Исто важи и за пензионере. Тиме ће јавно предузеће ГСП добијати приходе који му припадају на основу броја годишњих карата и путника. Субвенције ће бити укинуте и ГСП ће постати одржив систем који ће Београђанима пружити квалитетан јавни превоз.

ДЈБ сматра да је квалитетан градски превоз основна потреба свих становника града, друштвени интерес и да мора бити доступан свим Београђанима по ценама које одговарају њиховим примањима и које могу да плате. Политика ДЈБ је да штити интересе свих грађана, не привилеговане партијске мањине. Нису сви исти. ДЈБ ће вратити Београд Београђанима.

Повезани текстови:

План за Београд у 20 тачака
Војин Биљић: ДЈБ у својој колони
Опозиција на београдским изборима у једној или више колона?
ДЈБ Школа јавних политика

 

Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Najlakse je obecati, a to sto to nije izvodljivo je druga prica. Krenimo redom:
    1. Ne koriste sva domacinstva javni prevoz!
    2. Koliki su operativni troskovi 1 gradske i 1 prigradske linije?
    3. Koliki su troskovi amortizacije, valjda se vozni park treba zanoviti !?
    4. Koliki su troskovi odrzavanja 1 autobusa, tramvaja i trolejbusa!?
    5. Nezaposleni, deca- ucenici placaju samo 1/3 karte, penzioneri 500 din za godinu dana…

  • Smanjiti cenu karte i to ce da poboljsa naplatu? Ne bih rekao. Skoro sam se doselio iz Novog Sada u Beograd, zapanjen sam koliko ljudi ne placaju karte za gradsi prevoz. Vidim tu osobe koje ne izgledaju siromasno, fina odeca, dobri telefoni ali retko ko plati kartu za prevoz. Dakle, malo mi ovo lici na populizam posto se stvar sigurno ne moze resiti bez nepopularnih mera. Moj predlog je da se uvede obavezan ulaz na prednja vrata, obavezno cekiranje (kupovina karte). U Novom Sadu su svi kukali kako ce to stvoriti guzve i cepove ali nasuprot, samo su svi placali svoje karte za prevoz. Dakle, prvo mi je dosta da se osecam glupim kada jedno ja platim kartu od 20 ljudi koji udju u autobus zajedno sa mnom, drugo, zar nije sasvim razumno da svako ko se vozi gradskim mora da plati kartu?

    • Smanjenje cene nije jedina mera. Mora ceo paket. Dakle manje cene, bolji kvalitet, bolja kontrola… Reforme se ne mogu raditi parcijalno, mora sve zajedno. Veliki napredak može da se postigne prostom promenom menadžmenta, umesto neiskusnih i kupljenih diploma, profesionalni menadžment.

      Druga stvar koja mi bode oči stalno, jeste kad neko predloži da se nešto uredi, odma kreću priče kako to nije moguće, kako je to populizam itd… Izgleda smo se kao narod toliko smorili i prihvatili ulogu jadne i bedne nacije koja apsolutno ne može ništa dobro da uradi. To mora da se menja. Itekako stvari mogu da se poboljšaju i vi pesimisti ako nećete da pomažete, onda se lepo sklonite na stranu. Jer svojim kukanjem samo odmažete ljudima koji su puni akcije i želje da rade prave stvari.

    • Eh, najlakse je mene optuziti da sam pesimista i kako nepravedno kazem da mi to lici na populizam.
      Hajde da pogledamo argumente i podatke. Subvencije za GSP su 200 miliona).
      U tekstu se kaze da mozemo 50 m. da ustedimo pa svim osnovama mogucih usteda. To umanjuje potrebne subvencije na 150 m.
      Ako prepolovimo cenu karte, smanjicemo prihod za recimo 30 m. i to moramo da nadoknadimo iz subvencija tako da ce se subvencije povecati na 180 m. Dakle, ustedeli smo 20 miliona dinara.
      Super, skroz sam za to i nigde nisam rekao da se ne slazem ili da mi to smeta ili da sam protiv bilo koje tacke predloga.
      Medjutim, kada udjem u autobus GSP-a, opet cu, od 10 ljudi, jedino ja platiti kartu (to pokazuju sva istrazivanja i merenja koja su uradjena ako imas drugaciju informaciju slobodno podeli). Pa da li ti mislis da je to normalno i odrzivo?
      Ovde je provucena jedna teza da ako se smanji cena karte da ce onda svi placati. Ovo je jedna od naivnijih teza koju sam cuo u skorije vreme. Cak i da se smanjenjem cene karte poveca naplata, koliko bi to povecanje moglo biti, 20%? Ali zasto bi se oslanjali na zamisljenu pristojnost ljudi, zasto jednostavno ne bismo primenili sistem koji ce da osigura da svi plate kartu, da naplata bude 100%?
      Kada bi svi placali kartu a ne svaki deseti, prihodi od karata bi bili 585 m., ako prepolovimo cenu karte to bi bilo 290 m, ako pretpostavimo da cak svaki peti plati kartu to bi bilo oko 140 m. (to bi smanjilo subvencije za 75m. koje bi mogli da preusmerimo na poboljsanje usluge). Dakle, ovo je samo jos jedna stavka u celokupnoj reformi.
      Ja bih najvise voleo da je ova usluga besprekorna i besplatna ali svako razuman shvata da je to neodrzivo i nerealno. Na zalost grad mora da subvencionise GSP sto je i logicno jer je to u interesu svih gradjana (cak i onih koji ne koriste GSP jer imaju vise mesta za parkiranje i manje guzve sto im omogucuje da brze i sigurnije stignu svojim prevozom na odrediste).
      Na zalost, ti si otpisao moj komentar a da ni jednu rec nisi rekao o mom predlogu. Sto je najgore, nisam ja izmislio “toplu vodu”, ovakav sistem se primenjuje u svim normalnim gradovima. ja moj komentar ne vidim kao “odmaganje” ili kao “pesimizam” vec kao jedan razuman predlog koji moze da pomogne. Ako neko ima argumente koji ce potrvrditi da je moj predlog neodrziv, izvolite.

  • Evo jedan realan i politicki “nekorektan” komentar.

    U Beogradu je stvar prestiza pobeci/izaci iz gradskog prevoza i uci u svoj auto.

    Prevoz ne samo da je uzasam po svim pitanjima, vec se i jako losa socijalna grupa vozi. Kolicina frustracije i besa u prevozu je nenormalna, sto je takodje bitna stavka koja ljude udaljava od prevoza. Depresivna lica, siromastvo, beznadje… ukratko, jedna uzasna atmosfera. Ljudi se guraju, prljaju jedni drugima odecu prljavim torbama, prenose svasta, voze se neokupani…

    Niko normalan se ne vozi javnim prevozom u BGD, sem ko bas bas mora. Eventualno trolejbusi i krug dvojke po stanicu, ali to nije prevoz.

    Dalje, prevoz uopste nije jeftin. Za cenu “markice”, moze covek lepo da se vozi do posla i nazad, za manje para i neuporedivo brze i udobnije!

    Vreme je novac i najbitniji faktor danas, stoga je na tu kartu potrebno igrati!Ja cu recimo prestati da vozim auto tek kada se metro napravi ili kada nekom carolijom gradski prevoz postane brzi/efikasniji od automobila.

    A to postoji u gradovima zapadne Evrope, gde se iz jedne do druge tacake stize za 15-ak minuta metroom ili vozom koji ide iznad ulica a njegova putanja se nigde ne prekida putnickim saobracajem! (Miami, New York, Boston, London…)

    Eto na sta je potrebno obratiti paznju! Beograd treba rasteretiti, a to ce biti moguce samo kada voznja automobilom bude bila besmislena i obezvredjena cinjenicom da bi metro od Kaludjerice do Batajnice mogao da stigne za 15-ak minuta, ako bi isao 120 km/h, sto je neka prosecna brzina normalnog metroa.

    Sto je najgore, Beovoz je bio vrlo solidno resenje, ali sada, nekim cudom, od Buvljaka do Vukovog spomenika putuje brzinom puza i uopste ne ide do Panceva, a nekada je to bio neki polu-metro i solidno je to funkcionisalo! Ako bi se zamenila pruga da isti moze da saobraca 100km/h najmanje i da ide na 5-6 minuta, to bi postalo ozbiljna alternativa licnom prevozu!

  • Bez ljutnje evo čisto da vidim koliko trpite kritiku i koliko vam je bitna demokratija.
    Grad izdvaja 25 milijardi(208mil evra) godišnje za prevoz. To je sasvim dovoljna suma da se organizuje prevoz u gradu i nije potrebno naplaćivati karte. Beograd treba da bude poput Atine i velenje i još mnogo gradova sveta koji imaju besplatan javni prevoz. Verujte i sa 20 milijardi se stvar može organizovati posebno kada se otpusti višak zaposlenih u GSPu.
    osnovna kritika po pitanju partokratije koja pogađa i GSP jeste u tome što vi nemate nameru da se obračunate sa postojećom partokratijom već samo da sprečite dalju partokratiju. To nije kompletno rešenje, ništa neće značiti u sadašnjem vremenu to što na dalje niko neće po partijskoj liniji moći da se zaposli. Društvo se mora rešiti postojećih partokrata, a sa tim na ovakav način bez radikalnih mera nećete uspeti po mojoj ličnoj proceni.
    Razmislite još jednom i to dobro i pažljivo zašto vas je Beli svrstao u istu kolonu sa svima ostalima, a sebe izdvojio u svoju zasebnu. Društvo ništa neće dobiti od toga što će Radulović doći na mesto Vučića sa ovim ili onim izmenama. Mnogo puta su se već u poslednjih 20 godina događale takve smene i promene i sve je samo gore po sirotinju raju, a uz to ta ciljna grupa raste. Mora se promeniti ceo sistem i uopšte način pristupa građanima, njihovim obavezama i njihovim pravima.
    Niko još, pa ni sam Beli ne zna da li će izaći na gradske izbore, ali ako izađe nekako sam siguran da će nuditi ukidanje Apexa i besplatan prevoz za sve. Meni se tako javlja.
    Ovde imate spisak gradova u svetu koji imaju besplatan javni prevoz i još jednom pominjem da ga ima prestonica Grčke Atina. Ne vidim zašto bi Atina bila bolja, humanija, lepša od našeg Beograda.
    https://freepublictransport.info/city/

    • Био сам пре две године у Атини на неколико дана. Платили смо и у централној градској аутобуској линији и у метроу. Једино за трамваје не знам, вероватно и тамо, али то нисам користио. Ако се у ове две године у Атини нешто променило, као што пише на сајту који сте предложили, онда добро, у праву сте. Али ако је на сајту једно, а у пракси друго, као пре две године у Атини, онда Вам је слаб аргумент.

    • Umesto “Verujte i sa 20 milijardi se stvar može organizovati posebno kada se otpusti višak zaposlenih u GSPu.”, ja bih ipak vise voleo da vidim racunicu koja to dokazuje, a ne istresati ocene iz rukava.

    • Ne znam kakve računice hoćeš. Otvori budžet grada, pogledaj koliko se para izdvaja na partokratiju i burazersko poslovanje. E onda lepo zamisli da taj novac uložiš u pametne stvari kao što su gradski prevoz, vrtići, škole… Drugo, nije sve ni u novcu. GSP-u (kao i svim drugim javnim preduzećima) nedostaje kvalitetan i profesionalan menadžment. To sada nemamo. Sada tim sistemom upravljaju “prijatelji vlasti” i to uglavnom bez ikakvog iskustva na sličnim poslovima i kupljenim diplomama. Tako da su mogućnosti za napredak ogromne, kako u organizacionom tako i u finansijskom smislu. Tako da priče “to ne može bolje” apsolutno ne stoje.

    • Umesto klisea “izdvajanje za partokratiju i burazersko poslovanje” bilo bi lepo da pokazes koje su to stavke u budzetu na kojima se za njih izdvaja i koliki je to iznos, ono sto tvrdis moras i da pokazes kako bi ti neko poverovao.

    • Umesto da tražiš da ti se crta, lepo otvoriš gradski budžet, plus i posle budžete opština i lepo gledaš na šta ide novac. DJB redovno analizira te budžete i piše na sajtu o lošem trošenju novca. Partokratija znači da veliki novac ide na plate zaposlenih u državnoj upravi koji ništa ne rade, koji zapravo i ne trebaju da budu tu ali su zaposleni po partijskoj liniji kao usluga za lojalnost. Burazersko poslovanje znači da grad i opštine plaćaju privatnim firmama razne usluge takođe po partijskoj liniji. Tako na primer, kad vidiš da opština plati školu računara za najmlađe pa onda kreneš da kopaš, vidiš da je to plaćeno nekoj firmi koja je juče otvorena i po naduvanim cenama. Bukvalno 99% poslova je koruptivno. Tako da, partokratija i burazersko poslovanje nisu nikakav kliše, Srbija je OGREZLA u tome. Gotovo sam ubeđen da ne može da se nađe jedan pošteno dogovoren, odrađen i naplaćen posao. Jedini motiv trenutnih ljudi na vlasti je kako da što više novca prebace u privatne džepove.

  • Komercijalizovati vozila u marketunske svrhe sa nekum razumnim cenovnikom.mnoge firme su voljne da plate izlaznost prema ljudima. Spustuti cene i navala ce biti velika.Videti sa osiguravajuvim kucama cenu osiguranja u slucaju povrede unutra.mozda i tier 2 karte sa osiguranjem.tako neke fore.

    • Zato DJB razvija dobar socijalni program koji će da prihvati sve te ljude kako ne bi bili na ulici. Posle, kad privreda živne bez tog i drugih tereta, onda ti ljudi mogu polako da se vraćaju, ali da rade, nema više bleje na poslu.

  • Ako pogledamo na primer grad Cirih ili jos bolje Budimpestu. Sistem je isti u oba grada.

    Tamo ne postoji cekiranje karte u vozilu. Ako imate kartu za rednu voznju ona vazi na primer 70 minuta na liniji za koju je kupljena. Ako imate dnevnu kartu pise do kada vazi, ako imate mesecnu kartu pise do kada vazi. Mozete kupiti kartu koja nema rok isteka i to je jedina karta koju morate na cekirate na automatu na stanici kako bi vam otpocelo trajanje karte.
    Jednostavno je, nema zadrzavanja u prevozu, samo putujete.
    Ako se desi kontrola onda se na nekoj vecoj stanici postavi punkt i karte na sunce, nemas kartu kazna x000 franaka ili x0000 forinti.

    Takodje, jedna karta vazi za sve vidove prevoza. Ako ste turista u Budimpesti za 2700 forinti sto je ni 10e mozete kupiti grupnu kartu za 6 osoba za voz, tramvaj, trolu, bus, metro i brod koja vazi 24h. Cena jedne voznje kosta 350 forinti.

    U Cirihu ucenici, studenti placaju mesecno prevoz oko 250 franaka takodje za sve vidove prevoza, sto nije mnogo za uslugu koja se ne moze meriti nasim prevozom. Tako je i u Budimpesti.

    Takodje, ako imate dobar, pouzdan i tacan prevoz ljudi ce prestati da se voze automobilom. Ja znam bar 10 ljudi koji bi prestali da voze ako bi imali tacan prevoz. I svi idu kolima. 10 auta i u svakom 1 putnik/vozac.

    Ne znam ko je autor ovog citata ali “drzava nije bogata ako siromasni imaju automobile, nego ako se bogati voze prevozom”!

    Pozdravi iz inostranstvo i malo detaljnije opisite resenje beogradskog problema. Mozda se uskoro vidimo!

    • Enrike Penjalosa, bivši gradonačelnik Bogote, je autor citata :).
      Za javni prevoz je svakako najbitnije da bude kvalitetan, upravo iz tog razloga što je to najjednostavnij i najrealnij način za ublažavanje saobraćajne katastrofe u kojoj žive Beograđani. A cena karte i način naplate su sekundarna stvar.

  • GSP dnevno potroši oko 100 tona goriva. I bez troškova električne energije samo ovaj izdatak nosi gotovo 45 miliona evra. Samo iz ovog svima mora biti jasno da prevoz mora da subvencioniše jer pomenuta naplata od 65 miliona jedva pokriva osnovne troškove. E sad, da li je onih 200 (i kusur) miliona subvencija zaista potrebno baš u tolikom iznosu? I na šta ta suma odlazi?

    1. Ispravna vozila se u GSP-u eksploatišu gotovo 20 sati dnevno, neprekidno. Koliko takvo vozilo dugo može biti ispravno ako služba održavanja može da se bavi samo brzim popravkama a ne sistematskim a kamoli preventivnim održavanjem?
    2. Sistem javnih nabavki se primenjuje banalizovano gotovo bez tehničkih kriterijuma tj. samo sa kriterijumom najniže cene. Uz nepostojanje gotovo bilo kakve unutrašnje kontrole kvaliteta kupljnih delova ugrađuje se sve i svašta. Svaki segment (nabavka, održavanje) “otaljava” svoj posao i na kraju niko ne snosi nikakvu odgovornost za kvarove i havarije koje su posledica ovakvog pristupa.
    3. Iako sam i sam pobornik ideje da domaću industriju treba podržati i održati, to se izgleda sistemu poput GSP-a obija o glavu. Svi znaju da je poslednja velika porudžbina iz Ikarbusa (na MAN-ovim šasijama) ustvari serija u kojoj je svako vozilo bilo napravljeno kao prototip sa katastrofalnim propustima koja su nakon samog početka eksploatacije počela jako puno da koštaju. Održavanje tih vozila je problem za sebe. Zato i izgledaju tako kako izgledaju. Otud i skidam kapu Đilasu jer je okretanjem ka Solarisu pokazao da Beograd može da živi bez Ikarbusa ako on već ne može da bude kompanija koja će vozilo da proizvede na prihvatljivom nivou kvaliteta.

    Skrenite ljudima jasnije na šta odlazi njihov novac i zašto je sistem bolestan. Jeste partokratija, nesposobnost i neznanje rukovodećih veliki krivac ali da bi se napravila promena mora se promeniti sve do pojedinca. Ne može taj novi menadžment da čarobnim štapićem zameni 100 ili 1000 zaposlenih drugim i boljim i da sve procveta. Nađite način da ljude uverite da znate kako i da tu promenu možete da probudite i sprovedete u delo. Za informaciju – nisam nikakv GSP insajder ili nečiji bot (daleko bilo). Podržavam DJB snažno ali sam skeptičan da ćete pristupom “Ovo ćemo besplatno a ovo ćemo prepoloviti” tek tako pridobiti preko potrebnu pažnju apstinenata.

  • Može li neko da iznese podatak koliko bi troškovi prevoza uvecali postojeću gradskutaksu od 3% ?
    Povećanjem takse mogao bi se finansirati gradski prevoz, ustedelo bi se na naplati i kontroli naplate karata. A naplata bi bila srazmerna prihodima
    Hvala unapred.