Док се српска влада декларативно залаже за побољшање пословног амбијента, у стварности се дешава нешто сасвим супротно. Наиме, недавно је изашао нови правилник о ПДВ евиденцији у којој је ПДВ пријава повећана осам пута. То значи да ће сви привредници који су у ПДВ систему, месечно или тромесечно морати да попуњавају образац од преко 170 поља, уместо досадашњих око 20. Наравно, ствар није само у попуњавању образца већ и потпуно новим евиденцијама које ће морати да се воде како би се добили подаци за попуњавање.
Дакле, без обзира што је једна од главних замерки привредника (и домаћих и страних) превелика бирократија, донет је пропис којим се привредници додатно оптерећују непотребним евиденцијама у циљу тобожег бољег наплаћивања ПДВ-а.
Уместо неопходне реформе пореске управе која ради на контроли наплате ПДВ-а, овим бирократским мерама се терет контроле пребацује на привреду. Привредници ће сада губити сате и дане у вођењу бесмислених евиденција уместо да се баве оним што је њихов посао – привређивањем.
Прича о овој накарадној ПДВ евиденцији почиње прошле године када је због велике побуне грађана и књиговођа Министарство финансија одустало од њеног увођења али, како се то обично ради, само су сачекали да се стишају страсти па да свој циљ, опет „на тихо“ прогурају ове године.
По анализи коју можете прочитати овде, трошкови које привреда може очекивати са оваквим обрачуном ПДВ-а, по основу додатне радне снаге која се овим бави, биће 24 милиона евра. Једнократни трошкови (софтвера, консултаната, обуке) износиће 19 милиона евра. Иста анализа показује да са оваквим прегломазним пореским евиденцијама Србија пада три позиције на Doing Business листи Светске банке.
Оваква одлука је велико оптерећење на привреду, као и демотивишући фактор за стране инвестиције. Веровано ће то све бити компензовано већим субвенцијама (само за привилеговане) што је наставак лоше економске политике која, кад гледамо по стандарду грађана и привреде, очигледно не даје резултате.
Које су користи? Нема их. Министарство финансија тврди да би доношење оваквог Правилника створило услове за унапређење контроле пореских обвезника и последично до ефикасније наплате пореза и сузбијања сиве економије.
Овакве тврдње су, међутим, неаргументоване јер не постоје ни анализе ни искуства која то потврђују. Просечан број поља у зeмљама Европске уније је 42, па ћемо тако са нашом пријавом од 176 поља бити апсолутни лидери у региону.
У Радној групи која је састављала овај правилник били су чланови Министарства финансија, Пореске управе и Привредне коморе Србије. Посебно је занимљиво да је ПКС дала сагласност на предлог правилника чиме је јасно да се ради о парадржавној институцији којој није у опису посла да брине о интересима привреде. Као таква, нема разлога да постоји или барем да чланство за предузећа не буде обавезно.
Такође је примећено да се струковна удружења и привредне коморе утркују у организовању тренинга и семинара који нису ни мало јефтини, јер треба обучити на хиљаде књиговођа и пореских саветника како се води непотребно компликована пореска евиденција. Тако да све указује на то да, уместо да се доносе прописи који би растеретили привреду, доносе се прописи како би се зарадило.
Саша Гошовић
Доста је било Палилула
права Страдија. Памтим још од 80-тих прошлог века када сам почео да радим, ондашња бирократија је сваки божји дан нешто мењала (правилнике, стопе, обрасце, финансијско извештавање …) како би загорчавала живот сваком смртнику … сва та петљавина и мрцварење наставило се и са оним лудаком и гробаром Српског рода милошевићем и његовим сатрапима, а бога ми пореска управа се није променила ни након 2000. Нисам склон кукњави (адвокат сам 30 година), али губим стрпљење. Дакле, од коџе Милоша, преко Михајла, Милана, Александра једног и другог, Тита, Милке Планинц и Бранка Микулића, Крадомана Лажовића … до велеиздајника а.в. Све у свему, јад, ужас, беда. Поздрав екипи.