Dok se srpska vlada deklarativno zalaže za poboljšanje poslovnog ambijenta, u stvarnosti se dešava nešto sasvim suprotno. Naime, nedavno je izašao novi pravilnik o PDV evidenciji u kojoj je PDV prijava povećana osam puta. To znači da će svi privrednici koji su u PDV sistemu, mesečno ili tromesečno morati da popunjavaju obrazac od preko 170 polja, umesto dosadašnjih oko 20. Naravno, stvar nije samo u popunjavanju obrazca već i potpuno novim evidencijama koje će morati da se vode kako bi se dobili podaci za popunjavanje.
Dakle, bez obzira što je jedna od glavnih zamerki privrednika (i domaćih i stranih) prevelika birokratija, donet je propis kojim se privrednici dodatno opterećuju nepotrebnim evidencijama u cilju tobožeg boljeg naplaćivanja PDV-a.
Umesto neophodne reforme poreske uprave koja radi na kontroli naplate PDV-a, ovim birokratskim merama se teret kontrole prebacuje na privredu. Privrednici će sada gubiti sate i dane u vođenju besmislenih evidencija umesto da se bave onim što je njihov posao – privređivanjem.
Priča o ovoj nakaradnoj PDV evidenciji počinje prošle godine kada je zbog velike pobune građana i knjigovođa Ministarstvo finansija odustalo od njenog uvođenja ali, kako se to obično radi, samo su sačekali da se stišaju strasti pa da svoj cilj, opet „na tiho“ proguraju ove godine.
Po analizi koju možete pročitati ovde, troškovi koje privreda može očekivati sa ovakvim obračunom PDV-a, po osnovu dodatne radne snage koja se ovim bavi, biće 24 miliona evra. Jednokratni troškovi (softvera, konsultanata, obuke) iznosiće 19 miliona evra. Ista analiza pokazuje da sa ovakvim preglomaznim poreskim evidencijama Srbija pada tri pozicije na Doing Business listi Svetske banke.
Ovakva odluka je veliko opterećenje na privredu, kao i demotivišući faktor za strane investicije. Verovano će to sve biti kompenzovano većim subvencijama (samo za privilegovane) što je nastavak loše ekonomske politike koja, kad gledamo po standardu građana i privrede, očigledno ne daje rezultate.
Koje su koristi? Nema ih. Ministarstvo finansija tvrdi da bi donošenje ovakvog Pravilnika stvorilo uslove za unapređenje kontrole poreskih obveznika i posledično do efikasnije naplate poreza i suzbijanja sive ekonomije.
Ovakve tvrdnje su, međutim, neargumentovane jer ne postoje ni analize ni iskustva koja to potvrđuju. Prosečan broj polja u zemljama Evropske unije je 42, pa ćemo tako sa našom prijavom od 176 polja biti apsolutni lideri u regionu.
U Radnoj grupi koja je sastavljala ovaj pravilnik bili su članovi Ministarstva finansija, Poreske uprave i Privredne komore Srbije. Posebno je zanimljivo da je PKS dala saglasnost na predlog pravilnika čime je jasno da se radi o paradržavnoj instituciji kojoj nije u opisu posla da brine o interesima privrede. Kao takva, nema razloga da postoji ili barem da članstvo za preduzeća ne bude obavezno.
Takođe je primećeno da se strukovna udruženja i privredne komore utrkuju u organizovanju treninga i seminara koji nisu ni malo jeftini, jer treba obučiti na hiljade knjigovođa i poreskih savetnika kako se vodi nepotrebno komplikovana poreska evidencija. Tako da sve ukazuje na to da, umesto da se donose propisi koji bi rasteretili privredu, donose se propisi kako bi se zaradilo.
Saša Gošović
Dosta je bilo Palilula
prava Stradija. Pamtim još od 80-tih prošlog veka kada sam počeo da radim, ondašnja birokratija je svaki božji dan nešto menjala (pravilnike, stope, obrasce, finansijsko izveštavanje …) kako bi zagorčavala život svakom smrtniku … sva ta petljavina i mrcvarenje nastavilo se i sa onim ludakom i grobarom Srpskog roda miloševićem i njegovim satrapima, a boga mi poreska uprava se nije promenila ni nakon 2000. Nisam sklon kuknjavi (advokat sam 30 godina), ali gubim strpljenje. Dakle, od kodže Miloša, preko Mihajla, Milana, Aleksandra jednog i drugog, Tita, Milke Planinc i Branka Mikulića, Kradomana Lažovića … do veleizdajnika a.v. Sve u svemu, jad, užas, beda. Pozdrav ekipi.