Какве везе занат има са дуалитетом „образовања“

У сусрет скупштинској расправи о Закону о дуалном образовању морамо да се осврнемо на врло битну чињеницу које већина грађана Србије није ни свесна. Наиме, Србија је ЈЕДИНА земља у Европи која нема Закон о занатству, који је кровни закон под који би требало да се стави било каква иницијатива у вези са образовањем, а поготову „дуалног“.

Одсуство било какве законске регулативе довело је до тога да је област занатства потпуно неуређена и да се данас не зна ни ко су занатлије, ни која су то занатска занимања и струке, ни које су то занатске делатности и под којим условима и на који начин се обављају. Подсетићу вас да је основна карактерика занатских делатности то да су за њихово обављање подједнако неопходни одговарајуће стручно знање, али и вештине.

Поред одсуства регулативе, присутно је неуважавање, па чак и омаловажавање значаја занатства. При том се понекад као једини разлог оправданости даљег постојања и залагања за очување занатства у Србији оно измешта из привредног у контекст значаја за очување нашег културног наслеђа, што је у потпуном нескладу са временом у којем живимо. Јер се, на пример, програмирање и  веб дивелопмент, као и послови сервисирања и одржавања рачунара у Немачкој сматрају занатом.

Иницијатива за доношење овог закона покренута је још 2007. године и њу су подржала 55 удружења предузетника и занатлија Србије, све послодавачке организације Србије, невладине организације које се баве привредом, Савез самосталног синдиката Србије, Занатска комора Кобленца и Занатска комора Келна. Концепт Закона о занатству, занатским удружењима и занатским коморама, чији је нацрт представљен путем јавне расправе још 2010. године, за циљ је имао да се целовито уреди област занатства у најширем смислу, а пре свега образовање будућих занатлија .

Следећи чланови преднацрта Закона о занатству даће вам детаљнији увид у то како су предузетници дефинисали начин образовања будућих мајстора и радника у занатској производњи:

Програм образовања

Члан 18.

Програм занатског образовања састоји се од општег образовног дела, стручно-теоријског и практичног дела.

Општи образовни и стручно теоријски део програма занатског образовања јесте стицање знања о занатској делатности током школовања.

Практични део програма образовања јесте стицање вештине обављања занатске делатности под надзором мајстора-ментора.

Утврђивање општег образовног и стручно-теоријског дела програма занатског образовања врши министарство надлежно за послове образовања.

Утврђивање практичног дела образовања занатлија, начин остваривања програма, права, обавезе, праћење, вредновање и оцењивање ученика, врши Комора, уз претходну сагласност министарства надлежног за послове образовања.

Спровођење практичног дела програма

Члан 19.

Практични део програма занатског образовања изводи се под непосредним надзором мајстора-ментора, независно од тога да ли се изводи у школским просторијама или занатској радионици.

Практични део програма занатског образовања изводи се на основу уговора закљученог између мајстора ментора и школске установе.

Обавезне елементе уговора о практичном образовању из става 1. овог члана прописује Комора, након претходно прибављеног мишљења министарства надлежног за послове образовања.

На уговор из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе закона којим се уређује рад, општег колективног уговора, као и закона којим се уређују облигациони односи.

Иако су у изради Преднацрта закона учествовали стручњаци, професори, представници министарства економије и представници предузетника и занатлија, он даље од јавне расправе није дошао. Наравно да је завршио у фиоци, пре свега због интереса Привредне коморе, пијавице која постоји из незнаних разлога и којој је СНС прошле године поново вратио СВА овлашћења укинута пре неколико година .

Дакле, уместо крова – СНС и његове приколице граде кућу без зидова, при томе користећи децу као јефтину радну снагу.

Пошто је већ увелико у току сегрегација деце по политичкој основи – почев од обданишта, па преко школа, „дуалитет“ новог образовања ће, не сумњам у то, послужити за награђивање деце партијских војника (па макар и без пореза и доприноса, са пола плате од 12.000 динара). При томе она неће добити ни вештине, ни знања неопходна за самостални рад и опстанак.

Чињеница да је Привредној комори у надлежност дато како да води регистар послодаваца код којих ће се обављати ово „образовање“ , као и да лиценцира „инструкторе“ који ће бити задужени за врсту образовања пружену ученицима је крајње увредљива за сваког предузетника у Србији, јер та иста привредна комора ништа није учинила да побољша услове привређивања у Србији нити је предузетници сматрају институцијом од поверења Подсетићу вас на став ДЈБ о привредним коморама:

„ Своје место у Комори су увек успели да нађу и љјуди из странака који, ширем смислу, представљају коалиционе партнере странака на власти (ДС-а или СНС-а). Сви ти људи се дан-данас снажно противе добровољном чланству Комори, чаки када више нису на власти, јер претпостављају да ће се можда једног дана поново вратити на власт тада ПК поново може да буде партијски плен. Коморе су важан саставни део сваке привреде, јер могу да помогну привредницима (поготово мањим) да се изборе за тржишну конкуренцију боље услове пословања. Ипак, слободно предузетништво није могуће ако се привредни субјекти присиљавају да буду чланови привредних комора. Број привредних комора, као чланство њима, мора да буде остављено на слободну вољу привредних субјеката.

(http://www.dusanpavlovic.in.rs/mypage/Blog/Entries/2017/10/7_Predlog_zakona_o_Privrednoj_komori_files/Komore.pdf)

Да појасним конкретно, закон о дуалном образовању о којем ће се посланици ускоро изјаснити предвиђа:

Члан 32.

Ученику који обавља учење кроз рад код послодавца, послодавац из сопствених средстава обезбеђује:

1) превоз од школе до места извођења учења кроз рад и назад;

2) средстава за личну безбедност и заштиту на раду;

3) исхрану;

4) осигурање код послодавца;

5) проверу здравствене способности за обављање учења корз рад код послодавца за одређени образовни профил.

Наравно, предвиђена је и казна за послодавца :

Члан 36.

Новчаном казном од 50.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај послодавац ако:

1) у року од осам дана не достави Привредној комори Србије Захтев за упис у регистар из члана 27. став 1. овог закона;

2) не испуни материјалне обавезе према ученику из члана 32. овог закона;

3) не испуни финансијске обавезе према ученику из члана 33. овог закона.

КО ЋЕ СВЕ ОВО ПЛАТИТИ? Занатлије и предузетници немају новца да финансирају државне програме – а оно што овај народ изгледа не разуме је да предузеници НИСУ СОЦИЈАЛНА СЛУЖБА , нити су хуманитарна организација, нити су вољни да на себе преузимају улогу која им не припада. Мени ово личи на још један у низу механизама за расипање (или можда боље речено прање) пара у режији СНС-а и њихове певачке пратње.

Оливера Јовић

Чланица Главног одбора ДЈБ

Председница Удружења предузетника града Лесковца