Kakve veze zanat ima sa dualitetom „obrazovanja“

U susret skupštinskoj raspravi o Zakonu o dualnom obrazovanju moramo da se osvrnemo na vrlo bitnu činjenicu koje većina građana Srbije nije ni svesna. Naime, Srbija je JEDINA zemlja u Evropi koja nema Zakon o zanatstvu, koji je krovni zakon pod koji bi trebalo da se stavi bilo kakva inicijativa u vezi sa obrazovanjem, a pogotovu „dualnog“.

Odsustvo bilo kakve zakonske regulative dovelo je do toga da je oblast zanatstva potpuno neuređena i da se danas ne zna ni ko su zanatlije, ni koja su to zanatska zanimanja i struke, ni koje su to zanatske delatnosti i pod kojim uslovima i na koji način se obavljaju. Podsetiću vas da je osnovna karakterika zanatskih delatnosti to da su za njihovo obavljanje podjednako neophodni odgovarajuće stručno znanje, ali i veštine.

Pored odsustva regulative, prisutno je neuvažavanje, pa čak i omalovažavanje značaja zanatstva. Pri tom se ponekad kao jedini razlog opravdanosti daljeg postojanja i zalaganja za očuvanje zanatstva u Srbiji ono izmešta iz privrednog u kontekst značaja za očuvanje našeg kulturnog nasleđa, što je u potpunom neskladu sa vremenom u kojem živimo. Jer se, na primer, programiranje i  veb divelopment, kao i poslovi servisiranja i održavanja računara u Nemačkoj smatraju zanatom.

Inicijativa za donošenje ovog zakona pokrenuta je još 2007. godine i nju su podržala 55 udruženja preduzetnika i zanatlija Srbije, sve poslodavačke organizacije Srbije, nevladine organizacije koje se bave privredom, Savez samostalnog sindikata Srbije, Zanatska komora Koblenca i Zanatska komora Kelna. Koncept Zakona o zanatstvu, zanatskim udruženjima i zanatskim komorama, čiji je nacrt predstavljen putem javne rasprave još 2010. godine, za cilj je imao da se celovito uredi oblast zanatstva u najširem smislu, a pre svega obrazovanje budućih zanatlija .

Sledeći članovi prednacrta Zakona o zanatstvu daće vam detaljniji uvid u to kako su preduzetnici definisali način obrazovanja budućih majstora i radnika u zanatskoj proizvodnji:

Program obrazovanja

Član 18.

Program zanatskog obrazovanja sastoji se od opšteg obrazovnog dela, stručno-teorijskog i praktičnog dela.

Opšti obrazovni i stručno teorijski deo programa zanatskog obrazovanja jeste sticanje znanja o zanatskoj delatnosti tokom školovanja.

Praktični deo programa obrazovanja jeste sticanje veštine obavljanja zanatske delatnosti pod nadzorom majstora-mentora.

Utvrđivanje opšteg obrazovnog i stručno-teorijskog dela programa zanatskog obrazovanja vrši ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja.

Utvrđivanje praktičnog dela obrazovanja zanatlija, način ostvarivanja programa, prava, obaveze, praćenje, vrednovanje i ocenjivanje učenika, vrši Komora, uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja.

Sprovođenje praktičnog dela programa

Član 19.

Praktični deo programa zanatskog obrazovanja izvodi se pod neposrednim nadzorom majstora-mentora, nezavisno od toga da li se izvodi u školskim prostorijama ili zanatskoj radionici.

Praktični deo programa zanatskog obrazovanja izvodi se na osnovu ugovora zaključenog između majstora mentora i školske ustanove.

Obavezne elemente ugovora o praktičnom obrazovanju iz stava 1. ovog člana propisuje Komora, nakon prethodno pribavljenog mišljenja ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja.

Na ugovor iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje rad, opšteg kolektivnog ugovora, kao i zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Iako su u izradi Prednacrta zakona učestvovali stručnjaci, profesori, predstavnici ministarstva ekonomije i predstavnici preduzetnika i zanatlija, on dalje od javne rasprave nije došao. Naravno da je završio u fioci, pre svega zbog interesa Privredne komore, pijavice koja postoji iz neznanih razloga i kojoj je SNS prošle godine ponovo vratio SVA ovlašćenja ukinuta pre nekoliko godina .

Dakle, umesto krova – SNS i njegove prikolice grade kuću bez zidova, pri tome koristeći decu kao jeftinu radnu snagu.

Pošto je već uveliko u toku segregacija dece po političkoj osnovi – počev od obdaništa, pa preko škola, „dualitet“ novog obrazovanja će, ne sumnjam u to, poslužiti za nagrađivanje dece partijskih vojnika (pa makar i bez poreza i doprinosa, sa pola plate od 12.000 dinara). Pri tome ona neće dobiti ni veštine, ni znanja neophodna za samostalni rad i opstanak.

Činjenica da je Privrednoj komori u nadležnost dato kako da vodi registar poslodavaca kod kojih će se obavljati ovo „obrazovanje“ , kao i da licencira „instruktore“ koji će biti zaduženi za vrstu obrazovanja pruženu učenicima je krajnje uvredljiva za svakog preduzetnika u Srbiji, jer ta ista privredna komora ništa nije učinila da poboljša uslove privređivanja u Srbiji niti je preduzetnici smatraju institucijom od poverenja Podsetiću vas na stav DJB o privrednim komorama:

„ Svoje mesto u Komori su uvek uspeli da nađu i ljjudi iz stranaka koji, širem smislu, predstavljaju koalicione partnere stranaka na vlasti (DS-a ili SNS-a). Svi ti ljudi se dan-danas snažno protive dobrovoljnom članstvu Komori, čaki kada više nisu na vlasti, jer pretpostavljaju da će se možda jednog dana ponovo vratiti na vlast tada PK ponovo može da bude partijski plen. Komore su važan sastavni deo svake privrede, jer mogu da pomognu privrednicima (pogotovo manjim) da se izbore za tržišnu konkurenciju bolje uslove poslovanja. Ipak, slobodno preduzetništvo nije moguće ako se privredni subjekti prisiljavaju da budu članovi privrednih komora. Broj privrednih komora, kao članstvo njima, mora da bude ostavljeno na slobodnu volju privrednih subjekata.

(http://www.dusanpavlovic.in.rs/mypage/Blog/Entries/2017/10/7_Predlog_zakona_o_Privrednoj_komori_files/Komore.pdf)

Da pojasnim konkretno, zakon o dualnom obrazovanju o kojem će se poslanici uskoro izjasniti predviđa:

Član 32.

Učeniku koji obavlja učenje kroz rad kod poslodavca, poslodavac iz sopstvenih sredstava obezbeđuje:

1) prevoz od škole do mesta izvođenja učenja kroz rad i nazad;

2) sredstava za ličnu bezbednost i zaštitu na radu;

3) ishranu;

4) osiguranje kod poslodavca;

5) proveru zdravstvene sposobnosti za obavljanje učenja korz rad kod poslodavca za određeni obrazovni profil.

Naravno, predviđena je i kazna za poslodavca :

Član 36.

Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac ako:

1) u roku od osam dana ne dostavi Privrednoj komori Srbije Zahtev za upis u registar iz člana 27. stav 1. ovog zakona;

2) ne ispuni materijalne obaveze prema učeniku iz člana 32. ovog zakona;

3) ne ispuni finansijske obaveze prema učeniku iz člana 33. ovog zakona.

KO ĆE SVE OVO PLATITI? Zanatlije i preduzetnici nemaju novca da finansiraju državne programe – a ono što ovaj narod izgleda ne razume je da preduzenici NISU SOCIJALNA SLUŽBA , niti su humanitarna organizacija, niti su voljni da na sebe preuzimaju ulogu koja im ne pripada. Meni ovo liči na još jedan u nizu mehanizama za rasipanje (ili možda bolje rečeno pranje) para u režiji SNS-a i njihove pevačke pratnje.

Olivera Jović

Članica Glavnog odbora DJB

Predsednica Udruženja preduzetnika grada Leskovca