Градоначелник Београда Синиша Мали маја ове године је у Кини потписао Протокол о сарадњи на развоју Кинеско – српског индустријског парка са кинеском фирмом “China Road and Bridge Corporation”.
Изградња индустријског парка најављена је за почетак следеће године, а комплекс ће се простирати, речено је, на 320 хектара на левој обали Дунава, у близини Пупиновог моста (извор lobi-info.rs).
У индустријском парку биће заправо, према ранијим инфромацијама, изграђен логистички центар и агроиндустријска зона за извоз наших пољопривредних производа у Кину. У тој зони биће смештене кинеске, а вероватно и одређен број домаћих предузећа, која ће учествовати у том послу.
Кинески индустрјски парк ниче, они старији знају, на месту где су некада биле њиве ПКБ-а. ПКБ корпорација је седамдесетих и осамдесетих година прошлог века доживела процват због производње житарица. Старији житељи леве обале Дунава и даље се сећају времена када су безбрижно живели од своје плате коју су зарађивали у Пољопривредном комбинату Београд, имали сигуран посао и са поносом посматрали како њихово предузеће храни целу Југославију. Данас, док се возе према Земуну, могу само да гледају запуштене њиве и питају се где је и ко направио грешку.
Синиша Мали тврди да ће у том индустријском центру бити отворено више од хиљаду радних места. Ми се питамо – да ли су то она иста радна места на којима народ плаче у себи због тешких услова рада у тим компанијама, а које су добиле огромне субвенције да би се доселиле ту?
Зашто те компаније долазе баш код нас? Зато што нам је минимална законска месечна зарада међу најнижим у Европи. Зато што знају да могу да склапају дилове са политичарима на власти и да добијају дозволу за градњу на обрадивом земљишту које је хранило генерације народа, између осталог те исте политичаре.
Уместо њива на којима може да се гаји кукуруз, пшеница и репа као до сада, гледаћемо димњаке који раде 24 часа, камионе који ће окупирати сироти “Зрењанинац”. Оних пар срндаћа са насипа ће нестати, а ваздух који осећамо када пецамо на Визељу више неће бити исти.
Са мном се једино неће сложити локални сумњиви бизнисмени и политичари који једва чекају да своје приватне фирме удоме и узму примат сарадње пословања са новим “домаћинима” који буду дошли.
А народ? Надамо се да ће бар неко запослити, али и даље без воље да било шта уради или промени, док једе намирнице увезене из околних земаља јер више нема могућности да направи своје.
Милан Љубоја
Одборник ДЈБ у Скупштини ГО Палилула
O BJA SNI O!