Gradonačelnik Beograda Siniša Mali maja ove godine je u Kini potpisao Protokol o saradnji na razvoju Kinesko – srpskog industrijskog parka sa kineskom firmom “China Road and Bridge Corporation”.
Izgradnja industrijskog parka najavljena je za početak sledeće godine, a kompleks će se prostirati, rečeno je, na 320 hektara na levoj obali Dunava, u blizini Pupinovog mosta (izvor lobi-info.rs).
U industrijskom parku biće zapravo, prema ranijim infromacijama, izgrađen logistički centar i agroindustrijska zona za izvoz naših poljoprivrednih proizvoda u Kinu. U toj zoni biće smeštene kineske, a verovatno i određen broj domaćih preduzeća, koja će učestvovati u tom poslu.
Kineski industrjski park niče, oni stariji znaju, na mestu gde su nekada bile njive PKB-a. PKB korporacija je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka doživela procvat zbog proizvodnje žitarica. Stariji žitelji leve obale Dunava i dalje se sećaju vremena kada su bezbrižno živeli od svoje plate koju su zarađivali u Poljoprivrednom kombinatu Beograd, imali siguran posao i sa ponosom posmatrali kako njihovo preduzeće hrani celu Jugoslaviju. Danas, dok se voze prema Zemunu, mogu samo da gledaju zapuštene njive i pitaju se gde je i ko napravio grešku.
Siniša Mali tvrdi da će u tom industrijskom centru biti otvoreno više od hiljadu radnih mesta. Mi se pitamo – da li su to ona ista radna mesta na kojima narod plače u sebi zbog teških uslova rada u tim kompanijama, a koje su dobile ogromne subvencije da bi se doselile tu?
Zašto te kompanije dolaze baš kod nas? Zato što nam je minimalna zakonska mesečna zarada među najnižim u Evropi. Zato što znaju da mogu da sklapaju dilove sa političarima na vlasti i da dobijaju dozvolu za gradnju na obradivom zemljištu koje je hranilo generacije naroda, između ostalog te iste političare.
Umesto njiva na kojima može da se gaji kukuruz, pšenica i repa kao do sada, gledaćemo dimnjake koji rade 24 časa, kamione koji će okupirati siroti “Zrenjaninac”. Onih par srndaća sa nasipa će nestati, a vazduh koji osećamo kada pecamo na Vizelju više neće biti isti.
Sa mnom se jedino neće složiti lokalni sumnjivi biznismeni i političari koji jedva čekaju da svoje privatne firme udome i uzmu primat saradnje poslovanja sa novim “domaćinima” koji budu došli.
A narod? Nadamo se da će bar neko zaposliti, ali i dalje bez volje da bilo šta uradi ili promeni, dok jede namirnice uvezene iz okolnih zemalja jer više nema mogućnosti da napravi svoje.
Milan Ljuboja
Odbornik DJB u Skupštini GO Palilula
O BJA SNI O!