(ВИДЕО) Трошкови образовања све већи, а држава их пребацује на родитеље

Данас Народна скупштина гласа о 4 образовна закона о којима смо расправљали протекле 2 недеље. Оштро смо критиковали чињеницу да се ни један од поменута четири закона не тиче преко потребне суштинске реформе домаћег система образовања.

Основни проблем на који смо указивали јесте све присутнија тенденција да држава одговорност за образовање, поготово код основног образовања пребацује са себе на родитеље. Наш Устав гарантује бесплатно образовање, но у пракси то није тако и родитељи у све већој мери сносе трошкове образовања своје деце. Почев од уџбеника који коштају између 10 и 17 хиљада динара и који су огроман трошак за домаћинство које у просеку зарађује око 57 000 динара, преко прибора, разних опрема за физичко, музичко и ликовно, преко прескупих излета и екскурзија, па све до чињенице да наша деца у школи не уче, да је настава организована на застарео, факултетски начин, те да је често неопходно унајмити приватне професоре, односно школе страних језика.

Трошкови образовања се све више увећавају, а држава одговорност за њих све више пребацује на родитеље. То је врло неправедан систем јер квалитет образовања онда зависи од материјалног положаја родитеља.

Што се средњег стручног образовања тиче, држава пребацује одговорност на приватне фирме. Уместо да у средњим стручним школама организујемо квалитетну праксу, ми дуалним образовањем децу непотребно излажемо ризику да постану јефтина и експлоатисана радна снага.

Концепт дуалног образовања није лош сам по себи и има оправдану примену у државама које имају развијену домаћу индустрију. Ми развијену домаћу индустрију немамо, већ само увезене стране приватне корпорације, те увођењем дуалног образовања само повећавамо шансу да деца буду експлоатисана као јефтина радна снага.

Све у свему, ово није тренутак за увођење дуалног образовања, а средства су могла бити уложена у далеко смисленију и темељнију реформу система образовања.

Када је реч о предшколском образовању, држава што пре мора да престане да на њега гледа као на сервис за чување деце и да почне да га посматра као интегрални део образовања. Такође неопходно је што пре омогућити да све деца између 3 и 7 година буду обухваћена предшколским системом како би се осигурали оптимални услови за виши когнитивни развој који је најинтензивнији управо у том узрасту. Као и код основног образовања и код предшколског постоји неправда да од материјалног статуса родитеља зависи да ли ће дете бити примљено у предшколску установу или не.

Посланичка група ДЈБ поднела је серију амандмана којима се инсистира да и основно и предшколско образовање морају бити бесплатни за родитеље. Владајућа већина је у потпуности одбацила наше амандмане и нама не остаје ништа друго него да на примеру Београда покажемо да су жељене промене могуће.

Наш план за Београд подразумева да се у свим предшколским установама сви трошкови покривају из буџета града Београда, а да се свој деци у основним школама обезбеде бесплатни уџбеници.

Владајућа коалиција је тврдила да нема новца, да су наши захтеви неоствариви. Израчунали смо да има, јер за нас нису приоритет јарболи, фонтане, новогодишња расвета и дељење градског земљишта буд зашто, већ бесплатно и свеобухватно образовање за сву децу у основним и средњим школама, као и у потпуности покривене трошкове боравка деце у предшколским установама.