Danas Narodna skupština glasa o 4 obrazovna zakona o kojima smo raspravljali protekle 2 nedelje. Oštro smo kritikovali činjenicu da se ni jedan od pomenuta četiri zakona ne tiče preko potrebne suštinske reforme domaćeg sistema obrazovanja.
Osnovni problem na koji smo ukazivali jeste sve prisutnija tendencija da država odgovornost za obrazovanje, pogotovo kod osnovnog obrazovanja prebacuje sa sebe na roditelje. Naš Ustav garantuje besplatno obrazovanje, no u praksi to nije tako i roditelji u sve većoj meri snose troškove obrazovanja svoje dece. Počev od udžbenika koji koštaju između 10 i 17 hiljada dinara i koji su ogroman trošak za domaćinstvo koje u proseku zarađuje oko 57 000 dinara, preko pribora, raznih oprema za fizičko, muzičko i likovno, preko preskupih izleta i ekskurzija, pa sve do činjenice da naša deca u školi ne uče, da je nastava organizovana na zastareo, fakultetski način, te da je često neophodno unajmiti privatne profesore, odnosno škole stranih jezika.
Troškovi obrazovanja se sve više uvećavaju, a država odgovornost za njih sve više prebacuje na roditelje. To je vrlo nepravedan sistem jer kvalitet obrazovanja onda zavisi od materijalnog položaja roditelja.
Što se srednjeg stručnog obrazovanja tiče, država prebacuje odgovornost na privatne firme. Umesto da u srednjim stručnim školama organizujemo kvalitetnu praksu, mi dualnim obrazovanjem decu nepotrebno izlažemo riziku da postanu jeftina i eksploatisana radna snaga.
Koncept dualnog obrazovanja nije loš sam po sebi i ima opravdanu primenu u državama koje imaju razvijenu domaću industriju. Mi razvijenu domaću industriju nemamo, već samo uvezene strane privatne korporacije, te uvođenjem dualnog obrazovanja samo povećavamo šansu da deca budu eksploatisana kao jeftina radna snaga.
Sve u svemu, ovo nije trenutak za uvođenje dualnog obrazovanja, a sredstva su mogla biti uložena u daleko smisleniju i temeljniju reformu sistema obrazovanja.
Kada je reč o predškolskom obrazovanju, država što pre mora da prestane da na njega gleda kao na servis za čuvanje dece i da počne da ga posmatra kao integralni deo obrazovanja. Takođe neophodno je što pre omogućiti da sve deca između 3 i 7 godina budu obuhvaćena predškolskim sistemom kako bi se osigurali optimalni uslovi za viši kognitivni razvoj koji je najintenzivniji upravo u tom uzrastu. Kao i kod osnovnog obrazovanja i kod predškolskog postoji nepravda da od materijalnog statusa roditelja zavisi da li će dete biti primljeno u predškolsku ustanovu ili ne.
Poslanička grupa DJB podnela je seriju amandmana kojima se insistira da i osnovno i predškolsko obrazovanje moraju biti besplatni za roditelje. Vladajuća većina je u potpunosti odbacila naše amandmane i nama ne ostaje ništa drugo nego da na primeru Beograda pokažemo da su željene promene moguće.
Naš plan za Beograd podrazumeva da se u svim predškolskim ustanovama svi troškovi pokrivaju iz budžeta grada Beograda, a da se svoj deci u osnovnim školama obezbede besplatni udžbenici.
Vladajuća koalicija je tvrdila da nema novca, da su naši zahtevi neostvarivi. Izračunali smo da ima, jer za nas nisu prioritet jarboli, fontane, novogodišnja rasveta i deljenje gradskog zemljišta bud zašto, već besplatno i sveobuhvatno obrazovanje za svu decu u osnovnim i srednjim školama, kao i u potpunosti pokrivene troškove boravka dece u predškolskim ustanovama.
Sa izbacivanjem Saše Radulovića na 20 radnih dana iz NBS, u prvom planu se našla Branka Stamenković i dala je jednu novu svežinu DJB. Njeni govori u skupštini, isticanje da predstavlja svoje glasače, ton i argumenti predstavljaju sve ono za šta sam glasao. Nadam se da će tako i nastaviti.
Besplatno obrazovanje je komunistička zabluda. Zaista me čudi što DJB uporno forsira tu pogubnu ideju. Dok obrazovanjem upravlja i finansira ga država to će biti nefunkcionalan i rasipnički sistem kakav je sada. Dok država plaća učitelje/nastavnike/profesore njima će biti daleko važnije da zadovolje ministra nego roditelje i učenike – štaviše učenici i roditelji samo im smetaju, pogotovo ako traže rezultate i kvalitet. Nemoguće je organizacionim merama koje predlažete reformisati obrazovanje koje je veći deo stoleća bilo sistem za ideološku indoktrinaciju i uhlebljavanje podobnih mediokriteta. Učitelji/nastavnici/profesori moraju da GLADUJU ako roditelji nisu zadovoljni, a to je moguće samo ako roditelji direktno plaćaju školama po tržišnim cenama.