Прелазак са конвенционалне економије на циркуларну економију може се поредити са променом веровања да је земља равна плоча на чињеницу да је планета округла (тј. елипсаста). Посматрајући начин функционисања природе, човек је успео да се развије и научно-технички сазри. Верујем да је успостављање циркуларне економије следећи стадијум еволуције, који би привреда и свест људи требало да доживе и савладају, како би се наставио пут ка одрживом развоју и духовном балансу са природом и самим собом.
Као што је и сама еволуција почела од једноћелијских простих организама, тако је и економија започета на индивидуалним предузетничким способностима, да би се кроз специјализацију (мануфактуру), развој науке и технологије (проналаска парне машине и свих других изума), данас дошло до појма циркуларне економије. Циркуларна економија требало би да наследи класичан начин производње, не само због уштеда које остварује и свог економског аспекта, већ и са становишта филозофске и духовне еволуције човека и организационе структуре, која би требало да доведе до тога да се потребе које постоје задовоље што мањим оптерећењем природе и што мањом експолоатацијом природних ресурса. Овде морамо посебно истаћи да, када говоримо о природним ресурсима, у највећем броју случајева ми причамо о необновљивим ресурсима, јер, на жалост, страх од њиховог нестанка представља једног од кључних покретача увођења циркуларне економије. Ако се на тренутак ослободимо страха као блокатора, те окренемо иновативном и креативном приступу задовољавања потреба, са употребом енергије и материје на паметан начин, успоставићемо кружење енергије и материје у систему економије тј. циркуларну економију. За мене лично, циркуларна економија далеко превазилази питање рециклаже и питање обновљивих извора енергије. Циркуларна економије представља конкретан алат за постизање одрживог развоја базираног на иновацијама и креативности сваког од нас, био он привредни субјект, појединац или институција.
Примери цикличности у неким другим сферама живота у Србији веома су очигледни. Рециклажа појединих доносилаца одлука, у жељи да исти начин рада и размишљања донесе промене, али под другом бојом заставе, довела је до стварања низа препрека да се систем циркуларне економије уведе у Србију. Велику препреку представља недостатак одговорности унутар система управљања и доношења одлука, као и низак или примитиван ниво организације, како друштва у целини тако и појединачних сегмената друштва.
Ако се на тренутак вратимо на еволуцију која је почела једноћелијским организмима, а на врх саме пирамиде поставила на крају најсложеније организме, схвратићемо колико је битна добра и позитивна селекција и организација да би сам организам или друштво еволуирало и напредовало ка врху.
Трку са конкурентима неће добити оне државе које несхватљиво великим субвенцијама и различитим тајним уговорима покушавају да привуку страни капитал и покрену своју привреду, већ оне које добром организацијом и једноставним процедурама омогућавају да се креативне и инвентивне идеје предузетника провере на независном тржишту, нарасту или се угасе. Развој предузетничког духа и стварање једноставних, лако разумљивих и ефикасних процедура неопходни су предуслови за развој циркуларне економије, не само у Србији, него и у било којој другој држави. Циркуларна економија је добро организована економија у којој оно што вама није потребно представља основни ресурс за некога другога. Да би се ово постигло, проток информација, знања, енергије и материјала не сме бити заглављен у некој фиоци или код мрзовољног државног службеника на неком шалтеру.
Време представља једини ресурс који није могуће супституисати другим ресурсима и као такво мора добити на вредности у Србији, ако желимо да успоставимо систем циркуларне економије.
Посматрајући тренутно стање друштва у Србији и отвореност система прописа и управе за иновативне и креативне приступе, морам са тугом да констатујем да је пред нама још веома дуг пут до циркуарне економије. Србија се свакодневно суочава са депонијама у пламену, стотинама кубика непречишћене канализације која се излива у реке, експлоатацијом природних ресурса по мизерним надокнадама, политичким игранкама са средствима која треба да буду намењена заштити и унапређењу животне средине, инертним и нефункционалним системом државне управе и контроле. Све ово представља факторе опструкције даљег развоја и еволуције Србије у модерну и пожељну земљу за живљење. Ово потврђују и подаци о броју младих који напусте Србију или то желе да учине.
“Како даље?” – питање је које се поставља након сагледавања овакве ситуације.
Живот у Србији, гледано са тачке историјских дешавања, никада није био претерано лагодан. Геополитичка позиција условила је сталне турбуленције које су нарушавале могућности континуираног и смишљеног развоја, за које постоје сви природни ресурси. Богатство и доступност плодног земљишта, чистих водотокова и богат биодиверзитет у комбинацији са упорношћу и сналажљивошчу, били су и остали кључ опстанка људи у Србији. Зато је, можда више него икада, потребно створити предуслове за развој циркуларне економије, јер она не представља само уштеду у коришчењу природних ресурса већ и начин очувања и заштите наше животне средине и здравља.
Кључ у том процесу имају грађани, који од својих изабраних представника треба да траже јасне, једноставне и равноправне услове за рад и развој уз одговорно доношење одлука и сношење последица за погрешне одлуке. Ако данас, као друштво донесемо погрешну одлуку, та одлука ће коштати не само нас, него и генерације које долазе. Зато је битно да грађани изграде систем који могу да контролишу и где ће једнаки услови важити за све, без обзира ком племену припадају.
МСц Игор Јездимировић
Члан националног Клуба за заштиту животне средине
Коментариши