Колика је моћ гласача?

​Колико гласача након четири године провери шта су политичари који су изабрани обећавали пре те четири године? Колико гласача неће дати поверење некој политичкој опцији ако сазна да су њени најистакнутији чланови проневерили средства из буџета, ако су их обмањивали или ако нису у задатим роковима, а које су сами задали, одржали обећања?

Ако узмемо у обзир проценат излазности на изборе која је последњих година негде измедју 50 и 60 процената, као и резултате избора оног дела грађана који ипак изађу на изборе, одговор је – веома мало.

Када говоримо о обећањима политичара, а овде пре свих мислим на оне који су на власти, не сећам се да сам са неким ко има право гласа разменио мишљење, а да се уопште са прецизношћу сећао обећања која су на почетку предизборних камапања дата.

Подсетићу вас само на један од најочигледнијих примера када је у питању праћење рада политичара и како они који су на власти беже од одговорности и веома често изврћу чињенице.

Упитан за за рокове и буџет који су везани за пројекат “Београд на води”, а без обзира што није присуствовао потписивању самог уговора, Вучић је самоуверено пред новинарима изјавио следеће: “Ја сам говорио о првој А фази. Има прва А, па прва Б фаза, па онда има друга, па друга А фаза, па друга Б фаза и тако даље. Ја сам говорио о ова четири објекта, дакле та прва четири објекта би требало да буду завршена у року који сам изговорио.”

Очигледно је да гласачи актуелне владајуће већине ово не проверавају, јер да проверавају они не би поновили гласање на исти начин. Сигурно би дошли до закључка да највећи део онога што је обећано није ни испуњено. Или је можда разлог то што су у највећој мери поткупљени? Колико вреди глас који жмури на лажна обећања?

Не знам како се формира тржишна цена једног гласа, али је она  различита. На пример, у Смедереву се деле бонови, а за један бон можете добити вешалицу у лепињи и сок. У Земуну глас вреди око хиљаду динара, зависно од тога како испреговарате.

Питам се, да ли се људи који су продали свој глас некада запитали шта они продајом свог гласа заправо продају? Покушаћу да одговорим на ово питање на следећи начин.

Град Београд располаже са буџетом од око 101 милијарде 966 милиона динара. Уколико износ годишњег буџета помножимо са четири, с обзиром да мандат градске власти траје четири године, добијемо износ од око 407 милијарди динара.

Са друге стране, према званичним подацима у Београду живи, тј. има пријаву боравка, 1 милион 620 хиљада и 650 грађана са правом гласа.

Простом поделом ова два броја – укупног износа буџета Града Београда у четворогодишњем периоду, са укупним бројем гласача, добије се податак да један гласач даје своје поверење политичарима да располажу са 252 хиљаде динара из буџета.

Дакле, неко ко је продао свој глас за хиљаду или две хиљаде динара, пљескавицу, паковање брашна или уља је купцу гласа омогућио да без било какве даље провере располаже са делом буџета од 252 хиљаде динара, а укупно са око 407 милијарди динара у периоду од четири године у Граду Београду.

Рачуница је иста и ако се одлучите да не изађете на гласање. Ваш глас има толику моћ изашли на биралишта или не.

Питам се на крају, ко је више одговоран што нас воде људи којима пролазе оправдања као што су “нисте ме разумели то је фаза један А, а има и два А”?  Ови који свој глас продају или ови који уопште не изађу на биралишта, па нам ови који глас продају за бон, пакет намирница, “црвену” или какву год другу мизерију кроје како ће се и на који начин располагати са нашим заједничким новцима?

Можда ће неко рећи “немам за кога да гласам, сви су исти, зашто да гласам?”. То је управо оно што власт  жели да верујете, да су сви исти и да се ништа не може променити. Докле год пристојни људи верују да се не може ништа променити, о њиховим животима одлучиваће они који су гласове купили за пљескавицу.

Иван Бикић
Одборник у Скупштини ГО Земун
ОО Доста је било – Земун