Србија има већ годинама степен раста привреде међу најнижим у региону. То је последица погрешне економске политике засноване на субвенцијама страним инвеститорима који долазе у Србију због јефтине радне снаге, одсуства увођења реда у држави, високе стопе корупције, велике сиве економије, превеликог пореског оптерећења, посебно намета на рад, великог бирократског оптерећења.
Са друге стране, софтверска индустрија бележи годишњи раст извоза по стопи од 30% годишње. Да би се постигле више стопе раста привреде, потребно је смањити пореско и бирократско оптерећење, укинути субвенције и увести ред. Доста је било је предложио амандмане чији је циљ да створи простор за додатни раст привреде између 1% и 2%.
Предложени Амандман уноси следеће промене у економској, развојној, социјалној, здравственој, образовној и пореској политици:
- враћање 10% плата лекарима и свим другим медицинским радницима, наставницима и свим другим просветним радницима, полицији, војсци кроз укидање закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава чиме се враћају отете плате лекарима, просветним радницима, војсци и полицији у износу од 10%, уместо повећања плата од 8% што у ствари представља номинално повећање од 7,2%
- враћање отетих пензија кроз укидање закона о привременом уредђивању начина исплате пензија чиме се прво враћају отете пензије и повећање пензија у износу инфлације у 2017.години од 3%, уместо најављеног линераног повећање пензија од 5%
- обезбеђено здравствено образовање за све грађане Републике Србије без обзира на радни статус, укидање овере здравствних књижица за све грађана Србије, први корак преласка са Бизмарковог на Бевeриџов модел финансирања здравства, постепено укидање доприноса за здравство и прелазак на буџетско финансирање, повећање буџета здравства за 10 милијарди динара
- укидање субвенција у привреди у износу од 42 милијарде динара и подстицање привреде кроз смањење намета на рад у износу од 70 милијарди динара кроз увођење ослобађање од плаћања доприноса за здравство на део зараде до минималца.
- укидање активираних гаранција у износу од износу од 29 милијарди динара и могућности да предузећа која су у већинским власништву државе као што су Србијагас, Ер Србија, РТБ Бор, и њихов нестручан партијски менаџмент злоупотребљавају буџет Републике Србије, узимају огромне кредите и очекују да их буџет враћа и преношење отплате тих кредита на предузећа која су их и узела
- увођење реда у држави и одговорности државних службеника према грађанима уместо чекања да оштећени грађани туже па да се онда пресуде исплаћују из буџета што државу годишње кошта 18 милијарди динара
- повезивање радног стажа и исплату запосталих зарада запослених у друштвеним предузећима у рестркутурирању и стечају у износу од 20 милијарди динара уместо чекања судских пресуда
- исплата ратних дневница резервистима у износу од 10 милијарди динара уместо чекања судских пресуда
- подстицај предузетништву и иновацијама кроз пројекат стварања Venture Capital индустрије у Србији у износу од 4 милијарде динара
- набавка уџбеника за сву децу у свим основним и средњим школама у Србији у износу од 5,5 милијарди динара
Резултат свих ових промена повећава дефицит маргинално за 9,2 милијарде динара са 0,6% на 0,8% пројектованог бруто друштвеног производа. Рачунице су изведене оквирно јер Министарство финансија скупштини не доставља све потребне податке да би се обрачун могао извести у целости.
Питање гаранција државе за кредите које су предузећа у већинском власништву државе узела од домаћих и страних поверилца, као већински власник који бира менаџмент, би морала да решава кроз сама предузећа, не да их сваљује на терет буџета.
У буџету није јасно да ли је део новца за субвенције које овај амандман укида већ унапред “обећан” кроз потписане уговоре иако скупштина за то још увек није дала сагласност. Амандман претпоставља да су министри и државни службеници били одговорни и да нису потписивали уговоре пре него што је скупштина одобрила средства.
У буџету такође није јасно на коју врсту спорова се односе казне и пенали по решењу судова и како је урађена пројекција трошкова. Уместо да држава спроводи погрешну политику која угрожава права грађана и онда чека да неки од грађана туже, а нада се да многи неће, и онда кроз судске и адвокатске трошкове и законску затезну камату плаћа три пута већу цену, посао државе мора да буде да исправи неправде благовремено тако да никада и не стигну на суд. Повезивање радног стажа и исплата запосталих зарада запослених у друштвеним предузећима, као и исплата ратних дневница резервистима за њихово ангажовање током деведесетих година прошлог века, је управо корак у правцу одговорног понашања државе према правима својих грађана.
Цитат:
“Србија има већ годинама степен раста привреде међу најнижим у региону. То је последица погрешне економске политике засноване на субвенцијама страним инвеститорима који долазе у Србију због јефтине радне снаге, одсуства увођења реда у држави, високе стопе корупције, велике сиве економије, превеликог пореског оптерећења, посебно намета на рад, великог бирократског оптерећења.”
Економска политика је дефинитивно погрешна, међутим врло ретко, готово никада, не критикујете кредитно-монетарну политику, пре свега банкарски систем. Да ли банкарство као делатност по мишљењу ДЈБ није важна или то једноставно није ваш фах, па се зато нисте упуштали у неку озбиљнију критику/анализу?
Monetarna politika je generalno sporedna stvar u ekonomiji. Iako dosta važna, monetarna politika je samo “support” za onu pravu ekonomiju koja donosi neku vrednost a to je privreda i fiskalna ekonomija. Krediti, novčana masa, kurs, inflacija… to su sve veličine koje služe da pomognu privredu i sami za sebe, odvojeno od celine, nemaju neku svrhu. Sadašnja monetarna politika bi mogla da se nazove dosta stabilnom jer vidimo da se kurs ne menja, inflacija je pristojna, sve to deluje sasvim ok ali je potpuno nebitno jer ova država nema nikakvu privrednu aktivnost pa prema tome, monetarna ekonomija, kakva god da je, ništa ne znači. Čak mogu i da idem korak dalje pa da tvrdim da se neki parametri monetarne ekonomije veštački održavaju na nekom nivou, kao recimo kurs evra, bez nekog realnog pokrića. Naime, ako ti imaš državu koja se konstantno zadužuje, kao što je Srbija, ti možeš da odvojiš deo od tih sredstava kako bi “fingirao” ekonomske pokazatelje na nekom veštačkom nivou. Tako imaš predstavu za narod kako postoji stabilnost. A stabilnosti zapravo nema, ona se konstantno “finansira” novim i novim zaduživanjima. Ovakva kakva jeste monetarna ekonomija bi pukla koliko za nekoliko meseci kad bi stalo zaduživanje. E onda bi videli koliki je zaista pravi kurs evra, kolika je inflacija itd…
@Sale,
Хвала ти на јављању и труду, али бих волео да економисти ДЈБ изнесу свој став о томе. Ми смо већ имали неке дискусије на ову тему, али си некако увек прекидао кад је најинтересантније. Могао бих малтене сваку реченицу да ти реплицирам, али чему то кад не реагујеш на аргументе. Сутра ћеш поново исто писати. Ипак, због других, рећи ћу само да је кредитно-монетарна политика све само не споредна. Око ње се заправо све врти, јер прожима све поре друштвено-економског система. Ако емисија новца није адекватна, и привреди и фискалној политици су везане руке. Србија је школски пример.
Ja sam svoj stav izneo, tvoj nisam video osim onoga “da je nešto važno jer ti tako kažeš”. Dakle, kao što rekoh, monetarna ekonomija je samo tehnička disciplina čija je namena da podrži privredu i fiskalnu politiku. To si manje više i sam potvrdio. Ne vidim neku potrebu za nekim preteranim razglabanjima o njoj jer ove bitne determinante nisu definisane. Kako ćeš da definišeš referentnu kamatnu stopu, kako bi pospešio kreditiranje privrede ako nemaš privredu? Kako ćeš da određuješ kurs evra kako bi pospešio izvoz ako nemaš izvoz? Ne možeš se kvalitetno baviti monetarnom ekonomijom ako imaj loš i neuredan sistem. Moraš milion drugih stvari da središ pa tek onda da se baviš tim tehničkim stvarima vezano za novčanu masu, kreditiranje, kurs, inflaciju itd… Naravno, možeš i ovako uopšteno da pričaš o tim stvarima ali to nema neke poente. Niko ne spori da monetarna ekonomija ima neku svoju važnu ulogu, to je šraf bez koga se ne može, ali ti problem napadaš sa naopake strane. Ti bi da menjaš šraf a da mašina ostane kakva jeste, teško da to može tako. Tek kad konstruišeš novu mašinu, videćeš kakav će ti šraf trebati.
@Sale,
Референта каматна стопа није обавезујућа, већ само сигнализирајућа (про форме што би рекли). Нема никакав утицај на кредитирање! Банке су по том питању потпуно самосталне (нажалост).
Што се тиче привреде, она постоји али је слаба јер је финансијски „задављена“ високим каматама nа зајмове са једне и малом количином пара у оптицају (куповном моћи) са друге стране. А и то мало је лоше распоређено. Дистрибуција постојећег новца је посао фискалне политике. Дакле, она делује реактиво, док је монетарна проактивна, јер омогућава и привреди и фискалној политици да имају са чиме радити. У Србији данас то није случај.
Чак и да нема никаквих привредних активности (рецимо земља сравњена после рата, елементарних непогода и сл), докле год постоје људи са својим знањем и ресурси, увек се може кренути испочетка, тј. увек се има шта кредитирати (приватни сектор) или једноставно платити (јавни радови и пројекти).
Курс треба да рефлектује паритет куповне моћи различитих валута и његов значај за становништво би био далеко мањи када би се укинуле девизне клаузуле на динарске кредите, а држави и фирмама које се не баве извозом, забранило задуживање у иностранству, јер је то омча око врата.
Што се извоза тиче, прво креираш и развијаш производњу за домаће тржиште (оно је приоритет и у најразвијеним земљама), а за извоз шта претекне. Како привреда јача и проширује капацитете и квалитет производа, неке ће се пробити и на инострано тржиште. Све што ти извезеш, неко други мора да увезе и обрнуто. Нараво, неке фирме већ сада имају знање и квалитет или послују са лиценцом, па успешно извозе, али би и њима било далеко боље и једноставније за пословање када би повећале пласман на домаћем тржишту. А оно се не може изградити причом (веровањем) да је кредитно-монетарна политика споредна ствар.
Mogao bih da se složim sa (skoro) svime što si nabrojao, kao da čitam neki ekonomski udžbenik, ali to sve trenutno nije glavni problem u Srbiji. Moramo prvo da se dovedemo u red pa da profunkcioniše privreda i onda da se razmišlja o monetarnoj politici. Trebaju nam institucije, treba nam pravna država, treba nam uređen sistem, treba nam ljudski kapital… dosta stvari koje su preče u ovom trenutku od monetarne politike. Razmišljati o monetarnoj politici u banana državi sa diktatorkim režimom nema nikakvu poentu.
обезбеђено здравствено образовање
Mislite zdravstveno osiguranje? Gore pise zdravstveno obrazovanje
Sve polazi od države i njenog uredjenja. Ne bi vrsljali strani investitori ovako kako vršljaju da nije države koja im to omogućava. Ne bi imali prakticno samo strane komercijalne banke i niti jednu stabilnu razvojnu banku da država to nije tako uredila. Para nema dovoljno, a još na to cure neprestano iz kase jer je država to omogucila. Kurs eura je bitan, ali jeste trenutno sporedna stvar jer nemamo privredu. Odgovorno tvrdim da je Juri u Raci zabranjeno svojevremno podizanje plata u fabrici kako se ne bi pravila socijalna razlika sa ostalim stanovništvom! Nisu ovi iz Jure lake ruke nego su to videli kao mogućnost za podizanje kvaliteta rada i manje bolovanja na prvom mestu. Mi hoćemo da prodamo Telekom umesto da ga ucinimo ozbiljnim igračem jer to preduzeće ima para, ali i te pare se izvlace na razne nacine i ne investira se dovoljno u dalji razvoj. Dajemo koncesiju na aerodrom bez pravog plana, NIS smo već poklonili, banke ugasili čak i one zdrave, profitabilna preduzeća hoćemo da prodajemo investitorima koji će uložiti minimalno, zemlju prakticno poklanjamo, neprofitabilna preduzeća smo prodavali tako da su uglavnom pogasena, a oprema razvucena i planira se promena namene zemljištu. Imali smo veliku priliku da napravimo privredni bum na zdravoj osnovi, a na kraju smo se zakopali još dublje. Zdravstvo mora po modelu kao sto je u Skandinaviji, Nemačkoj. Mora biti besplatno uz participaciju za svakoga i mora se prestati sa overom knjižica. Korupcija se mora sprečiti i mora se uložiti u stručni kadar inače neće imati ko da radi. U Vojvodini za malo više od godinu dana otišlo preko 2000 zdravstvenih radnika. Na IORS otišlo preko 100 ljudi u poslednih par godina i sve radnici sa iskustvom i znanjem. Radiologa više ne možeš ni lupom naći jer maltene sve sto valja je otišlo i sada sedimo sa brdo nove opreme kupljene i poklonjene od EU, a nema ko da tumaci snimke! Preostali rade po 12 sati da bi postigli. Obrazovanje nam je u rupi i degradira se sve više. Propadanje je krenulo 90ih i sem slučajnih iskoraka idemo na dole sa svakom vlašću. SNS ništa nije promenio sem sto je još više pojačao uništavanje države.
Onaj ko je sastavljao ovaj predlog budzeta bi trebao znati da se placanje po izdatim garancijama ne mogu obustaviti. Kako budzet ima vise od 8 strana, voleo bih da vidim i nastavaj budzeta DJB po programima, programskim aktivnostima i projektima, odnosno kome misli da umanji opredeljena sredstva za finansiranje pobrojanog.
Zorane, ne razumete širu sliku. Te garancije služe da se namerno krade novac iz budžeta. Evo kako ide lopovluk: državna preduzeća uzimaju kredite dok država daje garanciju za njih. Ti krediti se i ne nameravaju vraćati već ih pojede mrak a država (od svih nas) to pokrije. Znači svi platimo a nekima u džep. Preduzeća i dalje gubitaši. Itekako se ceo posao može obustaviti. Samo treba povećati zatvorske kapacitete.