Zakon o budžetu je najvažniji zakon koji skupština usvaja svake godine. On određuje kako se troši novac građana, određuje prioritete, stvara finansijski okvir za svaku pojedinu delatnost u društvu. I zdravstvo i školstvo i socijalna zaštita i kultura i pravosuđe i bezbednost. Shodno svojoj važnosti , ovaj zakon bi morao da bude diskutovan do detalja.
Zadatak koji građani postavljaju pred svaku vladajuću većinu je da unapredi kvalitet života građana. Da unapredi zdravstvo, školstvo, bezbednost, pravosuđe, socijalnu zaštitu. I da to uradi održivo, efikasno i uz što manji trošak.
Preduslov za unapređenje kvaliteta života je privredni rast. Bez privrednog rasta, bez jake ekonomije, nema ni dobrog zdrvastva, školstva, bezbednosti. Samo ekonomski jake zemlje i mogu da imaju uspšenu spoljnu politiku i mogu da zaštite svoje interese.
Ključne mere uspeha vlade su: rast BDP-a i sa njim vezan rast realnih zarada i njegova pravilna distribucija, deficit kao jedna od mera efikasnosti budžeta i kvalitet svih pruženih usluga. Na rast BDP-a utiče i poresko opterećenje i birokratsko opterećenje i dostupnost kredita i visina kamatnih stopa, ali i efikasnost i kvalitet pravosuđa.
Na žalost, i ove godine, kao i svih godina do sada, i za vreme ove i za vreme prethodne vlasti, i za vreme vlasti pre nje, dijalog i diskusija o suštniskim pitanjima se opstruiše i skraćuje na sve moguće načine. Tako je i ova skupštinska rasprava o 26 zakona i 4 odluke o finansijskim planovima fondova socijalnog osiguranja. To je za žaljenje. Očigledno kao društvo jako malo smo naučili od uvođenja višestranačja u Srbiju pre 27 godina i vladajuća većina na opoziciju gleda kao na nekoga ko treba da nestane i koga treba sprečavati na svakom koraku da iznese svoje argumente, kao i želja da se na svaki način spreči bilo kakvo objektivno merenje rezultata.
Šta bi onda bila ocena rada Vlade?
Vlada je uspela da praktično eliminiše deficit. To je dobra stvar. Loša stvar je što je to urađeno iz džepova građana i privrede, ne uvođenjem reda u državi, posebno u javnim preduzećima.
Suočena sa ogromnim deficitom, država je posegnula za povećanjem praktično svih poreza, PDV, akcize, porez na dobit, porez na imovinu, paušalnih poreskih osnovica, protivustvano otela penzija, plate, uvedene su akcize na struju i počela da uzima fiktivnu dobit iz javnih preduzeća. Partokratija na vlasti je odlučila da štedi na građanima, a ne na sebi.
Samo od povećanja PDV-a budžet do građana prihoduje više oko 50 milijardi dinara godišnje. Od povećanja poreza na dobit gotovo 30 milijardi.
Posledica ovakvog smanjenja deficita je izuzetno negativan po privredni rast, po kvalitet usluga i životni standard. Priče o padu nezaposlenosti padaju u vodu nakon samo letimičnog pogleda na rast BDP-a.
BDP u 2017.godine: 1,1% 1,3%, 2% – oko 1.6%
BDP od 2014 – 2016
Ruminija 12,26%
Makedonija 10,2%
Mađarska 9,47%
Kosovo 9,16%
Albanija 8,02%
Crna Gora 7,73%
BiH 6,67%
Hrvatska 4,1%
Srbija 1,66%
Ovo je nešto na šta ministar finansija teško može da utiče. Razvoj privrede nije u njegovoj nadležnosti. Njegov posao je da sa makro pogledom na stvari obezbedi održivost javnih finansija i smanjenje deficita. Pitanje rasta je pitanje ekonomskog modela društva. Društvo koje je okrenuto prema stranim investitorima i državnim investicijama izgleda ovako kako izgleda Srbija. Društvo u kome partije na vlasti uveravaju građane da neki državni službenik, neki partijski kadar koji je dobio ogroman novac da ga raspoređuje, može to bolje da radi od samih privrednika koji upravljaju sa svojim novcem Ovo dokle smo došli je direktna posledica ovakve ekonomske politike.
Da li mora ovako? Izvoz samonikle softervske industrije Srbije godišnje raste po stopi od 30%.
DJB je predložio potpunu promenu ekonomske politike. Nama je potrebna ekonomska politika okrenuta domaćoj privredi, ne stranim investitorima. Strani investitori su dobrodošli.
stvarno, zasto samo jedne godine ne kazu, e ove godine nema subvencija za strane investitore i onda da te iste pare uloze/raspodele na drugaciji ekonosmki model.
Sad model ‘fiskalne konsolidacije’ na duzi rok donosi pad rasta, to je cak i sam IMF publikovao.
Verujem da ovaj trenutni ekonomski model tako zamisljen, da se nastavi Dinkiceva ideja privlacenje stranih investiotra dokle god nezaposlenost ne padne na 5%. E onda ce mozda ugasiti subvencije jer je cilj postignut, cela Srbija radi. A to sto ce raditi za neki bedni minimalac, najmanji u Evropi nije bitno.
Realno od kad je SNS na vlasti samo je nezaposlenost pala, i to verovatno zbog bele kuge, migracija i neke cudne metodologije. Druge zemlje kad izvestavaju o padu nezaposlenosti odnosno rastu zaposlenosti barem kazu kreirano 1000 novih poslova u toj i toj industriji itd. To se kod nas ne zna, gde su ta nova radna mesta?!?
Metodologija izracunavanje prosecne plate takodje je cudna, jer se ne zna koliko je prosek u javnom sektoru a koliko u privatnom. Ne racuna se medijana. Ne zna se tacan broj na minimalacu, tacan broj na minimalcu + kesh, ne zna se tacan broj ljudi koji rade outsorising na crno itd. itd.
Realno prate onako kako se njima svidja. Propagiraju ono sto ih cini pozitivnim a o negativnom cute.
Evo Radulovic je dobro uradio analizu i poredjenje, e sad da uradi isto to sa BDP po glavi stanovnika jer se tu vidi kakav je standard.
Nek pita Vujovica zasto jos nijednom nije javno kad je pricao o makroekonomiji pricao o BDPu po glavi stanovnika, i zasto nema tih grafikona u oim njegovim mesecnim izvestajima.