МУЧИ МЕ!
Овом парафразом скандалозне изјаве Министра Шарчевића укратко би се могла објаснити ситуација у којој се налазе научни радници у Србији на крају 2017. године.
Од када је у пролеће 2016. промптно расписан па поништен конкурс за нове научне пројекте и избором новог Министра просвете, науке и технолошког развоја, стално слушамо најаве новог циклуса и обећања Министра о томе да конкурс само што није, али да пре тога треба да се испуне одређени законски предуслови. У својим последњим изјавама Министар је ишао тако далеко да је рекао да су сви проблеми решени и да ће нови конкурс бити расписан до краја године, како би од 2018. могао кренути нови циклус. Поред свих ових неиспуњених обећања, не треба да чуди што мало ко из научне заједнице уопште више верује у овакве громогласне најаве после којих обично долази мук надлежних.
Није требало бити видовит па да се предвиди како ће се ствари одвијати у области науке у 2016. и 2017. години, а о чему смо већ писали. Такође, јасно је да ако се не испуне неки основни предуслови за увођење новог и уређеног система у научној области, неће бити ни речи о помаку у односу на катастрофалну ситуацију у којој се тренутно налазе научници у Србији.
Да се даље мучење научника настави, побринуло се, наравно, и само Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Наиме, научни радници, који раде на пројектима финансираним из буџета, добили су ових дана нови задатак, да попуне и провере своје картоне научне продукције у Регистру истраживача Србије (РИС). Ово не би било чудно да исто такво обавештење није стигло неколико месеци раније, када су научници требали да ураде исто то, само се систем тада звао Доситеј. А ни то није био први пут да се тако нешто тражи, јер су и до сада сви учесници морали на крају сваке календарске године да уносе своје референце и резултате како би поднели извештај Министрству. Тако испада да један те исти административни посао радимо већ трећи пут, а сва је прилика да неће бити и последњи, јер је сам систем тако направљен да има велики број проблема и недоречених ствари. Мало је рећи да је већина истраживача разочарана након овога.
Основно питање, које мучи све људе из науке, јесте зашто морамо већ по ко зна који пут да радимо исту ствар када база података са научним резултатима већ постоји у Министарству? Ко је задужен да прави ову базу података и да је исправља и контролише? Да ли постоји циљ овог поновног уношења и исправљања већ унетих резултата? Поред овога, већ су покренута питања о доступности личних података свих истраживача који се налазе у Регистру, а који су постали доступни неовлашћеним особама, што је у супротности са Законом о заштити података о личности.
Када се подвуче црта, остаје нам да констатујемо да је хаос у области науке у Србији само повећан од када је на челу надлежног Министарства Младен Шарчевић и да се крај таквој ситуацији ни не назире. О томе говори и чињеница да је у буџету за 2018. годину за науку предвиђен износ који је практично исти као и за 2017. годину, што је очигледна порука научницима шта тачно могу очекивати у предстојећој години. Једно велико НИШТА као и до сада! За то време, велики број младих истраживача ће напустити земљу, а они који остану могу само да се надају пуком преживљавању.
До неког новог мучења и попуњавања једних те истих база података…
Др Иван Стијеповић
посланик у Скупштини АП Војводине
члан покрета „Доста је било“
Коментариши