Reciklaža političara je oduvek prisutna na našim prostorima, ali je u poslednje vreme uzela maha. Postala je pretnja čitavom sistemu upravljanja otpadom, ali i drugim sferama društva. Na početku je neophodno da definišemo neke osnovne pojmove.
“Otpadni političar” se definiše kao političar koji je, dok je bio na vlasti zloupotrebljavao javne resurse i novac poreskih obveznika, sprovodio kriminalne privatizacije, nameštao tendere, razvijao partokratiju kroz stranačko zapošljavanje, nije poštovao ljudska prava kao i sve drugo što ga čini nedostojnim za obavljanje časne funkcije političara.
U najužem smislu, reciklaža predstavlja ponovnu preradu otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu ili drugu namenu, osim u energetske svrhe. Ova definicija je nastala u vreme kada se još nije pojavila nova vrsta otpada – “otpadni političari”. Zbog toga je neadekvatna i ne može se primeniti na najnoviji otpadni tok.
Naime, pokazalo se da je postupak prerade “otpadnih političara” jako komplikovan i skup zato što je unutrašnja struktura materijala veoma degradirana, trula, dok je, s druge strane, povezana jakim kovalentnim vezama. Sa naučne tačke gledišta pravo je čudo kako svi modeli “otpadnih političara” uopšte funkcionišu. Pretpostavlja se da im snažne veze trulih struktura omogućavaju kakvo-takvo funkcionisanje. S druge strane, upravo takva struktura je razlog njihovog pogubnog i nepredvidivog ponašanja, pa se preporučuje hitno zbrinjavanje svih modela “otpadnih političara” u cilju zaštite životne sredine i očuvanja ljudske vrste.
Pošto očigledno ponovna prerada nije adekvatno rešenje, ostaje samo upotreba u energetske svrhe. Insineracija “otpadnih političara” bi mogla da se primeni samo pod uslovom da se obezbedi dobro prečišćavanje otpadnih gasova, jer pri sagorevanju “otpadnih političara” nastaju veoma otrovni gasovi koji su opasni po životnu sredinu, a posebno po zdravlje ljudi. U skladu sa navedenim, definicija reciklaže mora pretrpeti velike izmene. To će biti, između ostalog, predmet izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom koji je u pripremi.
Za razliku od drugih vrsta otpada, kod “otpadnih političara” je neophodno izvršiti trajnu dezintegraciju, što podrazumeva i uništavanje svih nacrta o projektovanju modela. Ovo je od suštinske važnosti, jer se otpadni političari obavezno ponovo pojavljuju u mnogo opasnijim, modifikovanim, mutiranim formama. Manje iskusni istraživači u prvom trenutku mogu pomisliti da se radi o potpuno novim modelima. Poslednjih godina smo svi svedoci ove pojave – prave poplave modela iz devedesetih godina. Razlog tome je upravo to što je, otprilike pre 17 godina, propuštena prilika da se unište svi nacrti o projektovanju modela.
Od modela “otpadnih političara” koji se u novije vreme najčešće sreću u praksi biće pomenuti samo neki. Posebno su opasni modeli iz serije JUL koji su klasifikovani kao opasan otpad, od kojih je najpoznatiji noviji model VUL-IN JUL 99 kod koga je došlo do niza neobičnih i nepoznatih mutacija što ga čini izuzetno opasnim po životnu sredinu.
Nešto manje je opasan stariji model TRI-VAN JUL 91a ali samo zato što je prvobitno projektovan za igranje folklora, pa je bilo malo teže izvršiti neophodne modifikacije. Zamisao je bila da ovaj model svoje najveće domete ostvari kao folkloraš. Nažalost, došlo je do greške, pa sada imamo opasno modifikovanu verziju van svake kontrole sa nepredvidivim ponašanjem. Sledeća fotografija je najbolji dokaz do kakvih nepredvidiv situacija dolazi kada izvorni nagoni modela nadvladaju nadogradnju. Postoje mišljenja mnogih eminentnih naučnika koji smatraju da u ovom slučaju nije trebalo vršiti nadogradnju, jer je model bio idealan za prvobitnu namenu, o čemu svedoči širok osmeh i profesionalno uzdignuta glava na fotografiji:
Modeli iz serije SPS 90a-š su nešto manje opasni iz razloga što se bazni model, DAČ-IĆ 90a, vrlo lako, bez primene komplikovanih metoda, može spakovati u najobičnije hermetički zatvoreno koferče. Ostali modeli iz serije se tretiraju neznatno modifikovanom tehnikom primenom poznate metode koju je razvio naš istaknuti naučnik Miša banana.
Od modela iz 21. veka iznenada se pojavio jedan od najopasnijih ĐI-LAS DS-2005đ. Institut za reciklažu otpadnih političara – SJ-VJ u najvećoj tajnosti radi na razvoju metoda reciklaže ovog modela. Nisu poznati izvori finansiranja ovih opsežnih istraživanja, ali su se pojavile spekulacije da model ĐI-LAS DS-2005đ finansira sopstvenu reciklažu. Čitava naučna javnost je zbunjena ovim najnovijim spekulacija, jer je sa naučne tačke gledišta to potpuno nelogično, ali sa velikim nestrpljenjem očekuje rezultate istraživanja.
Modeli iz serije SRS su prošli kroz naveći proces metamorfoze tako da se naučnici još uvek spore da li se radi o starim ili potpuno novim modelima. Najveće kontroverze izaziva model SRS VUČ-IĆ 93 sa posebnom oznakom 100:1.
Da bi reciklaža “otpadnih političara” bila potpuna, zbog fenomena alokacije resursa, neophodno je multisektorsko delovanje. Zakon o upravljanju otpadom ne može sam da reši ove probleme već se mora primenjivati u sadejstvu sa novim Zakonom o poreklu materijala, koji će tek biti donet. Tek primenom ovog zakona se mogu očekivati značajni benefiti za životnu sredinu i celo društvo jer se očekuje realokacija izuzetno vrednih materijala na svoja prvobitna staništa sa kojih su protivpravno bili alocirani.
Dragoslav Budimirović
Dosta je bilo Savski venac
Jako lep “naucni” prikaz situacije u upravljanju otpadom u Srbiji. Gradjani sve vise lice na sakupljace sekundarnih sirovina
Kakav dobar tekst!
Bravo Gane, doktorski!
Hvala puno.
Naravno, treba iskoristiti svaku priliku da se propusti prilika.
Da se prisetimo, na prošlim predsedničkim izborima, iako je većina vašeg članstva tražila da podržite Sašu Jankovića, to se nije desilo, i prošli smo kako smo prošli.
Sad nam ni Đilas ne odgovara. Ovaj tekst je na nivou onih kurirskih kad je svakodnevno tadašnji gradonačelnik optuživan za krađe i utaje. I tako iz dana u dan, sve dok sami sebi nisu postali dosadni.
Međutim, ukoliko zaista želimo da uklonimo ove, onda sujetu sklonimo u stranu, i počnimo da se družimo. Da, da se družimo za početak. Pa će se ispostaviti da i nema toliko razlika među nama i da u društvu sa ostalima možemo da ga pošaljemo nazad u radikalnu stranku.
A možemo i da se ponašamo uvređeno, i nastavimo da se inatimo i da se ugasimo.
Nepodržavanje Saše Jankovića na predsedničkim izborima je nešto najbolje što je DJB mogao da uradi. Saša Janković je političar koji nema pojma sa svojim poslom, konstantno pravi mutne dogovore, prvo sa Šutanovcem, pa sad sa Đilasom, a imao je i ideje da traži premijersko mesto od Vučića. Organizacija mu se drastično osula upravo zbog neprincipijelne politike. Navodno se zalaže za promenu sistema a ovako pravi dilove sa ljudima koji su deo postojećeg lošeg sistema. Inače sam period vladavine demokrata 2000 do 2012 godine su obeležile spsolutno sve iste stvari koje su i sada problem: partijsko zapošljavanje, burazersko poslovanje, tajni ugovori, pljačkaške privatizacije i slično. SNS je sve to nasledio i unapredio da bude brže, jače i bolje.