Nije tajna da lokalna samouprava u opštini Zemun godinama izdvaja skromna sredstva za razvoj kulture. Neverovatno je da čak i tako skromna sredstva ostanu neutrošena, što je bio slučaj i poslednjih par godina – novac namenjen razvoju kulture završi na drugom mestu.
Ove godine izdvojena su osetno veća sredstva, što me je navelo da dodatno proverim kako su utrošena u nadi da se konačno nešto i radi na unapređenju i razvoju kulturnih sadržaja u opštini Zemun. Međutim, kad malo bolje pogledate sve dostupne (skromne) informacije videćete da opštinska vlast mimo konkursa izvlači milionske iznose za projekte koji nažalost uopšte nisu iz oblasti kulture.
Ono što upada u oči je to da novac dobijaju NVO povezane sa Srpskom naprednom strankom ili nekom od njenih koalicionih partnera. Recimo, ove godine je tri miliona dinara dobila NVO „Zemun u srcu“ za projekat „Zemunski prvak“, čiji je cilj bio podela paketa za đake prvake. Komisija je ovaj projekat ocenila kao projekat od posebnog značaja za ostvarivanje opšteg interesa u oblasti kulture, a koji nije bilo moguće unapred planirati. Pitam se zašto je ovo projekat iz kulture, a ne iz osnovnog obrazovanja i kako nije bilo moguće ranije isplanirati sredstva za ovu namenu? Zar prvaci ne kreću svake godine u isto vreme u školu?
Upada u oči i to da ta ista komisija daje identične ocene svim projektima koji se mimo konkursa “guraju”, a naročito je poražavajuće kada udruženje koje je tek osnovano i prvi put organizuje neku manifestaciju ili projekat dobija maksimalne poene za ostvarene rezultate iz prethodnih godina i dugoročnost projekta.
Godinama opštinari koriste ovu štetnu matricu po kojoj raspoređuju sredstva iz budžeta na svoje najbliže saradnike. Novac namenjen razvoju kulture troši se isključivo na dotacije nevladinim organizacijama, tako što se zaobilaze javni konkursi, jer preko njih nije moguće izvući više od milion dinara po projektu.
Dolazimo do zaključka – (ne)kulturi u Zemunu je potreban restart.
Da li znate da Zemun nema nijednu ustanovu kulture još od kada je sedamdesetih godina prošlog veka, na mestu nekadašnjeg Doma kulture, izgrađen Pinki?
Da li znate da je potajna želja mnogih Zemunaca godinama unazad osnivanje Doma kulture i otvaranje Muzeja karikature?
Ova dva projekta nisu nedostižan san, čak i sa ovako skromnim sredstvima koja se danas izdvajaju iz opštinskog budžeta. Mnogi stanovnici Zemuna su više nego voljni da pomognu u ostvarivanju ova dva cilja. Potrebna je, pre svega, politička volja.
Da li može nešto, bilo šta, da se učini kako bi se kultura pomerila sa “mrtve tačke”? Naravno da može.
Da krenem redom… Trenutno se za finansiranje i sufinansiranje projekata po konkursu iz oblasti kulture i za stalne manifestacije odvaja 26 622 000 dinara godišnje, tj. oko 220 000 evra. Najveća i najznačajnija kulturna manifestacija u Zemunu je Zemunski međunarodni salon karikature. Osnivač ove manifestacije je poznati zemunski hroničar Branko Najhold, koji se godinama zalagao da Zemun dobije prostor za Muzej karikature. Nažalost za života nije uspeo u toj zamisli, jer nije postojala volja čelnika opštine Zemun i grada Beograda.
G-din Najhold je imao veoma skromne zahteve – izložbeni prostor od 30m2 i dodatna kancelarija sa bibliotekom, jedan radni sto, kompjuter i jedna osoba koja bi radila u Muzeju. Budući da, do skoro opština, a od nedavno grad raspolaže sa određenim poslovnim prostorom, deluje neverovatno da nikad nije bilo volje da se skromni zahtevi jednog od najuglednijih Zemunaca razmotre.
Grad i opština bi, sem troškova, mogli i da prihoduju od ovog projekta kroz naplatu ulaznica za Muzej, koji bi verujem, mnogi ljubitelji karikature posetili, kao i veliki broj stranaca, koji prilikom posete Beogradu, obavezno svrate i do Zemuna. Recimo, radovi Petričića i Koraksa su samo neki od velikih karikaturista čije bi stvaralaštvo na ovaj način bilo dostupno građanima.
Trenutna sudbina bogate zbirke karikatura je zabrinjavajuća… Naime, zbog nezainteresovanosti gradskih vlasti da pomognu u rešavanju ovog problema, nekadašnji direktor OŠ „Svetozar Miletić“ iz Zemuna, g-din Ljuba Mosurović, pomogao je tako što je ustupio jednu učionicu u kojoj je smeštena biblioteka sa celokupnom zbirkom karikatura, kako bi se ona očuvala do nekih boljih dana. Zbog nedavne smene direktora Ljube, Zemunci su s pravom zabrinuti za sudbinu zbirke.
Osnivanje Doma kulture takođe nije nedostižan san, čak i sa veoma ograničenim sredstvima. Jevrejskoj opštini Zemun je restitucijom vraćeno zdanje u ulici Rabina Alkalaja u samom centru Zemuna. Nažalost u objektu se trenutno nalazi restoran. Novi vlasnici su bili prinuđeni da ispune ugovorne obaveze prema zakupcu, ali već tokom sledeće godine ugovor ističe i Jevrejska opština planira da u tom prostoru napravi Dom kulture. U njemu bi se održavali manji koncerti, izložbe i druge kulturne manifestacije. Sa pravom očekujemo od opštine Zemun i Grada Beograda da finansijski podrže ovu ideju i da Zemun posle gotovo pola veka dobije svoj Dom kulture.
Kada sam navela da je razvoju kulture u Zemunu potreban restart, mislila sam pre svega na drugačiju raspodelu budžetskih sredstava. Sledeće godine bi trebalo usmeriti značajno veća sredstva na ove dve ustanove, jer su daleko značajnije od velikog broja projekata koje je opština do sada finansirala.
Ovakvo usmeravanje sredstava bi bilo značajno i u pogledu razvoja turizma. Danas ne postoje sadržaji koje možete preporučiti turistima, da se ne svode na šetnju Kejom i preporuku dobre riblje čorbe u lokalnim restoranima uz Dunav.
Sigurna sam da bi se i veliki broj zemunskih preduzetnika i pojedinaca priključio ovoj inicijativi, bilo da je u pitanju angažovanje kroz volonterski rad na promociji kulturnih događaja ili kroz sufinansiranje istih, jer se i do sada pokazalo da su više puta bili spremni da priskoče u pomoć kad opštinska vlast nije pokazala razumevanje za molbe organizatora raznih događaja.
Jednostavno, potrebno je prekinuti sa praksom kopiranja budžeta iz godine u godinu i potruditi se da se sagledaju stvarni problemi i da se što pre krene u njihovo rešavanje. Ideja je mnogo, ali ove dve su se izdvojile kao projekti od izuzetnog značaja za razvoj kulture, a koji ne iziskuju prevelika novčana sredstva i angažovanje velikog broja ljudi kako bi se ostvarili.
Marija Grdinić
članica OO Dosta je bilo – Zemun
Savet za kulturu
U Školi Svetozar Miletić je svojevremeno bio smešten deo arhive opštine Zemun. Nautičkom klubu je bila potrebna neka dokumentacije i pronađena je u toj školi. Podnet je pismeni zahtev da se klubu dostave fotokopije. Zahtev je odobren. Ali, kada je trebalo da se dokumenta fotokopiraju, ona su nestala jer se ticala imovinsko pravnih odnosa.
Strah me je da tako nešto može da se desi i sa zbirkom karikatura.
Razgovarala sam s suprugom pokojnog g-dina Najholda i baš kao i vi sam iskazala zabrinutost za sudbinu zbirke karikatura, obzirom da je direktor Ljuba smenjen. Ona je dobila uveravanja od g-dina Mosurovića da je zbirka sigurna sledećih 6 meseci. Meni je zaista poražavajuće da grad i opština nisu u stanju da pronađu adekvatan prostor za ovaj Muzej.