VIDEO Београд Говор Догађај Политика

(ВИДЕО) Сарађиваћемо са свима који желе да промене систем

Нисам рођен у овом граду. Дошао сам из Загреба као дечак од 11 година. Брзо сам се прилагодио. После пар година више нико није знао да нисам рођен у Београду.

Ни моја супруга није рођена у Београду. Дошла је овде из Крушевца као девојка да студира. И она се брзо прилагодила. После пар година нико више није знао, ни питао одакле је.

Многи су успели у овом граду јер вас он прихвати и пригрли. Нико не види разлике међу онима који су овде рођени и који су овде дошли. Можете без страха да кажете ко сте и одакле сте. То је оно што волим у овом граду. Свако ко дође у овај град верује да може да успе ако ради поштено. То веровање се данас изгубило. Треба га повратити.

Али постоје ствари које се виде. И које нам се не свиђају.

Гледамо на једној страни прљаве и пропале паркове, зелене површине, улице, ходнике и фасаде наших зграда, бахато паркиране аутомобиле јер јавне и комуналне службе кажу да немају пара, иако страначки запослен кадар у тим службама више нема где да стане. Гледамо по целом Београду богате политичаре који седе у скупштини, влади, агенцијама, фондовима, општинама, док на другој страни видимо забринуте родитеље који не знају како да деци објасне зашто не могу да их пошаљу на летњи камп јер су све паре потрошили на уџбенике за школу.Гледамо пензионере који обилазе продавнице у нади да ће наћи шећер или брашно јефтиније за 10-20 динара да би унуцима купили поклон за Нову годину.

На једној страни гледамо дивљу градњу за коју грађевинари не плаћају ништа и грађевинско земљиште како се поклања богатим инвеститорима. На другој страни фирме које плаћају све могуће порезе, доприносе и намете, и страхују да ли ће све платити на време да им на врата не закуца нека инспекција или извршитељи. Да ли ће им доћи комунални полицајац и брутално их одвући док на улици продају лубенице.

То су разлике које сви видимо и осећамо. Оне нису последица спонтаног развоја догађаја, понајмање дејства тржишта, нити су настале у последњих пар година. Оне су последица чињенице да политичари заједно са тајкунима раде на штету свих нас. Уместо у корист свих нас. У Београду напредују људи који знају да муљају и варају, а стагнирају или пропадају људи који желе да живе поштено.

Београђани не траже да им град реши све проблеме. Они знају да успех захтева напоран рад. Али не желе да њихов новац троше некомпетентан страначки кадар у јавним и комуналним предузећима и органима града. Они желе да им се држава склони с пута тамо где не треба да буде и омогући фер плеј за све који поштено желе да живе од свог рада.

Ја сам се укључио у политику пре три године.
Укључио сам се када сам схватио да се ствари неће променити саме од себе, већ да морам ја да их мењам. 10 година сам учествовао на протестима и шетњама, чекајући да падне Милошевић. А онда сам се 12 година надао да ће неко други уместо мене променити овај град и ову земљу да би спречио да се неки нови Милошевић поново врати. Није се десило.

Имао сам велика очекивања од 5. октобра. Нисам очекивао толике компромисе. Нисам очекивао компромисе у име “боље будућности” или “евроинтеграција”, који су заправо били компромиси ради личног богаћења. Ми их нећемо правити. Сарађиваћемо само с онима који желе да мењају систем. Нећемо искористити ваш глас да бисмо улазили из коалиције у коалицију да би постали богатији, а ви сиромашнији.

Ми смо потпуно исти као и ви – понижени обесправљени. Али и даље имамо наду. Баш као и ви. Зато смо овде. Не идемо нигде; немамо резервну домовину, кућу, стан, предузеће. Немамо резервну комбинацију. Остајемо овде да делимо с вама судбину добру и злу. И веру да нешто може да се промени.

Желимо да створимо систем који гарантује спокој и мир сваком пензионеру, сваком привреднику, сваком продавцу и сваком родитељу који више неће морати да има дилему да ли да деци купи уџбенике или га пошаље на летњи камп.

Сви ти људи морају да имају иста права и исте шансе као и они политичари који седе у скупштини, влади, агенцијама, фондовима, управама, општинама… За све једнако. Јер није ни за кога, ако није за све.

Ови људи који су вам се представили пре мене долазе из образовања, адвокатуре, … Завршили су разне школе, али посебно сам поносан на њих, јер су завршили школу јавне политике коју смо у септембру и октобру направили за све који желе да буду кандидати. Прошли смо кроз принципе, идеологије, институције и буџетирање. Можете бити сигурни да свако од њих зна шта га чека у скупштини града и да ће знати да разуме како да се понаша.

Препоручујем вам овај тим. Заправо, сигуран сам да се сви сте видели да се он већ сам препоручио.

Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

    • Pecinci su malo mesto kao i Mionica,tamo mladih vise nema svi su pobegli u gradove ili peko granice,ostali su samo penzioneri s kojima je lako manipulisati.Ti Pecinci imaji 2000 stanovnika bez okolnjih mesta kojima su opstina,to nije merodavno.Pravi rezultati ce se pokazati u Beogradu.U Pecincima je doslo do ucenjivanja radnim mestom,zastrasivanja i kupovine glasova,sto se unapred znalo ko ce pobediti.Bojkot je bio najbolje resenje dok se ne uspostavi vladavina prava,a to je tek moguce kad SNS padne na nivou republike.

  • Dobar govor Dušana Pavlovića.Fali vam ovde rečenica u tekstu koju je on izgovorio nakon “to je ono vredno i lepo u ovom gradu koji te prigrli i koji ti da sansu za uspeh bez obzira da li si rodjen ili nisi rodjen ovde”.E sad ovo recenica fali a mislim da treba da stoji u tekstu:”…nemaju svi gradovi ovu osobinu,to je osobina velikih gradova”. Jako mi se dopao govor Dusana Pavlovica.Pravi Beogradjanin.