Pogledajte celo predstavljanje i govor Dušana Stankovića, člana našeg tima za Beograd. Dušan (37) je inženjer informacionih tehnologija, šef DJB IT tima, kao i odbornik u SO Zvezdara.
Jedan naš poznati političar i biznismen pozvao je dadilju svoje dece da joj da platu i obratio joj se:
– Sedite, Milena. Dajte da se obračunamo.
Vama je novac, sigurno, potreban, a Vi ste tako fini pa nećete sami da tražite…
Dogovorili smo se 30 hiljada mesečno, jel tako? ili je bilo 40? ipak 30 hiljada. Mi uvek plaćamo naše dadilje 30 hiljada. Dakle, kod nas ste proveli 2 meseca i 5 dana, znači 2 meseca.
Sleduje Vam 60 hiljada dinara. Kada od toga oduzmemo 10 nedelja… nedeljom niste učili sa Markom, nego samo šetali… i tri praznika. Prema tome, manje 12 hiljada.
Milena pocrvene, ali ne reče ni reč.
– Četiri dana Marko je bio bolestan… radili ste tada samo sa Marijom.
Tri dana su Vas boleli zubi i moja žena vam je dozvolila da ne držite časove popodne… 12 i 7 su 19. Oduzimamo… ostaje…hmm. 41 hiljada. Tačno?
Milenino levo oko se zacrveni i ovlaži. Zadrhta joj brada. Ona se nervozno zakašlja, zašmrkta, ali iz nje ni reči.
– Uoči Nove godine razbili ste šolju za čaj sa tanjirićem, manje 2 hiljade… Šolja je skupa, porodična je, ali avaj, da smo živi i zdravi, šta sve nismo do sada izgubili…
Dalje, zbog vaše nemarnosti Marko se popeo na drvo i iscepao jaknu… 10 hiljada manje.
I takođe, zbog vaše nepažnje, spremačica je ukrala Marijine cipele. Vi morate o svemu da brinete. Za to primate platu. Prema tome, još 5 hiljada manje…
– Dvanaestog januara ste od mene uzeli 10 hiljada dinara.
– Nisam uzimala – prošaputa Milena.
– Nemoguće, imam zapisano!… Kad se od 41 oduzme 27 ostaje 14.
Mileni se oba oka napuniše suzama.
– Uzela sam… uzela sam jednom, od Vaše supruge 3 hiljade. Nisam… nisam više uzimala.
– Jel? Pazi molim te, kod mene to nije zapisano.
Ok, 14 manje 3, ostaje 11!
Evo Vaš novac draga moja Milena. 5, 5 i hiljadu. Izvolite. Ona ih uzme i drhtavim prstićima stavi u džep.
Hvala – prošaputa ona.
Tada, njega obuzme bes, i skoči sa stolice:
– NA ČEMU SE ZAHVALJUTE?
– Na novcu…
– PA JA SAM VAS POKRAO, OPLJAČKAO DOĐAVOLA… AMAN, UKRAO SAM VAM!
NA ČEMU SE ONDA ZAHVALJUTE?
– Na drugim mestima mi opšte nisu ni plaćali…
– Nisu plaćali? Pametno!
Našalio sam se sa Vama, dao sam Vam surovo lekciju i daću Vam Vaših osamdeset hiljada. Evo u koverti su spremljene za Vas!
Ali zar se može biti takva kukavica? Zašto se ne bunite? Zašto ćutite? Zar se na ovome svetu može živeti da se ne pokažu zubi? Zar se može biti takav mekušac?
Milena se kiselo osmehnu i na njenom licu se moglo pročitati: Može!
Zamolio ju je za oproštaj zbog surove lekcije i dao joj, na njeno veliko čuđenje, svih 80 hiljada. Bojažljivo se zahvalila i izašla…
Pogledao je za njom i pomislio: LAKO JE BITI SILAN U OVAKVOM SVETU.
Iako zvuči veoma autentično, ova situacija se nije zaista odigrala, već je to pripovetka Antona Čehova ‘MEKUŠAC’ kojoj je bila potrebna veoma mala adaptacija da bi odgovarala situaciji u kojoj se danas nalazimo MI, građani Beograda i Srbije.
Dosta nam je surovih lekcija, ne želimo da naša deca izrastaju u poltrone i mekušce, već u obrazovane mlade ljude koji misle svojom glavom i koji će čuvati svoje dostojanstvo i obraz.
Zato mi svi, moramo preuzeti odgovornost, da se izborimo da im njihovo osnovno pravo, pravo na obrazovanje, ne bude uskraćeno kroz neke bedne izgovore kao što je manjak novca. Novca za udžbenike našoj deci ima, ali se baca u neke fontane, jarbole i novogodišnju rasvetu u oktobru mesecu.
Dosta nam je takvih dilova.
Zato izađite na predstojeće beogradske izbore, glasajte za Dosta je bilo i konačno stavite tačku na višedecenijska ponižavanja pijavica koji sebe uporno nazivaju političarima. Pošaljimo ih u neslavnu istoriju, jednom zauvek.
DOSTA JE BRE BILO
Komentariši