Барајево, постаје већ тужно да се моји текстови баве само негативним стварима, јефтиним копијама, али ова наша приградска реалност ме једноставно тера на то да поделим са вама још један бисер Барајевске економије и свести.
Пошто смо видели да без проблема можемо да копирамо Београд на води, додуше без воде, сада сам видео да можемо да копирамо и мост, имамо чак и реку, широку неких пола метра. Вероватно се запитате која је сличност са старијим братом Београдом? Наравно да погађамо редом, слична је цена. Листам ја тако општински буџет, наиђем на ставку ” Мост на барајевској реци”, што би наши другари из ”Алан Форд-а” рекли- цијена, права ситница. Мост нас коштао преко 14 милиона динара. Нешто ја рачунам, има можда 14 метара, милион динара по метру, пресабирам, па и није скупо. Међутим као и сваки дођош немам представу да је мост уствари саграђен још за време оних мрских ”Жутих”.
Елем, пошто се дотичем сатире у сваком тексту који објавим, пошто живимо у овом тужном и сатиричном времену, мало да ставимо шалу на страну, па да видимо о чему се ту заправо ради.
Платили смо АСФАЛТИРАЊЕ 14 метара моста преко 14 МИЛИОНА динара. Да ставимо на страну што је мост као мост промашена инвестиција јер се налази у делу Барајева где нема никакве фреквенције људи, запитам се да ли је могуће да је неко успео да смисли да асфалтирање преко моста који је грешком чак издигнут плати преко 14 милиона динара? Да ли је могуће да смо постали толике овце да само беспомоћно блејимо док нам сервирају приче да треба да нас је срамота колико нам је добро? Да ли је могуће да метар квадратни асфалтирања плаћамо преко 100 000,00 динара? Није златан верујте ми, на сликама можете видети обичан мостић преко речице на периферији града.
Изгледа да се враћамо оним старим флоскулама, добродошли у Србију, земљу где је све могуће, где је могуће да имамо сада Председника, јуче Премијера, сутра можда и Патријарха, све у један. Где један човек може све, а ми остали да тапшемо, плаћамо мостове, фонтане и остало. Мало ме подсети на Сапармурата Нијазова, ако неко не зна ко је он, слободно нека претражи на интернету, али опет разлика што је Сапармурат Нијазов правио статуе од злата, а ми их плаћамо као да су од злата, а од чега су, чекамо да нам неко каже, пошто очигледно не мислимо бише својим главама.
Доста је било.
Аутор: Дамир Тоља
ДЈБ Барајево
Nije 14 kvadratnih metara nego 14 dužnih metara. Edit računicu. Nemam pojma koliko košta promena asfalta u toj dužini…autoput je 5’6 meleona evra po kilometru puta ovo je pet puta niža cena 😀 nema velikih mašina jbg al to je što je. Ako građevinci iz vaših redova kažu da je cena previsoka važi, opet satira bi morala da bude uporediva sa stvarnim činjenicama iz sličnih javnih nabavki u drugim mestima, ili preciznim cenama koštanja da bi bila prava satira.
Postovani, u pitanju jeste 14 duznih metara, koji su kostali 14 miliona dinara, a cena po kvadratu je izvedena okvirnom racunicom da je sirina mosta 6-7m, puta 15ak metara duzine, dolazimo do racunice od 14 000 000 za manje od 140 kvadrata, tj onih 100 000 dinara po kvadratu. Cena autoputa naprotiv nije veca od milion eura po kilometru na normalnom terenu, ne racunamo mostove, tunele i sl…ali auto put je gradjevina koja nije uporediva sa 10cm debljine asfalta preko mostica koji ne trpi nikakvo opterecenje. Ako zelite matematicki precizno, cena 1 tone asfalta je oko 6000 dinara, a pokriva 8m2 sloj debljine 10cm, formula je 1cm debljina, 1 m2 potrosnja oko 12,5kg, sto na 10cm debljine donosi potrosnju oko 125kg asfalta po m2, a sa 1 tonom mozemo pokriti 8 m2. Poenta celog teksta je bila da ovo asfaltiranje ne moze da kosta vise od 10ak hiljada eura, a ne famoznih 120 000. A naravno uvid u racunicu nemamo, tj. nema ga niko, stoji samo kao stavka u trosku budzeta nase opstine.