Група грађана “Доста је било и Двери – Да ови оду а да се они не врате” могла је одабрати да преда листу која неће садржати скраћени назив политичке странке. То би онда значило да политичком телу оличеном у ГИК-у, који у огромној већини чине представници СНС-а, а где нема наших представника, дозволимо да нам својом политичком вољом намећу ограничења супротна Уставу и закону, док истовремено себи потчињавају институцију председника Републике. На ово нисмо хтели да пристанемо, јер не пристајемо да сагнемо главу, јер не пристајемо на кршење Устава и закона.
Да ли сте се икада затекли у ситуацији у којој сте уверени да по закону имате неко право које вам неки државни орган ускраћује, а да као аргумент за ускраћивање ваших права, чак и људи који вас подржавају, добије одговор: “шта се буните, тако смо увек до сада радили”? Као адвокат са тим ставом се срећем свакодневно. И никога не интересује што се тиме крши закон и крше Уставом загарантована права, кажу вам: то је наша пракса. И сваки пут до сада сам устајао против такве праксе и успевао да се изборим против ове учмалости и кршења закона. То поносно чиним и данас.
Као шеф правног тима ДЈБ и као председник београдског одбора ДЈБ заједно са правним тимом Двери донео сам одлуку да групу грађана назовем “Доста је било и Двери – Да ови оду, а да се они не врате”, упркос противзаконитом и противуставном упутству ГИК-а. Одлука је свесна и намерна. Ту одлуку сам донео с намером заштите уставности и законитости изборног процеса. Одлучили смо да не окрећемо главу већ да се боримо за наша права.
Пред предстојеће београдске изборе, поново се дешава у пракси познат феномен кршење закона од стране владајуће већине злоупотребом политизоване инстутуције, овог пута Градске изборне комисије. Наме, доношењем Упутства за спровођење избора за одборнике Скупштине Града Београда расписаних за 4. март 2018.године, ГИК је урадио нешто што у свим уређеним друштвима није могуће, а то је узурпација законодавних надлежности. У своје Упутство је ставио ствари које закон није прописао. Тиме је ГИК у коме је 80% чланова из СНС-а, сам себе прогласио законописцем.
О чему је овде реч? Чланом 29 Упутства ГИК је увео ограничење за групе грађана да у називу листе не смеју користити назив или скраћени назив регистроване политичке странке. ГИК ово није смео учити из мноштва разлога. Најзначајнији од њих је чињеница да слободан избор назива групе грађана спада у корпус основних људских права грађана и то права из члана 8, 9 и 10 Европске конвенције о заштити људских права, која права се могу ограничити искључиво и једино законом. То је прописано чланом 20 Устава Републике Србије. Закон о локалним изборима није прописао било какво ограничење које се тиче назива групе грађана у овом смислу. Из тога недвосмислено произилази да се ГИК усудио да ограничава људска права грађана и то права на приватност, слободу изражавања, слободу удруживања и политичког деловања, а да за то нема надлежност. Упутство служи искључиво да се обезбеди примена законских норми, а никако за то да чланови ГИК-а у складу са својим политичким интересом мењају закон.
Такође сам слушао правно неутемељен став да је заједнички излазак на изборе неког покрета и регистроване политичке странке забрањен законом. Ово може да тврди само неко ко није читао закон. Закон формалну коалицију дефинише као споразум између регистрованих политичких странака, мада је и то крајње дискутабилна одредба јер привилегује формалне коалиције у односу на странке и групе грађана које самостално излазе на изборе. Закон о локалним изборима ни на који начин не ограничава сарадњу између покрета и регистрованих политичких странака кроз заједничко формирање нове групе грађана коју чине чланови и странака и покрета.
Са друге стране, органи за спровођење избора признају да су ова ограничења која су сама противзаконито поставила, суштински небитна јер их често сами игноришу у пракси. Ово се најбоље види на примеру листе која је подржала председничку кандидатуру Луке Максимовића. Наиме, иако је председнички кандидат био подржан од две листе различитог назива, од којих обе појединачно нису имале минумум потребних потписа, те иако није било сагласности Љубише Прелетачевича Белог, као фиктивног лика, за коришћење имена, РИК је прогласио листу са позивом на суштинску изборну вољу грађана. И то јесте правилно тумачење. Исто тако је на парламентарним изборим 2016. године Борислав-Борко Стефановић РИК морао накнадно да прихвати листу, мада је натерао Борислава да промени име у Борко. И ово је био исправан став јер је то била изборна воља преко 10.000 грађана што представља суштину.
Исто тако, и сам ГИК је својом праксом листама оставио потпуну слободу приликом одабира назива, када је увео принцип да назив листе може бити у несагласнсти не само са Упутством већ и са Уставом и законима, нпр. чланом 5 , 6 и 115 Устава. То је учињено оног тренутка када је проглашена листа СНС-а која у свом називу садржи ни мање ни више до име председника свих грађана Србије, Александра Вучића.
ГИК мора имати једнака приступ према свима и морао би престати да доноси противуставна и противзаконита Упутства. Ако ГИК то не би то учинио и ако би имао различите аршине према различитим листама, чланови ГИК-а би извршили не само дискриминацију по основу политичке припадности већ и кривично дело злоупотребе службеног положаја.
Једино што у погледу назива листе “Доста је било и Двери – Да ови оду, а да се они не врате” ГИК сме да захтева је сагласност политичке странке за употребу њеног скраћеног назива у имену листе групе грађана. Мада је и ово релативизовано чињеницом да Александар Вучић није имао сагласност свих грађана, када је функцију председника Републике ставио на располагање СНС-у.
Група грађана “Доста је било и Двери- Да ови оду а да се они не врате” могла је одабрати да преда листу која неће садржати скраћени назив политичке странке. То би онда значило да политичком телу оличеном у ГИК-у, који у огромној већини чине представници СНС-а, а где нема наших представника, дозволимо да нам својом политичком вољом намећу ограничења супротна Уставу и закону, док истовремено себи потчињавају институцију председника Републике. На ово нисмо хтели да пристанемо, јер не пристајемо да сагнемо главу, јер не пристајемо на кршење Устава и закона.
Свесни смо да ће ово изазвати и полемику и бојазан наших симпатизера да ли ће нам прихватити листу, као и да ће политички конкуренти покушати да је искористе за подсмех тврдњама да не умемо ни Упутство да прочитамо. Разумемо ризике, али ми хоћемо ову борбу. Не пристајемо на погубну противуставну праксу коју су они створили а ови прихватили. Ми смо у политику ушли да бисмо променили њихове праксе и увели систем у коме владају Устав и закони а не политички интереси.
Одабир назива листе у законским, а не њиховим оквирима је први корак у том правцу. Реченица “али ми смо то тако увек радили” није прихватљива. Ово је борба за поштовање закона и Устава и свих Уставом загарантованих права. Или пристајеш да те газе или се бориш. Нема између. Опозиција или јеси или ниси.
адвокат Војин Биљић
Шеф правног тима ДЈБ
Председник Београдског одбора ДЈБ
Kad osetite ili uocite da u drustvenom sistemu nesto ne funkcionise kako valja i zelite da ga menjate onda morate da imate jasan krajnji cilj kome tezite ili za koji se borite . Pored toga morate imati taktiku ili nacin na koji cete doci do tog cilja.
Ako je cilj uredjenje postojeceg sistema , meni je to nedovoljno [ mada je neophodno kao prvi korak] ja zelim promenu sistema koja kad se ostvari nece zavisiti od duzine zivota Sase Radulovica ili bilo koga od nas kao garanta da necemo opet uci u zonu nereda i patnje. Slab je garant covek za to , ali kada se stvari u sistemu postave u skladu sa glavnim ciljevima ka kojima tezimo onda se verovatnoca uspeha penje na najvise nivoe. Ako ostavimo sistem neuskladjen sa onim cemu tezimo on ce biti kratkog daha i uobicajena istorijska spirala ce se nastaviti a ova generacija ce biti upamcena kao jedna u istorijskom nizu koja je drustvo podigla onim tezim delom spirale , uzbrdo.
Glavni ciljevi ka kojima bi trebali teziti i sa kojima bi trebali da uskladimo drustveni sistem su : Da budemo zivi , da budemo zdravi i da u dusi imamo istinski osecaj srece.
Iz prvog cilja proizilaze mnogi podciljevi kao sto su da pored zivota zelimo i da se on i nastavi tj. da se reprodukujemo zadovoljavajucim tempom i kvalitetom . Zatim podcilj mir u svetu iz cega proizilazi saradnja i razumevanje sa drugim zajednicama ….dalje da zivimo skromno i stedimo resurse za naredne generacije…i tako dalje.
Iz drugog cilja da budemo zdravi proizilazi niz podciljeva kako se treba hraniti i proizvoditi hranu , koliko kretati , nacin odgoja novih generacija…itd.
Iz treceg cilja da imamo osecaj srece u dusi proizilaze podciljevi vezani izmedju ostalog za uredan drustveni sistem koji podstice ljubav a ne mrznju , pravdu umesto nepravde , vrednocu umesto lenjosti ..itd… i ono sto je najvaznije pravednu podelu onog sto stvori jedna zajednica u nekom vremenskom periodu tako da se ne desi da jedan covek vredi kao pola drzave sto je precenjeno i nezdravo za drustveni sistem.
Kada bi mediji bili dobronamerni ove ideje bi lako na trzistu pobedile sve destruktivne poglede od fasizma do raznih religijskih , rasnih , homoseksualnih doktrina.A mi bi konacno prvi put u istoriji bili orjentisani u vremenu i prostoru.
Sta da se očekuje od snsa sem debilizma. Ne znam sta zele vise od dozvole djb i dveri za koriscenje njihovih imena, kad su registrovali onog laznog radulovica u zemunu onda su se sigurno po drugim pravilima rukovodili.
Bravo, Vojine. Sjajno ste objasnili u čemu je problem. Ovakva razjašnjenja su neophodna. Bilo bi lepo da u Beogradskom glasu imate stalnu rubriku u kojoj biste građane upućivali u protivustavne poteze vlasti (kako izvršne, tako i sudske), koje nam narušavaju prava, a koje kao laici nismo u stanju da precizno razumemo ili klasifikujemo. Pozdravi.
Biljiću pročitaj Zakon o lok. izborima čl.15. stav 2. a zatim i uputstvo RIK-a za sprovođenje izbora za narodne poslanike član 37. i član 40. Bolje da ništa nisi pisao da opravdaš ovu brljotinu.
Jovane bolje da ti nista nisi napisao, odredbe Uputstva joje si naveo odnose se na izborne liste grupe gradjana (cl 40.). Sledeci put kad hoces nesto da napises ili se bolje koncentrisi ili nemoj uopste da pises. Autor ovog teksta je potpuno u pravu a ti filozofiraj i tumaci pravo na nekom drugom mestu.
Napisao si ovo samo da bi ispalo da si pametan, cisto frljanje. Evo ga taj clan na koji se pozivas. Nisam pravnik, ali doticni clan, stav 2, nema veze sa ovim sto je covek gore napisao. Sujeta je cudo.
Član 15
Izborna komisija:
2) određuje biračka mesta, pri čemu naročito vodi računa o ravnomernoj raspoređenosti birača na biračkim mestima i o dostupnosti biračkog mesta biračima;
Iako nisam iz Beograda pozdravljam Vaš stav. Stvarno pojedine nebuloze od raznih izbornih komisija nemaju kraja.Želim Vam puno uspeha i nadam se vašoj pobedi.Srećno.
Rezultat pobede svetla nad tamom, jeste pojava razlika, odnosno pojava nejednakosti. To znači: gdje »je« ništa, tu vlada jednakost, a gdje je biće, tu je nejednakost. Zato je nejednakost osnovni zakon stvarnosti, ono po čemu se biće razlikuje od nebića.
Samo je problem kad su razlike nelogicne , neprirodne .Na primer imamo mesto za razliku , nejednakost kad je nagrada za trud u pitanju , tako da lenjivac-parazit treba da bude pod nogama vrednom ali nije tako vec obrnuto. E tu je problem o tome pisu i govore ljudi odkad postoje. Sa nejednakosti smo navikli da zivimo kao sa gravitacijom ali problem je nastao kad je ona stimovana .
Inace Ojlo – Man prva recenica je kontradiktorna sa ostalim tekstom , kako je jedna particija nejednakosti pobedila drugu , valjda se samo pojavila [ svetlost] i uspostavila nejednakost .Pozdrav