Grupa građana “Dosta je bilo i Dveri – Da ovi odu a da se oni ne vrate” mogla je odabrati da preda listu koja neće sadržati skraćeni naziv političke stranke. To bi onda značilo da političkom telu oličenom u GIK-u, koji u ogromnoj većini čine predstavnici SNS-a, a gde nema naših predstavnika, dozvolimo da nam svojom političkom voljom nameću ograničenja suprotna Ustavu i zakonu, dok istovremeno sebi potčinjavaju instituciju predsednika Republike. Na ovo nismo hteli da pristanemo, jer ne pristajemo da sagnemo glavu, jer ne pristajemo na kršenje Ustava i zakona.
Da li ste se ikada zatekli u situaciji u kojoj ste uvereni da po zakonu imate neko pravo koje vam neki državni organ uskraćuje, a da kao argument za uskraćivanje vaših prava, čak i ljudi koji vas podržavaju, dobije odgovor: “šta se bunite, tako smo uvek do sada radili”? Kao advokat sa tim stavom se srećem svakodnevno. I nikoga ne interesuje što se time krši zakon i krše Ustavom zagarantovana prava, kažu vam: to je naša praksa. I svaki put do sada sam ustajao protiv takve prakse i uspevao da se izborim protiv ove učmalosti i kršenja zakona. To ponosno činim i danas.
Kao šef pravnog tima DJB i kao predsednik beogradskog odbora DJB zajedno sa pravnim timom Dveri doneo sam odluku da grupu građana nazovem “Dosta je bilo i Dveri – Da ovi odu, a da se oni ne vrate”, uprkos protivzakonitom i protivustavnom uputstvu GIK-a. Odluka je svesna i namerna. Tu odluku sam doneo s namerom zaštite ustavnosti i zakonitosti izbornog procesa. Odlučili smo da ne okrećemo glavu već da se borimo za naša prava.
Pred predstojeće beogradske izbore, ponovo se dešava u praksi poznat fenomen kršenje zakona od strane vladajuće većine zloupotrebom politizovane instutucije, ovog puta Gradske izborne komisije. Name, donošenjem Uputstva za sprovođenje izbora za odbornike Skupštine Grada Beograda raspisanih za 4. mart 2018.godine, GIK je uradio nešto što u svim uređenim društvima nije moguće, a to je uzurpacija zakonodavnih nadležnosti. U svoje Uputstvo je stavio stvari koje zakon nije propisao. Time je GIK u kome je 80% članova iz SNS-a, sam sebe proglasio zakonopiscem.
O čemu je ovde reč? Članom 29 Uputstva GIK je uveo ograničenje za grupe građana da u nazivu liste ne smeju koristiti naziv ili skraćeni naziv registrovane političke stranke. GIK ovo nije smeo učiti iz mnoštva razloga. Najznačajniji od njih je činjenica da slobodan izbor naziva grupe građana spada u korpus osnovnih ljudskih prava građana i to prava iz člana 8, 9 i 10 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, koja prava se mogu ograničiti isključivo i jedino zakonom. To je propisano članom 20 Ustava Republike Srbije. Zakon o lokalnim izborima nije propisao bilo kakvo ograničenje koje se tiče naziva grupe građana u ovom smislu. Iz toga nedvosmisleno proizilazi da se GIK usudio da ograničava ljudska prava građana i to prava na privatnost, slobodu izražavanja, slobodu udruživanja i političkog delovanja, a da za to nema nadležnost. Uputstvo služi isključivo da se obezbedi primena zakonskih normi, a nikako za to da članovi GIK-a u skladu sa svojim političkim interesom menjaju zakon.
Takođe sam slušao pravno neutemeljen stav da je zajednički izlazak na izbore nekog pokreta i registrovane političke stranke zabranjen zakonom. Ovo može da tvrdi samo neko ko nije čitao zakon. Zakon formalnu koaliciju definiše kao sporazum između registrovanih političkih stranaka, mada je i to krajnje diskutabilna odredba jer privileguje formalne koalicije u odnosu na stranke i grupe građana koje samostalno izlaze na izbore. Zakon o lokalnim izborima ni na koji način ne ograničava saradnju između pokreta i registrovanih političkih stranaka kroz zajedničko formiranje nove grupe građana koju čine članovi i stranaka i pokreta.
Sa druge strane, organi za sprovođenje izbora priznaju da su ova ograničenja koja su sama protivzakonito postavila, suštinski nebitna jer ih često sami ignorišu u praksi. Ovo se najbolje vidi na primeru liste koja je podržala predsedničku kandidaturu Luke Maksimovića. Naime, iako je predsednički kandidat bio podržan od dve liste različitog naziva, od kojih obe pojedinačno nisu imale minumum potrebnih potpisa, te iako nije bilo saglasnosti Ljubiše Preletačeviča Belog, kao fiktivnog lika, za korišćenje imena, RIK je proglasio listu sa pozivom na suštinsku izbornu volju građana. I to jeste pravilno tumačenje. Isto tako je na parlamentarnim izborim 2016. godine Borislav-Borko Stefanović RIK morao naknadno da prihvati listu, mada je naterao Borislava da promeni ime u Borko. I ovo je bio ispravan stav jer je to bila izborna volja preko 10.000 građana što predstavlja suštinu.
Isto tako, i sam GIK je svojom praksom listama ostavio potpunu slobodu prilikom odabira naziva, kada je uveo princip da naziv liste može biti u nesaglasnsti ne samo sa Uputstvom već i sa Ustavom i zakonima, npr. članom 5 , 6 i 115 Ustava. To je učinjeno onog trenutka kada je proglašena lista SNS-a koja u svom nazivu sadrži ni manje ni više do ime predsednika svih građana Srbije, Aleksandra Vučića.
GIK mora imati jednaka pristup prema svima i morao bi prestati da donosi protivustavna i protivzakonita Uputstva. Ako GIK to ne bi to učinio i ako bi imao različite aršine prema različitim listama, članovi GIK-a bi izvršili ne samo diskriminaciju po osnovu političke pripadnosti već i krivično delo zloupotrebe službenog položaja.
Jedino što u pogledu naziva liste “Dosta je bilo i Dveri – Da ovi odu, a da se oni ne vrate” GIK sme da zahteva je saglasnost političke stranke za upotrebu njenog skraćenog naziva u imenu liste grupe građana. Mada je i ovo relativizovano činjenicom da Aleksandar Vučić nije imao saglasnost svih građana, kada je funkciju predsednika Republike stavio na raspolaganje SNS-u.
Grupa građana “Dosta je bilo i Dveri- Da ovi odu a da se oni ne vrate” mogla je odabrati da preda listu koja neće sadržati skraćeni naziv političke stranke. To bi onda značilo da političkom telu oličenom u GIK-u, koji u ogromnoj većini čine predstavnici SNS-a, a gde nema naših predstavnika, dozvolimo da nam svojom političkom voljom nameću ograničenja suprotna Ustavu i zakonu, dok istovremeno sebi potčinjavaju instituciju predsednika Republike. Na ovo nismo hteli da pristanemo, jer ne pristajemo da sagnemo glavu, jer ne pristajemo na kršenje Ustava i zakona.
Svesni smo da će ovo izazvati i polemiku i bojazan naših simpatizera da li će nam prihvatiti listu, kao i da će politički konkurenti pokušati da je iskoriste za podsmeh tvrdnjama da ne umemo ni Uputstvo da pročitamo. Razumemo rizike, ali mi hoćemo ovu borbu. Ne pristajemo na pogubnu protivustavnu praksu koju su oni stvorili a ovi prihvatili. Mi smo u politiku ušli da bismo promenili njihove prakse i uveli sistem u kome vladaju Ustav i zakoni a ne politički interesi.
Odabir naziva liste u zakonskim, a ne njihovim okvirima je prvi korak u tom pravcu. Rečenica “ali mi smo to tako uvek radili” nije prihvatljiva. Ovo je borba za poštovanje zakona i Ustava i svih Ustavom zagarantovanih prava. Ili pristaješ da te gaze ili se boriš. Nema između. Opozicija ili jesi ili nisi.
advokat Vojin Biljić
Šef pravnog tima DJB
Predsednik Beogradskog odbora DJB
Kad osetite ili uocite da u drustvenom sistemu nesto ne funkcionise kako valja i zelite da ga menjate onda morate da imate jasan krajnji cilj kome tezite ili za koji se borite . Pored toga morate imati taktiku ili nacin na koji cete doci do tog cilja.
Ako je cilj uredjenje postojeceg sistema , meni je to nedovoljno [ mada je neophodno kao prvi korak] ja zelim promenu sistema koja kad se ostvari nece zavisiti od duzine zivota Sase Radulovica ili bilo koga od nas kao garanta da necemo opet uci u zonu nereda i patnje. Slab je garant covek za to , ali kada se stvari u sistemu postave u skladu sa glavnim ciljevima ka kojima tezimo onda se verovatnoca uspeha penje na najvise nivoe. Ako ostavimo sistem neuskladjen sa onim cemu tezimo on ce biti kratkog daha i uobicajena istorijska spirala ce se nastaviti a ova generacija ce biti upamcena kao jedna u istorijskom nizu koja je drustvo podigla onim tezim delom spirale , uzbrdo.
Glavni ciljevi ka kojima bi trebali teziti i sa kojima bi trebali da uskladimo drustveni sistem su : Da budemo zivi , da budemo zdravi i da u dusi imamo istinski osecaj srece.
Iz prvog cilja proizilaze mnogi podciljevi kao sto su da pored zivota zelimo i da se on i nastavi tj. da se reprodukujemo zadovoljavajucim tempom i kvalitetom . Zatim podcilj mir u svetu iz cega proizilazi saradnja i razumevanje sa drugim zajednicama ….dalje da zivimo skromno i stedimo resurse za naredne generacije…i tako dalje.
Iz drugog cilja da budemo zdravi proizilazi niz podciljeva kako se treba hraniti i proizvoditi hranu , koliko kretati , nacin odgoja novih generacija…itd.
Iz treceg cilja da imamo osecaj srece u dusi proizilaze podciljevi vezani izmedju ostalog za uredan drustveni sistem koji podstice ljubav a ne mrznju , pravdu umesto nepravde , vrednocu umesto lenjosti ..itd… i ono sto je najvaznije pravednu podelu onog sto stvori jedna zajednica u nekom vremenskom periodu tako da se ne desi da jedan covek vredi kao pola drzave sto je precenjeno i nezdravo za drustveni sistem.
Kada bi mediji bili dobronamerni ove ideje bi lako na trzistu pobedile sve destruktivne poglede od fasizma do raznih religijskih , rasnih , homoseksualnih doktrina.A mi bi konacno prvi put u istoriji bili orjentisani u vremenu i prostoru.
Sta da se očekuje od snsa sem debilizma. Ne znam sta zele vise od dozvole djb i dveri za koriscenje njihovih imena, kad su registrovali onog laznog radulovica u zemunu onda su se sigurno po drugim pravilima rukovodili.
Bravo, Vojine. Sjajno ste objasnili u čemu je problem. Ovakva razjašnjenja su neophodna. Bilo bi lepo da u Beogradskom glasu imate stalnu rubriku u kojoj biste građane upućivali u protivustavne poteze vlasti (kako izvršne, tako i sudske), koje nam narušavaju prava, a koje kao laici nismo u stanju da precizno razumemo ili klasifikujemo. Pozdravi.
Biljiću pročitaj Zakon o lok. izborima čl.15. stav 2. a zatim i uputstvo RIK-a za sprovođenje izbora za narodne poslanike član 37. i član 40. Bolje da ništa nisi pisao da opravdaš ovu brljotinu.
Jovane bolje da ti nista nisi napisao, odredbe Uputstva joje si naveo odnose se na izborne liste grupe gradjana (cl 40.). Sledeci put kad hoces nesto da napises ili se bolje koncentrisi ili nemoj uopste da pises. Autor ovog teksta je potpuno u pravu a ti filozofiraj i tumaci pravo na nekom drugom mestu.
Napisao si ovo samo da bi ispalo da si pametan, cisto frljanje. Evo ga taj clan na koji se pozivas. Nisam pravnik, ali doticni clan, stav 2, nema veze sa ovim sto je covek gore napisao. Sujeta je cudo.
Član 15
Izborna komisija:
2) određuje biračka mesta, pri čemu naročito vodi računa o ravnomernoj raspoređenosti birača na biračkim mestima i o dostupnosti biračkog mesta biračima;
Iako nisam iz Beograda pozdravljam Vaš stav. Stvarno pojedine nebuloze od raznih izbornih komisija nemaju kraja.Želim Vam puno uspeha i nadam se vašoj pobedi.Srećno.
Rezultat pobede svetla nad tamom, jeste pojava razlika, odnosno pojava nejednakosti. To znači: gdje »je« ništa, tu vlada jednakost, a gdje je biće, tu je nejednakost. Zato je nejednakost osnovni zakon stvarnosti, ono po čemu se biće razlikuje od nebića.
Samo je problem kad su razlike nelogicne , neprirodne .Na primer imamo mesto za razliku , nejednakost kad je nagrada za trud u pitanju , tako da lenjivac-parazit treba da bude pod nogama vrednom ali nije tako vec obrnuto. E tu je problem o tome pisu i govore ljudi odkad postoje. Sa nejednakosti smo navikli da zivimo kao sa gravitacijom ali problem je nastao kad je ona stimovana .
Inace Ojlo – Man prva recenica je kontradiktorna sa ostalim tekstom , kako je jedna particija nejednakosti pobedila drugu , valjda se samo pojavila [ svetlost] i uspostavila nejednakost .Pozdrav