Пошто смо решили да се дотакнемо свих комуналних и организационих проблема који муче Барајево, дошли смо до дома здравља у нашој општини, или дома страве како га поједини зову. Решио сам мало да се позабавим тим проблемом, пошто је то проблем који се тиче свих нас, тиче се и мене као оца малолетне деце, као унука старијег деке, као некога ко живи у Барајеву.
Дом здравља Др. Милорад Влајковић, у Светосавској улици у Барајеву, је медицинска установа предвиђена за лечење и превентиву око 30 000 становника ове општине. Да кренемо са проблемима. Служба за ОРЛ или ухо, грло и нос не ради већ годинама, тако да особе са малом децом, код којих су упале грла или уха нешто редовно су принуђени да иду на преглед у најближе домове здравља да би обавили потребни преглед, али ту долазимо до проблема јер најближе установе које имају службу ОРЛ су Баново брдо или Сопот, удаљени само 30км од Барајева, што ће рећи да за упалу грла можемо добити упалу табана док дођемо до надлежног лекара. Иста ситуација је и са службама Офтамологије, или очног лекара, ког немамо већ пар месеци. Педијатријска служба, нема посебно одела за предшколску и школску децу. Родитељи мале деце знају који то проблем представља када водиш мало дете код лекара, а у чекаоници двадесеторо деце школског узраста у време владавине неког вируса. Од пет педијатара смо спали на два. Дошли смо у ситуацију да лекари беже одавде, али зато имамо брдо немедицинског особља. Снимање ренгеном иста ситуација, апарат за снимање ради можда 2 месеца годишње, уз објашњење да је то јако тешко решити када дође до квара, јер по Закону су дужни да упуте јавни позив за сервисирање. Ту онда опет долазимо до проблема, јер на веб страници дома здравља немате никакве податке ни о јавним набавкама, а наравно да не причамо о финансијским извештајима. Нема транспарентности, нема лекара, наравно нема ничега, али има директора, вероватно и леп велики управни и надзорни одбор који прима фине плате, награде и бонусе, али лекара нема, апарата нема, прегледа нема, да ли има наде?
Ово је само још један пример неспособне власти, којој је битно да ухлеби своје послушнике са разним измишљеним пословима, само у једној медицинској установи не могу баш да надокнаде недостатак лекара са нешколованим кадром. Овде испливава на површину туга коју је донела ова неспособна власт. Имамо велики дом здравља, имамо становнике, имамо немедицинско особље, имамо све услове за један пристојан дом здравља, само немамо лекаре, а немамо ни потребну апаратуру да утврдимо од чега болујемо. Шта имамо?
Имамо веб сајт дома здравља без икаквих података о транспарентности, kao што можете и видети на сликама.
В.Д. директора дома здравља Барајево је Др. Велибор Новићевић, иначе бивши кадар ДС, потом оснивач ГГ у Барајеву, да би на крају постао члан СНС-а, био изабран за председника СО Барајево, па потом директор дома здравља. Са тог места је смењен крајем 2016. год.
Цела ова ситуација подсећа на неку причу коју је режирао Бранислав Нушић али нажалост, ми становници Барајева смо актери ове приче, наравно не својом вољом.
Овај текст користимо и да поставимо питање свима, да ли смо заслужили да наше здравље и здравље наших најмилијих стављамо у руке оваквих кадрова који су смењивани због лошег рада, враћани на посао, неспособни да нам обезбеде основну здравствену негу?
Аутор: Дамир Тоља
Коментариши