Pošto smo rešili da se dotaknemo svih komunalnih i organizacionih problema koji muče Barajevo, došli smo do doma zdravlja u našoj opštini, ili doma strave kako ga pojedini zovu. Rešio sam malo da se pozabavim tim problemom, pošto je to problem koji se tiče svih nas, tiče se i mene kao oca maloletne dece, kao unuka starijeg deke, kao nekoga ko živi u Barajevu.
Dom zdravlja Dr. Milorad Vlajković, u Svetosavskoj ulici u Barajevu, je medicinska ustanova predviđena za lečenje i preventivu oko 30 000 stanovnika ove opštine. Da krenemo sa problemima. Služba za ORL ili uho, grlo i nos ne radi već godinama, tako da osobe sa malom decom, kod kojih su upale grla ili uha nešto redovno su prinuđeni da idu na pregled u najbliže domove zdravlja da bi obavili potrebni pregled, ali tu dolazimo do problema jer najbliže ustanove koje imaju službu ORL su Banovo brdo ili Sopot, udaljeni samo 30km od Barajeva, što će reći da za upalu grla možemo dobiti upalu tabana dok dođemo do nadležnog lekara. Ista situacija je i sa službama Oftamologije, ili očnog lekara, kog nemamo već par meseci. Pedijatrijska služba, nema posebno odela za predškolsku i školsku decu. Roditelji male dece znaju koji to problem predstavlja kada vodiš malo dete kod lekara, a u čekaonici dvadesetoro dece školskog uzrasta u vreme vladavine nekog virusa. Od pet pedijatara smo spali na dva. Došli smo u situaciju da lekari beže odavde, ali zato imamo brdo nemedicinskog osoblja. Snimanje rengenom ista situacija, aparat za snimanje radi možda 2 meseca godišnje, uz objašnjenje da je to jako teško rešiti kada dođe do kvara, jer po Zakonu su dužni da upute javni poziv za servisiranje. Tu onda opet dolazimo do problema, jer na veb stranici doma zdravlja nemate nikakve podatke ni o javnim nabavkama, a naravno da ne pričamo o finansijskim izveštajima. Nema transparentnosti, nema lekara, naravno nema ničega, ali ima direktora, verovatno i lep veliki upravni i nadzorni odbor koji prima fine plate, nagrade i bonuse, ali lekara nema, aparata nema, pregleda nema, da li ima nade?
Ovo je samo još jedan primer nesposobne vlasti, kojoj je bitno da uhlebi svoje poslušnike sa raznim izmišljenim poslovima, samo u jednoj medicinskoj ustanovi ne mogu baš da nadoknade nedostatak lekara sa neškolovanim kadrom. Ovde isplivava na površinu tuga koju je donela ova nesposobna vlast. Imamo veliki dom zdravlja, imamo stanovnike, imamo nemedicinsko osoblje, imamo sve uslove za jedan pristojan dom zdravlja, samo nemamo lekare, a nemamo ni potrebnu aparaturu da utvrdimo od čega bolujemo. Šta imamo?
Imamo veb sajt doma zdravlja bez ikakvih podataka o transparentnosti, kao što možete i videti na slikama.
V.D. direktora doma zdravlja Barajevo je Dr. Velibor Novićević, inače bivši kadar DS, potom osnivač GG u Barajevu, da bi na kraju postao član SNS-a, bio izabran za predsednika SO Barajevo, pa potom direktor doma zdravlja. Sa tog mesta je smenjen krajem 2016. god.
Cela ova situacija podseća na neku priču koju je režirao Branislav Nušić ali nažalost, mi stanovnici Barajeva smo akteri ove priče, naravno ne svojom voljom.
Ovaj tekst koristimo i da postavimo pitanje svima, da li smo zaslužili da naše zdravlje i zdravlje naših najmilijih stavljamo u ruke ovakvih kadrova koji su smenjivani zbog lošeg rada, vraćani na posao, nesposobni da nam obezbede osnovnu zdravstvenu negu?
Autor: Damir Tolja
Komentariši