Интервју Саше Радуловића и Бошка Обрадовића за Еспресо

Двери и Покрет Доста је било наступиће на заједничкој листи на предстојећим београдским изборима. На чије гласове рачунате?

Обрадовић: Рекао бих да је ово једна важна предизборна сарадња која београдским бирачима даје једну алтернативу. Ако погледате актуелну политичку сцену избор вам и није нешто, имате са једне стране садашњу власт, Српску напредну странку и све њене сателите, који верно служе Александру Вучићу, и имате нешто што бих ја назвао повратак на старо, на време власти Демократске странке, на време претходне власти, бивше власти. И, практично ви данас имате не знам колико странака које су проистекле из распада Демократске странке, а сада се појавила идеја о неком уједињењу Демократске странке, што мислим да за многе београдске бираче и није неко решење, а ни нова и не знам каква идеја. Ми управо рачунамо на бираче који сматрају да коначно треба имати једну нову понуду. Ми представљамо алтернативу и бившој и садашњој власти, ми смо један “трећи пол” те београдске политичке сцене, и ми смо једна искрена и права опозиција која се доказала у Скупштини, никада до сада нисмо били на власти, ни Двери ни Доста је било. На неки начин испуњавамо ту жељу свих оних бирача који не би више да гледају оне који се врте на политичкој сцени последњих 30 година, сада они имају за кога да гласају.

Радуловић: Суштински, то је то. Готово 30 година на власти се на различитим нивоима смењују исти. Мало су позиција, мало опозиција. Оно што је заједничко и једнима и другима је да када су на власти раде исте ствари – учествују у корупцији, потписују тајне уговоре, партијски запошљавају своје кадрове, злоупотребљавају своје ресурсе, и то је слика српске политичке сцене откад имамо вишестраначје у Србији. Нажалост, то је тако. Према нашем мишљењу потребан је један отклон од такве политике, и то је управо оно што желимо да понудимо грађанима. Они су већ пробали, показали су колико умеју, ми мислимо да може много боље и да све почиње од увођења реда, и да знамо како се троши новац грађана, да после тога можемо и да се разликујемо по различитим политичким питањима, али основа свега мора да буде борба против корупције, борба против партијског запошљавања, борба против партијске државе. То је предуслов, односно претходно питање свих осталих. На овим изборима грађани ће заиста имати избор, баш како смо и назвали листу “Да ови оду, а да се они не врате”.

У питању су две различите политичке организације, са великим идеолошким разликама. Шта вас то повезује, и како сте и зашто дошли на идеју да заједно изађете на београдске изборе?

Радуловић: Ја не знам заиста у чему је идеологија да неко не краде. Ја не знам у чему је идеологија да држава нема тајне уговоре, да не запошљава партијски. Ја не разумем идеолошке комуналне проблеме. Ми смо направили заједничку листу, окупљени око ствари које нас спајају. Јесте, постоје велике идеолошке разлике, међутим, ми смо на крају поштени, пристојни људи који су пронашли ствари које их спајају. Мислим да то и јесте велика ствар, да на српској политичкој сцени имате људе који су у стању да ставе те разлике по страни и да пронађу оно што их спаја. Задржавајући своје разлике, о њима се може нормално разговарати, дискутовати, али у једном нормалном дијалогу, а да знамо шта је питање које претходи свим осталим питањима, тим идеолошким разликама. Да вас подсетим, ми смо упутили позив за сарадњу и покрету Не давимо Београд и групи грађана Бели – Само јако. Оно што је заједнично и једнима и другима је да су то људи који нису били пре на власти, који су искрена опозиција, који заиста желе промену. Они су опозиција не СНС-у, већ опозиција свему што СНС ради и што је пре њега радила претходна власт. Нажалост Не давимо Београд и покрет Бели – Само јако нису прихватили сарадњу, те смо на крају ову нашу сарадњу финализовали једном декларацијом коју смо потписали где смо јасно написали шта је то важно, око чега се слажемо и шта желимо да урадимо за Београд.

Обрадовић: Ми уопште не негирамо наше разлике. Напротив, тачно се зна шта је политика Двери а шта политика покрета Доста је било. Ми признајемо да међу нама постоје одређене идеолошке и политичке разлике, и то је потпуно нормално. Свако има право на свој програм и своју политику, и нико од нас не одступа од свог програма и своје политике тиме што смо направили ову предизборну техничку коалицију за Београд. Међутим, ту се поставља и једно друго важно питање. Ми и самостално представљамо две озбиљне парламентарне организације које су, по свим коментарима и најоштрија опозиција у Скупштини овој власти, и сигурно да бисмо и самостално направили озбиљан резултат на београдским изборима. Али, заједно ћемо да направимо још озбиљнији резултат, да ојачамо позицију опозиције, и да на неки начин представимо једну потпуно другачију политику на локалном нивоу. Дакле, и ту је ствар веома специфична. У Београду живе људи који су за улазак у ЕУ, као и људи који су за доста чвршћу стратешку сарадњу са Русијом, али то није питање Београдских избора. И једни и други, без обзира на ове разлике међу њима, сматрају да Београдом не треба да влада лоповлук, да не смеју да се на овај начин праве намештени тендери, да се не купују овакве новогодишње јелке, оваква новогодишња расвета и овакве фонтане, и овакви јарболи и овакав Београд на води и све ово што смо видели.

Радуловић: И Бус Плус…

Обрадовић: Посебно Бус Плус који је врло карактеристичан по томе што је веза између садашње и бивше власти. Сетимо се само колико је Александар Вучић причао да ће укинути Бус Плус, да је то нешто веома лоше, а онда када су дошли на власт, задржали су све што је претходна власт радила и само даље разрадили исти модел пљачке. То је поента приче. У Београду намеравамо да зауставимо пљачку Београђана и да омогућимо један нови, нормални начин живљења. Да решимо њихове конкретне проблеме, а ту имамо један веома конкретан програм и тврдим да је онај програм са којиме смо ми изашли у Београду што се тиче бољег живота Београђана најбољи који тренутно постоји на овим локалним изборима у Београду.

Постоје ипак непремостиве разлике између вас и рекли сте да ни Двери, ни Доста је било неће мењати своју политику. Шта мислите како ће се то одразити на ваше гласаче?

Обрадовић: Ја сам сигуран да је нашим бирачима, конкретно бирачима Двери најважније да ми не мењамо своју политику по оним кључним питањима због којих су људи до сада гласали за Двери. Такође мислим да је опозиционом бирачу, а то је и бирач Двери кључно да се ова власт скине. Београд је једна велика шанса да начнемо и сменимо Вучићеву екипу, пре свега Синишу Малог и Горана Весића који су већ одавно требало да заврше у затвору и који су, што је веома важно, дошли из Демократске странке, дакле из бившег режима и наставили да владају и у Вучићево време. То је та симбиоза и та веза о којој ми непрестано говоримо, да без обзира на промене власти увек влада исти систем. Дакле ми смо они који желе да мењају систем у коме је политичка мафија, криминал, корупција, партократија и ми желимо да се овде уведе одговорност за незаконит рад свих државних службеника и да се коначно овде неко позове на одговорност за оно лоше што је урадио у претходном периоду. Ја сам дубоко убеђен да ће сваки бирач Двери, или опозициони бирач који гласа за Двери или ДЈБ рећи “па ово је права ствар”. Ови људи су пронашли оно што је основ сарадње, а то је да се заустави лоповлук. Верујте ми, ако ми не зауставимо пљачку овог нардоа и државе која траје тридесет година, не видим како можемо да променимо било шта друго и како можемо да поправимо неке друге ствари у Србији. То је основ наше сарадње и ја сам дубоко уверен да ће бирачи то препознати, а за њих ће бити посебно важно и то што нико од нас није одступио од своје политике и то што ми у Народној скупштини Републике Србије, као и до сада, свако за себе, настављамо да заступамо своју политику.

Радуловић: Када пређемо на конкретно, мислим да постаје мало јасније. МИ се заједно залажемо за бесплатне уџбенике за сву децу у свим основним школама у Београду, за бесплатне уџбенике за сву децу у средњим школама, да вртићи буду у потпуности плаћени из буџета. Да се дограде капацитети тако да свако дете има своје место у вртићу. Да смањимо порез на имовину за све породице у Београду. Да преполовимо цену градског превоза. И заиста, то је могуће. Дакле да уместо садашњих 3000 динара кошта 1500 динара месечно за зоне 1 и 2, а да за зоне 3 и 4 кошта 2500 динара. Значи ово су ствари око којих смо се сложили. Онда смо се сложили и око тога како да платимо све ово. Главни извор прихода сваке метрополе у свету је неизграђено грађевинско земљиште. Метрои се граде не помоћу кредита, него помоћу неизграђеног грађевинског земљишта. И замислите некако, пролазе године, и претходна власт, и ова власт, и она пре претходне власти током деведесетих, то грађевинско земљиште је некако, на неке волшебне начине, и уз којекакве пљачкашке приватизације, завршавало у рукама малог броја људи који су онда користили то грађевинско земљиште, а да никакав порез на њега нису платили. Наше рачунице показују да из свих ти опљачканих предузећа, Београда на води где је 100 хектара највреднијег грађевинског земљишта на Балкану, 200 хектара у Луци Београд, уз Дунав… Град практично не убире никакав порез од тога. Могући порески приходи од свега овога су око 100.000.000 евра. Онда можете да схватите да за оне за које се каже да су нам идеолошки блиски, ако не желе да ураде ове основне ствари које су неопходне Београду, ми једноставно не можемо да сарађујемо са њима, без обзира на ту реторичку идеолошку блискост и ево показало се да две политичке опције за које кажу да су идеолошки јако далеке, могу да споразумеју око оних пристојних и поштених ствари. То је суштина и да поновим, то је претходно питање за сва остала питања и да вам кажем још, интересантно је како у Србији нико не одговара. Значи, док се опозиција бори да дође на власт, прича се о томе како власт ради лоше, како треба да заврши у затвору, а некако када дођу на власт, после тога ником ништа. Тако је било 2000. године, тако је било и 2012. Све се утихнуло и ено га Млађан Динкић, саветник Александра Вучића за арапске послове. То нам говори да је ту једна спрега која жели да задржи статус кво и ми у ствари желимо једну промену и гласачи ће имати прилику да разбију тај учмали статус кво и да донесу промену.

Који је ваш план? Шта ћете ви понудити Београђанима, а шта ћете променити ако освојите власт?

Обрадовић: Из угла Двери, некога ко заступа породичну политику, побољшање породичног живота у Београду. Веома је важно да породични људи у Београду осете бољитак. Да могу да реше питање уџбеника који много коштају, да могу да реше питање места у вртићима, које је велики проблем у Београду. Да породични живот у Београду буде уређен, да има много више бициклистичких стаза, паркова, да садржаји за децу и породицу, културни, спортски, забавни буду што доступнији, самим тиме и што бесплатнији, примера ради, треба нам једна врста породичне картице која би обезбеђивала неку врсту попуста за све људе који имају више деце и живе у Београду, која би им олакшала паркирање, спортске активности своје деце. То су све ставке о којима град мора да води рачуна, али кључна ствар је како ће се напунити каса града Београда, а она ће се напунити управо додатним опорезивањем неизграђеног грађевинског земљишта да не би оно отишло у руке тајкуна, него да се тај новац слије у касу, а одатле се онда инвестира даље и да се заустави сваки вид пљачке. Већ смо рекли да Бус Плус који апсолутно мора бити укинут и преиспитан, да се врати као изворни приход градског јавног предузећа и да се са друге стране исптају сви ови случајеви дивље градње, урбанистичког хаоса коме је наравно највећи симбол Београд на води и да се заустави то ружење града Београда и да се Београд врати оном свом изворном господству, оној својој изворној традицији, оној својој некадашњој лепоти где ће се бринути о свакој фасади, свакој згради, свакој улици, о том изгледу Београда који неће постати нешто што је замислио СНС по својој слици и прилици, а то је један генетски модификован град са тотално дивљом градњом и урбанистичким хаосом у коме заправо влада мафија и криминал и у којој ви заправо имате људе који су на најизричитије начине везани за криминалне радње. Хоћемо ли такав Београд или хоћемо српску престоницу у којој породични људи могу да остваре све елементе једног нормалног породичног живота.

Радуловић: Једна од 20 тачака нашег заједничког програма за Београд је донети урбанистичке планове регулације за све локације које имамо у граду, не би ли се те локације подредиле интересима Београђана, а не интересима привилегованих, који би тамо да граде оно што хоће да граде. Ради се о огромној вредности. Само рецимо Београд на води, ако погледате, један комад земљишта је вредан онолико колико на њему можете да градите и где се та локација налази. Ово је најбоља локација у граду, тај савски амфитеатар 100 хектара. Дозволили су да се гради око два милиона квадратних метара пословног и стамбеног простора. Једна локација на којој је то могуће изградити је вредна око милијарду евра. Њен порески потенцијал годишње је вредан око 10 милиона евра. само та локација. Када говорим даље о луци Београд, тамо је 200 хектара. Да не побрајам све локације у граду у којима то постоји. Израда урбанистичких планова треба да уради све ово о чему је Бошко причао, да се урбанистички уреди Београд, на јавним конкурсима, где ће најбољи урбанисти моћи да се такмиче са својим идејама и да се на такав начин гради Београд, а не да нам долазе неки инвеститори за које кажу да су арапски. Ја сам био министар привреде, ниједног Арапина нисам видео док су преговарали. Изгледа да се ради о нашим парама, које се перу преко Уједињених Арапских Емирата. Ово је једна од важних тачака у програму. Такође желимо да подржимо културу, не ријалитије који су бесплатни за грађане, хоћемо да уведемо ваучере за културу, да грађани могу да одлуче где ће те ваучере да потроше, и да на такав начин помогнемо и конкуренцију у културним установама, грађани очигледно желе културу али немају новца да је плате. Па, да не причам о томе да хоћемо канализацију у свим приградским општинама у Србији где је данас нема, хоћемо и задруге, јер има доста пољопривредних газдинстава по приградским општинама који траже ту подршку. На Београду хоћемо да покажемо да је другачија политика у ствари могућа у целој Србији.

Обрадовић: Децентрализација је такође једна битна ствар. Београд је ненормално и непотребно централизован. Градска власт је у своје руке преузела превише надлежности. Укинута је изворна имовина која је припадала београдским општинама, укинути су изворни приходи који припадају тим општинама, генералне ингеренције, односно надлежности. Све је укинуто и пребачено у руке града, односно градоначелника који се практично пита о свему. Мислим да је велики интерес Београђана децентрализација. Да се београдским општинама, посебно овим приградским, дакле Лазаревцу, Младеновцу, Обреновцу врати доста од њихових изворних прихода и имовине како би они могли то да врате у развој својих потенцијала. Често говоримо и о концепту директне демократије. Грађани свакако више треба да се питају где ће ићи средства из локалне, односно градске касе. Ту су значајни локални референдуми где би се грађани изјашњавали где ове године приоритетно треба уложити средства. Просто, морамо да мењамо навике. Не да се пита један човек, или његов шеф из странке или тајкуни који му финансирају странку, него мало више да се пита народ. То би нам много значило за демократски потенцијал овог народа и овог друштва.

Радуловић: Да томе додам: укупан буџет Београда и свих 17 општина у Београду је негде око милијарду евра. Дакле, 10 пута је већи део колача који иде у град, но што га општине добијају и то по неким стварима за које не видим ни један разлог зашто би град требао о њима да води рачуна. На пример, школе које се налазе по тим општинама би требало да буду у надлежности тих општина јер деца из тих општина иду у те вртиће и школе. Град само треба да врши надзор, дакле да се успостави систем правила која ће град надзирати, а да грађани имају далеко већи увид и утицај на то што се дешава у њиховим месним заједницама и општинама у којима живе.

Који је ваш став према геј паради? Подржавате или не?

Обрадовић: Ја заиста мислим да то није кључно питање у Србији данас. Барем мислим да цела Србија зна став Српског покрета Двери по том питању. Ми заиста нисмо присталице таквог наметања једне нове идеологије овом друштву и у том смислу. Више је него познато да се томе противимо. Ја сам сигуран да то није најважнија београдска тема иако је неко стално намеће. Увек када треба да говоримо о криминалу и корупцији и ономе што стоји иза Синише Малог и Горана Весића и њихових спорних биографија, уместо да говоримо о томе, одједном ће нам неко набацити неке друге мање битне теме. Ја мислим да ми то не смемо да дозволимо на овим изборима. Ми стварно морамо да поставимо те кључне теме. Што се мене тиче, јасан је став Двери по том питању и ми сматрамо да нам геј параде једноставно нису потребне.

Као што видите последњих неколико година, геј параде се одржавају широм Србије. Била је прошле године у Нишу, чујемо најаве за неке друге градове и општине. То више није само београдско питање. То се нажалост претворило у једно много шире питање. Ја мислим да Београду треба нешто друго. Београду требају породичне шетње, оно што су Двери радиле годинама уназад. Једна промоција породице, рађања, младих брачних парова, породица са више деце, да треба препознати породице које данас угрожене, самохране мајке, самохране очеве, старачка и самачка домаћинства, људе који су презадужени, породице које имају кредите у швајцарским францима, ратне и војне инвалиде, породице погинулих. То су теме. Пазите колико су то озбиљне теме. Знате ли колико је београдских радника који су остали без посла у пљачкашким приватизацијама великих београдских привредних гиганата. Знате ли колико је неисплаћених зарада, доприноса, отпремнина? Знате ли колико је тих људи умрло, а да нису добили оно што су зарадили у своје време? То су праве теме. Каква геј парада. Дакле, хајде да се бавимо ониме што живот значи и мислим да је то оно што се очекује од свих нас на овим изборима.

Господине Радуловићу, и ваш став је јасан…

Став покрета Доста је било је такође јасан. Ми подржавамо права свих грађана да шетају по било ком питању. Значи, шта год мисле да је важна тема, мислим да имају право да шетају од тачке А до тачке Б. Онима који се противе, ми нудимо један други аргумент са становишта нечега чему се ми противимо. На пример, ми нисмо за комунизам, одузимање имовине и национализацију свега, али ако комунисти желе да шетају од тачке А до тачке Б и да заступају те своје ставове ја ћу им бранити то право да то ураде. Хоћу да кажем да је та слобода је слобода само ако може да се ужива тако да свако одлучи сам да ли жели или не. Слажем се и да наметање ових питања као нечег центраног није нешто чиме се бавимо у кампањи за београдске изборе и да сва таква питања покушавају да нас одвуку од централних тема у друштву. Ова неслагања ће опстати и након избора ћемо имати различите одборничке групе које ће заступати своје ставове као што их заступамо и у Скупштни Републике Србије и треба коначно да схватимо да је разговор о тим питањима нормална ствар. Оно што је јако битно нама је: ја могу да разговарам са разним људима о различитим темама, и да се слажем и убеђујем и обратно, али не могу да разговарам са лоповима. Ја не могу да разговарам са људима који су направили овакву ситуацију у држави. Ту једноставно нема простора за разговор. Или јеси, или ниси опозиција томе, а за све остале ствари постоји дијалог и разговор.