Intervju Saše Radulovića i Boška Obradovića za Espreso

Dveri i Pokret Dosta je bilo nastupiće na zajedničkoj listi na predstojećim beogradskim izborima. Na čije glasove računate?

Obradović: Rekao bih da je ovo jedna važna predizborna saradnja koja beogradskim biračima daje jednu alternativu. Ako pogledate aktuelnu političku scenu izbor vam i nije nešto, imate sa jedne strane sadašnju vlast, Srpsku naprednu stranku i sve njene satelite, koji verno služe Aleksandru Vučiću, i imate nešto što bih ja nazvao povratak na staro, na vreme vlasti Demokratske stranke, na vreme prethodne vlasti, bivše vlasti. I, praktično vi danas imate ne znam koliko stranaka koje su proistekle iz raspada Demokratske stranke, a sada se pojavila ideja o nekom ujedinjenju Demokratske stranke, što mislim da za mnoge beogradske birače i nije neko rešenje, a ni nova i ne znam kakva ideja. Mi upravo računamo na birače koji smatraju da konačno treba imati jednu novu ponudu. Mi predstavljamo alternativu i bivšoj i sadašnjoj vlasti, mi smo jedan “treći pol” te beogradske političke scene, i mi smo jedna iskrena i prava opozicija koja se dokazala u Skupštini, nikada do sada nismo bili na vlasti, ni Dveri ni Dosta je bilo. Na neki način ispunjavamo tu želju svih onih birača koji ne bi više da gledaju one koji se vrte na političkoj sceni poslednjih 30 godina, sada oni imaju za koga da glasaju.

Radulović: Suštinski, to je to. Gotovo 30 godina na vlasti se na različitim nivoima smenjuju isti. Malo su pozicija, malo opozicija. Ono što je zajedničko i jednima i drugima je da kada su na vlasti rade iste stvari – učestvuju u korupciji, potpisuju tajne ugovore, partijski zapošljavaju svoje kadrove, zloupotrebljavaju svoje resurse, i to je slika srpske političke scene otkad imamo višestranačje u Srbiji. Nažalost, to je tako. Prema našem mišljenju potreban je jedan otklon od takve politike, i to je upravo ono što želimo da ponudimo građanima. Oni su već probali, pokazali su koliko umeju, mi mislimo da može mnogo bolje i da sve počinje od uvođenja reda, i da znamo kako se troši novac građana, da posle toga možemo i da se razlikujemo po različitim političkim pitanjima, ali osnova svega mora da bude borba protiv korupcije, borba protiv partijskog zapošljavanja, borba protiv partijske države. To je preduslov, odnosno prethodno pitanje svih ostalih. Na ovim izborima građani će zaista imati izbor, baš kako smo i nazvali listu “Da ovi odu, a da se oni ne vrate”.

U pitanju su dve različite političke organizacije, sa velikim ideološkim razlikama. Šta vas to povezuje, i kako ste i zašto došli na ideju da zajedno izađete na beogradske izbore?

Radulović: Ja ne znam zaista u čemu je ideologija da neko ne krade. Ja ne znam u čemu je ideologija da država nema tajne ugovore, da ne zapošljava partijski. Ja ne razumem ideološke komunalne probleme. Mi smo napravili zajedničku listu, okupljeni oko stvari koje nas spajaju. Jeste, postoje velike ideološke razlike, međutim, mi smo na kraju pošteni, pristojni ljudi koji su pronašli stvari koje ih spajaju. Mislim da to i jeste velika stvar, da na srpskoj političkoj sceni imate ljude koji su u stanju da stave te razlike po strani i da pronađu ono što ih spaja. Zadržavajući svoje razlike, o njima se može normalno razgovarati, diskutovati, ali u jednom normalnom dijalogu, a da znamo šta je pitanje koje prethodi svim ostalim pitanjima, tim ideološkim razlikama. Da vas podsetim, mi smo uputili poziv za saradnju i pokretu Ne davimo Beograd i grupi građana Beli – Samo jako. Ono što je zajednično i jednima i drugima je da su to ljudi koji nisu bili pre na vlasti, koji su iskrena opozicija, koji zaista žele promenu. Oni su opozicija ne SNS-u, već opozicija svemu što SNS radi i što je pre njega radila prethodna vlast. Nažalost Ne davimo Beograd i pokret Beli – Samo jako nisu prihvatili saradnju, te smo na kraju ovu našu saradnju finalizovali jednom deklaracijom koju smo potpisali gde smo jasno napisali šta je to važno, oko čega se slažemo i šta želimo da uradimo za Beograd.

Obradović: Mi uopšte ne negiramo naše razlike. Naprotiv, tačno se zna šta je politika Dveri a šta politika pokreta Dosta je bilo. Mi priznajemo da među nama postoje određene ideološke i političke razlike, i to je potpuno normalno. Svako ima pravo na svoj program i svoju politiku, i niko od nas ne odstupa od svog programa i svoje politike time što smo napravili ovu predizbornu tehničku koaliciju za Beograd. Međutim, tu se postavlja i jedno drugo važno pitanje. Mi i samostalno predstavljamo dve ozbiljne parlamentarne organizacije koje su, po svim komentarima i najoštrija opozicija u Skupštini ovoj vlasti, i sigurno da bismo i samostalno napravili ozbiljan rezultat na beogradskim izborima. Ali, zajedno ćemo da napravimo još ozbiljniji rezultat, da ojačamo poziciju opozicije, i da na neki način predstavimo jednu potpuno drugačiju politiku na lokalnom nivou. Dakle, i tu je stvar veoma specifična. U Beogradu žive ljudi koji su za ulazak u EU, kao i ljudi koji su za dosta čvršću stratešku saradnju sa Rusijom, ali to nije pitanje Beogradskih izbora. I jedni i drugi, bez obzira na ove razlike među njima, smatraju da Beogradom ne treba da vlada lopovluk, da ne smeju da se na ovaj način prave namešteni tenderi, da se ne kupuju ovakve novogodišnje jelke, ovakva novogodišnja rasveta i ovakve fontane, i ovakvi jarboli i ovakav Beograd na vodi i sve ovo što smo videli.

Radulović: I Bus Plus…

Obradović: Posebno Bus Plus koji je vrlo karakterističan po tome što je veza između sadašnje i bivše vlasti. Setimo se samo koliko je Aleksandar Vučić pričao da će ukinuti Bus Plus, da je to nešto veoma loše, a onda kada su došli na vlast, zadržali su sve što je prethodna vlast radila i samo dalje razradili isti model pljačke. To je poenta priče. U Beogradu nameravamo da zaustavimo pljačku Beograđana i da omogućimo jedan novi, normalni način življenja. Da rešimo njihove konkretne probleme, a tu imamo jedan veoma konkretan program i tvrdim da je onaj program sa kojime smo mi izašli u Beogradu što se tiče boljeg života Beograđana najbolji koji trenutno postoji na ovim lokalnim izborima u Beogradu.

Postoje ipak nepremostive razlike između vas i rekli ste da ni Dveri, ni Dosta je bilo neće menjati svoju politiku. Šta mislite kako će se to odraziti na vaše glasače?

Obradović: Ja sam siguran da je našim biračima, konkretno biračima Dveri najvažnije da mi ne menjamo svoju politiku po onim ključnim pitanjima zbog kojih su ljudi do sada glasali za Dveri. Takođe mislim da je opozicionom biraču, a to je i birač Dveri ključno da se ova vlast skine. Beograd je jedna velika šansa da načnemo i smenimo Vučićevu ekipu, pre svega Sinišu Malog i Gorana Vesića koji su već odavno trebalo da završe u zatvoru i koji su, što je veoma važno, došli iz Demokratske stranke, dakle iz bivšeg režima i nastavili da vladaju i u Vučićevo vreme. To je ta simbioza i ta veza o kojoj mi neprestano govorimo, da bez obzira na promene vlasti uvek vlada isti sistem. Dakle mi smo oni koji žele da menjaju sistem u kome je politička mafija, kriminal, korupcija, partokratija i mi želimo da se ovde uvede odgovornost za nezakonit rad svih državnih službenika i da se konačno ovde neko pozove na odgovornost za ono loše što je uradio u prethodnom periodu. Ja sam duboko ubeđen da će svaki birač Dveri, ili opozicioni birač koji glasa za Dveri ili DJB reći “pa ovo je prava stvar”. Ovi ljudi su pronašli ono što je osnov saradnje, a to je da se zaustavi lopovluk. Verujte mi, ako mi ne zaustavimo pljačku ovog nardoa i države koja traje trideset godina, ne vidim kako možemo da promenimo bilo šta drugo i kako možemo da popravimo neke druge stvari u Srbiji. To je osnov naše saradnje i ja sam duboko uveren da će birači to prepoznati, a za njih će biti posebno važno i to što niko od nas nije odstupio od svoje politike i to što mi u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao i do sada, svako za sebe, nastavljamo da zastupamo svoju politiku.

Radulović: Kada pređemo na konkretno, mislim da postaje malo jasnije. MI se zajedno zalažemo za besplatne udžbenike za svu decu u svim osnovnim školama u Beogradu, za besplatne udžbenike za svu decu u srednjim školama, da vrtići budu u potpunosti plaćeni iz budžeta. Da se dograde kapaciteti tako da svako dete ima svoje mesto u vrtiću. Da smanjimo porez na imovinu za sve porodice u Beogradu. Da prepolovimo cenu gradskog prevoza. I zaista, to je moguće. Dakle da umesto sadašnjih 3000 dinara košta 1500 dinara mesečno za zone 1 i 2, a da za zone 3 i 4 košta 2500 dinara. Znači ovo su stvari oko kojih smo se složili. Onda smo se složili i oko toga kako da platimo sve ovo. Glavni izvor prihoda svake metropole u svetu je neizgrađeno građevinsko zemljište. Metroi se grade ne pomoću kredita, nego pomoću neizgrađenog građevinskog zemljišta. I zamislite nekako, prolaze godine, i prethodna vlast, i ova vlast, i ona pre prethodne vlasti tokom devedesetih, to građevinsko zemljište je nekako, na neke volšebne načine, i uz kojekakve pljačkaške privatizacije, završavalo u rukama malog broja ljudi koji su onda koristili to građevinsko zemljište, a da nikakav porez na njega nisu platili. Naše računice pokazuju da iz svih ti opljačkanih preduzeća, Beograda na vodi gde je 100 hektara najvrednijeg građevinskog zemljišta na Balkanu, 200 hektara u Luci Beograd, uz Dunav… Grad praktično ne ubire nikakav porez od toga. Mogući poreski prihodi od svega ovoga su oko 100.000.000 evra. Onda možete da shvatite da za one za koje se kaže da su nam ideološki bliski, ako ne žele da urade ove osnovne stvari koje su neophodne Beogradu, mi jednostavno ne možemo da sarađujemo sa njima, bez obzira na tu retoričku ideološku bliskost i evo pokazalo se da dve političke opcije za koje kažu da su ideološki jako daleke, mogu da sporazumeju oko onih pristojnih i poštenih stvari. To je suština i da ponovim, to je prethodno pitanje za sva ostala pitanja i da vam kažem još, interesantno je kako u Srbiji niko ne odgovara. Znači, dok se opozicija bori da dođe na vlast, priča se o tome kako vlast radi loše, kako treba da završi u zatvoru, a nekako kada dođu na vlast, posle toga nikom ništa. Tako je bilo 2000. godine, tako je bilo i 2012. Sve se utihnulo i eno ga Mlađan Dinkić, savetnik Aleksandra Vučića za arapske poslove. To nam govori da je tu jedna sprega koja želi da zadrži status kvo i mi u stvari želimo jednu promenu i glasači će imati priliku da razbiju taj učmali status kvo i da donesu promenu.

Koji je vaš plan? Šta ćete vi ponuditi Beograđanima, a šta ćete promeniti ako osvojite vlast?

Obradović: Iz ugla Dveri, nekoga ko zastupa porodičnu politiku, poboljšanje porodičnog života u Beogradu. Veoma je važno da porodični ljudi u Beogradu osete boljitak. Da mogu da reše pitanje udžbenika koji mnogo koštaju, da mogu da reše pitanje mesta u vrtićima, koje je veliki problem u Beogradu. Da porodični život u Beogradu bude uređen, da ima mnogo više biciklističkih staza, parkova, da sadržaji za decu i porodicu, kulturni, sportski, zabavni budu što dostupniji, samim time i što besplatniji, primera radi, treba nam jedna vrsta porodične kartice koja bi obezbeđivala neku vrstu popusta za sve ljude koji imaju više dece i žive u Beogradu, koja bi im olakšala parkiranje, sportske aktivnosti svoje dece. To su sve stavke o kojima grad mora da vodi računa, ali ključna stvar je kako će se napuniti kasa grada Beograda, a ona će se napuniti upravo dodatnim oporezivanjem neizgrađenog građevinskog zemljišta da ne bi ono otišlo u ruke tajkuna, nego da se taj novac slije u kasu, a odatle se onda investira dalje i da se zaustavi svaki vid pljačke. Već smo rekli da Bus Plus koji apsolutno mora biti ukinut i preispitan, da se vrati kao izvorni prihod gradskog javnog preduzeća i da se sa druge strane isptaju svi ovi slučajevi divlje gradnje, urbanističkog haosa kome je naravno najveći simbol Beograd na vodi i da se zaustavi to ruženje grada Beograda i da se Beograd vrati onom svom izvornom gospodstvu, onoj svojoj izvornoj tradiciji, onoj svojoj nekadašnjoj lepoti gde će se brinuti o svakoj fasadi, svakoj zgradi, svakoj ulici, o tom izgledu Beograda koji neće postati nešto što je zamislio SNS po svojoj slici i prilici, a to je jedan genetski modifikovan grad sa totalno divljom gradnjom i urbanističkim haosom u kome zapravo vlada mafija i kriminal i u kojoj vi zapravo imate ljude koji su na najizričitije načine vezani za kriminalne radnje. Hoćemo li takav Beograd ili hoćemo srpsku prestonicu u kojoj porodični ljudi mogu da ostvare sve elemente jednog normalnog porodičnog života.

Radulović: Jedna od 20 tačaka našeg zajedničkog programa za Beograd je doneti urbanističke planove regulacije za sve lokacije koje imamo u gradu, ne bi li se te lokacije podredile interesima Beograđana, a ne interesima privilegovanih, koji bi tamo da grade ono što hoće da grade. Radi se o ogromnoj vrednosti. Samo recimo Beograd na vodi, ako pogledate, jedan komad zemljišta je vredan onoliko koliko na njemu možete da gradite i gde se ta lokacija nalazi. Ovo je najbolja lokacija u gradu, taj savski amfiteatar 100 hektara. Dozvolili su da se gradi oko dva miliona kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora. Jedna lokacija na kojoj je to moguće izgraditi je vredna oko milijardu evra. Njen poreski potencijal godišnje je vredan oko 10 miliona evra. samo ta lokacija. Kada govorim dalje o luci Beograd, tamo je 200 hektara. Da ne pobrajam sve lokacije u gradu u kojima to postoji. Izrada urbanističkih planova treba da uradi sve ovo o čemu je Boško pričao, da se urbanistički uredi Beograd, na javnim konkursima, gde će najbolji urbanisti moći da se takmiče sa svojim idejama i da se na takav način gradi Beograd, a ne da nam dolaze neki investitori za koje kažu da su arapski. Ja sam bio ministar privrede, nijednog Arapina nisam video dok su pregovarali. Izgleda da se radi o našim parama, koje se peru preko Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ovo je jedna od važnih tačaka u programu. Takođe želimo da podržimo kulturu, ne rijalitije koji su besplatni za građane, hoćemo da uvedemo vaučere za kulturu, da građani mogu da odluče gde će te vaučere da potroše, i da na takav način pomognemo i konkurenciju u kulturnim ustanovama, građani očigledno žele kulturu ali nemaju novca da je plate. Pa, da ne pričam o tome da hoćemo kanalizaciju u svim prigradskim opštinama u Srbiji gde je danas nema, hoćemo i zadruge, jer ima dosta poljoprivrednih gazdinstava po prigradskim opštinama koji traže tu podršku. Na Beogradu hoćemo da pokažemo da je drugačija politika u stvari moguća u celoj Srbiji.

Obradović: Decentralizacija je takođe jedna bitna stvar. Beograd je nenormalno i nepotrebno centralizovan. Gradska vlast je u svoje ruke preuzela previše nadležnosti. Ukinuta je izvorna imovina koja je pripadala beogradskim opštinama, ukinuti su izvorni prihodi koji pripadaju tim opštinama, generalne ingerencije, odnosno nadležnosti. Sve je ukinuto i prebačeno u ruke grada, odnosno gradonačelnika koji se praktično pita o svemu. Mislim da je veliki interes Beograđana decentralizacija. Da se beogradskim opštinama, posebno ovim prigradskim, dakle Lazarevcu, Mladenovcu, Obrenovcu vrati dosta od njihovih izvornih prihoda i imovine kako bi oni mogli to da vrate u razvoj svojih potencijala. Često govorimo i o konceptu direktne demokratije. Građani svakako više treba da se pitaju gde će ići sredstva iz lokalne, odnosno gradske kase. Tu su značajni lokalni referendumi gde bi se građani izjašnjavali gde ove godine prioritetno treba uložiti sredstva. Prosto, moramo da menjamo navike. Ne da se pita jedan čovek, ili njegov šef iz stranke ili tajkuni koji mu finansiraju stranku, nego malo više da se pita narod. To bi nam mnogo značilo za demokratski potencijal ovog naroda i ovog društva.

Radulović: Da tome dodam: ukupan budžet Beograda i svih 17 opština u Beogradu je negde oko milijardu evra. Dakle, 10 puta je veći deo kolača koji ide u grad, no što ga opštine dobijaju i to po nekim stvarima za koje ne vidim ni jedan razlog zašto bi grad trebao o njima da vodi računa. Na primer, škole koje se nalaze po tim opštinama bi trebalo da budu u nadležnosti tih opština jer deca iz tih opština idu u te vrtiće i škole. Grad samo treba da vrši nadzor, dakle da se uspostavi sistem pravila koja će grad nadzirati, a da građani imaju daleko veći uvid i uticaj na to što se dešava u njihovim mesnim zajednicama i opštinama u kojima žive.

Koji je vaš stav prema gej paradi? Podržavate ili ne?

Obradović: Ja zaista mislim da to nije ključno pitanje u Srbiji danas. Barem mislim da cela Srbija zna stav Srpskog pokreta Dveri po tom pitanju. Mi zaista nismo pristalice takvog nametanja jedne nove ideologije ovom društvu i u tom smislu. Više je nego poznato da se tome protivimo. Ja sam siguran da to nije najvažnija beogradska tema iako je neko stalno nameće. Uvek kada treba da govorimo o kriminalu i korupciji i onome što stoji iza Siniše Malog i Gorana Vesića i njihovih spornih biografija, umesto da govorimo o tome, odjednom će nam neko nabaciti neke druge manje bitne teme. Ja mislim da mi to ne smemo da dozvolimo na ovim izborima. Mi stvarno moramo da postavimo te ključne teme. Što se mene tiče, jasan je stav Dveri po tom pitanju i mi smatramo da nam gej parade jednostavno nisu potrebne.

Kao što vidite poslednjih nekoliko godina, gej parade se održavaju širom Srbije. Bila je prošle godine u Nišu, čujemo najave za neke druge gradove i opštine. To više nije samo beogradsko pitanje. To se nažalost pretvorilo u jedno mnogo šire pitanje. Ja mislim da Beogradu treba nešto drugo. Beogradu trebaju porodične šetnje, ono što su Dveri radile godinama unazad. Jedna promocija porodice, rađanja, mladih bračnih parova, porodica sa više dece, da treba prepoznati porodice koje danas ugrožene, samohrane majke, samohrane očeve, staračka i samačka domaćinstva, ljude koji su prezaduženi, porodice koje imaju kredite u švajcarskim francima, ratne i vojne invalide, porodice poginulih. To su teme. Pazite koliko su to ozbiljne teme. Znate li koliko je beogradskih radnika koji su ostali bez posla u pljačkaškim privatizacijama velikih beogradskih privrednih giganata. Znate li koliko je neisplaćenih zarada, doprinosa, otpremnina? Znate li koliko je tih ljudi umrlo, a da nisu dobili ono što su zaradili u svoje vreme? To su prave teme. Kakva gej parada. Dakle, hajde da se bavimo onime što život znači i mislim da je to ono što se očekuje od svih nas na ovim izborima.

Gospodine Raduloviću, i vaš stav je jasan…

Stav pokreta Dosta je bilo je takođe jasan. Mi podržavamo prava svih građana da šetaju po bilo kom pitanju. Znači, šta god misle da je važna tema, mislim da imaju pravo da šetaju od tačke A do tačke B. Onima koji se protive, mi nudimo jedan drugi argument sa stanovišta nečega čemu se mi protivimo. Na primer, mi nismo za komunizam, oduzimanje imovine i nacionalizaciju svega, ali ako komunisti žele da šetaju od tačke A do tačke B i da zastupaju te svoje stavove ja ću im braniti to pravo da to urade. Hoću da kažem da je ta sloboda je sloboda samo ako može da se uživa tako da svako odluči sam da li želi ili ne. Slažem se i da nametanje ovih pitanja kao nečeg centranog nije nešto čime se bavimo u kampanji za beogradske izbore i da sva takva pitanja pokušavaju da nas odvuku od centralnih tema u društvu. Ova neslaganja će opstati i nakon izbora ćemo imati različite odborničke grupe koje će zastupati svoje stavove kao što ih zastupamo i u Skupštni Republike Srbije i treba konačno da shvatimo da je razgovor o tim pitanjima normalna stvar. Ono što je jako bitno nama je: ja mogu da razgovaram sa raznim ljudima o različitim temama, i da se slažem i ubeđujem i obratno, ali ne mogu da razgovaram sa lopovima. Ja ne mogu da razgovaram sa ljudima koji su napravili ovakvu situaciju u državi. Tu jednostavno nema prostora za razgovor. Ili jesi, ili nisi opozicija tome, a za sve ostale stvari postoji dijalog i razgovor.