Београђани плаћају лош и нередован градски превоз. Карте су скупе, а аутобуси често покварени.
Цена месечне маркице за централне градске општине је 3.000 динара, док је цена за приградске општине преко 5.000 динара. Ово значи да просечно домаћинство за месечну карту треба просечно да издвоји скоро 10% прихода.
Доста је било ће реорганизовати комплетан систем јавног превоза, раскинути уговор за Бус плус и обрачунати се са корупцијом. Тако ћемо уштедети довољно да се ђаци и студенти возе бесплатно, а запослени ће плаћати маркице дупло мање него сада: 1.500 дин месечно у зонама 1 и 2, а 2.500 динара месечно у зонама 3. и 4.
Сва деца у основним и средњим школама и студенти ће добити слободан превоз о трошку буџета града. Цену њихових карата ће плаћати директно ГСП-у општине у којима њихова домаћинства имају пребивалиште.
Децентрализацијом Београда општине ће добити највећи део пореских прихода те ће моћи да плате услуге превоза за своју децу. То што је град одлучио да деци пружи слободан превоз не сме да утиче на приходе ГСП-а који им пружа услуге и има трошкове за њих.
Социјално угрожена домаћинства и незапослени ће добијати социјалну помоћ за градски превоз која ће такође бити приход ГСП-а. Исто важи и за пензионере. Тиме ће јавно предузеће ГСП добијати приходе који му припадају на основу броја годишњих карата и путника. Субвенције ће бити укинуте и ГСП ће постати одржив систем који ће Београђанима пружити квалитетан јавни превоз.
Уговор за Бус плус није објављен. Из уговора до ког је дошла Пиштаљка грађани не могу да сазнају вредност уговореног посла, али се може закључити да је Београд на челу са Драганом Ђиласом предао најпрофитабилнији сектор градског превоза фирмама које за тај посао добијају 8,53 одсто укупног прихода.
Из уговора се не види колики је просечни месечни приход од наплате карата, па самим тим ни колика ће бити зарада конзорцијума који предводи Апекс.
Градска власт на челу са СНС-ом, баш као и претходна власт под ДС-ом, тајним пословањем поткрада буџет и државну имовину што се на крају одражава на квалитет живота и јавних услуга које сви грађани плаћају.
Београђани треба да знају све о Бус Плусу, мосту на Ади, јарболима, фонтани на Славији, о томе ко сваке две-три године поново асфалтира улице, и ко добија новац из градског буџета.
Квалитетан градски превоз је основна потреба свих Београђана и мора бити доступан свима по ценама које одговарају њиховим примањима и које могу да плате. Политика ДЈБ је да штити интересе свих грађана, не привилеговане партијске мањине. Нису сви исти. ДЈБ ће вратити Београд Београђанима.
moze li primer, da li igde u svetu prevoz funkcionise ovako kako ste vi napisali?
Navedite metropole gde je prevoz besplatan za decu …
Zašto bi morali u svemu da kopiramo druge? Nismo niti nesposobni niti glupi da nešto sami smislimo. Zato i postoji budžet, da iz njega koristimo novac na način na koji mislimo da je najbolji. DJB misli da je to na ovaj način na koji predlažu. Meni je to sasvim ok.
Zato ne objavite racunicu, pa da vidimo da li je sto pricate moguce? Ovako se sve svodi na rekla – kazala.
Zasto je Beograd privilegovan? U vecini gradova preduzeca za javni prevoz su privatizovana, sama odredjuju cenu karte.
Ni jedan grad u Srbiji nema problema oko naplate karte jer se u autobus ne moze uci dok se karta ne plati.
Cena prevoza je znacajno veca nego u Beogradu.
Na primer, Konjevici- Cacak centar je rastojanje 8km a cena karte je 100 dinara.
Vozac na ulazu kontrolise mesecne karte i prodaje karte za jednu voznju i niko u autobus ne moze uci da ne plati kartu.
Deca preko 5 godina placaju pola karte a preko 12 punu cenu.
Ucenici srednjih skola placaju punu cenu karte.
Podrzavam zahtev da javni prevoz bude jeftiniji, ali karta se mora placati, ili da se izjednace svi gradjani Srbije, bez obzira u kom delu zive.
To isto se odnosi na besplatne udzbenike. Ne moraju da budu besplatni, ali ako drzava subvencionise, neka subvencionise na celoj teritoriji Srbije.
Sto se tice udzbenika, tu je napravljen haos. Data je mogucnost prosvetnimnradnicima, uciteljima i nastavnicima da traze odredjeni udzbenik od odredjenog izdavaca. Tu su i “radne sveske, radni listovi, vezbanke” koji kostaju vise nego udzbenici.
Time je otvoren put korupciji.
S obzirom da se bliže beogradski izbori, rešenja se odnose na Beograd. Međutim, DJB ima doslednu politiku pa sve što važi za Beoograd. važiće i za druge gradove. I objavljivanje ugovora, i besplatni udžbenici, i jeftiniji prevoz… uopšte nema razliek da li je ovaj ili onaj grad.
da li znate da nezaposleni placaju prevoz, da nemaju pravo na advokata iako vode ciste sporove 10 godina pred prostituisanim parstijskim sudijama