PKB – Poslovanje, imovina na KiM i 215 miliona evra koji se nigde ne vide

Daleko od očiju, daleko od srca. Ovo je ukratko način na koji su sadašnje i prethodne vlasti kreirale odnos javnosti prema PKB-u (ili bilo kom drugom velikom sistemu). S obzirom da javnost ne zna šta je tačno PKB i ne zna kako PKB posluje onda javnost ne može ni da ima neki preterano jak i jasan stav koji bi eventualno branila.

Istorijat PKB-a

Za početak, PKB je skraćenica za Poljoprivredna korporacija Beograd. PKB je osnovan neposredno posle Drugog svetskog rata kao odgovor na problem gladi koji je bio vrlo izražen u tom posleratnom periodu. Krenulo se sa nepunih dve hiljade hektara zemlje, ali sa planom i odrešenim rukama. To je dovelo do toga da se za PKB, na vrhuncu poslovanja, vezuje fraza „od njive do trpeze“. PKB je imao u potpunosti zaokruženo poslovanje – razvoj poljoprivrednih i stočarskih sorti, primarna proizvodnja, prerada, distribucija i maloprodaja. Čak je postojala i PKB banka koja je vršila redistribuciju dobiti u dalji razvoj. Međutim, tokom devedesetih kroz poslovanje PKB-a se kupovao socijalni mir što je dovelo do velikih problema za sam PKB. Krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih dolazi do izdvajanja najprofitabilnijih, prerađivačkih i maloprodajnih, delova (Pekabeta, Vizelj, Imlek, Frikom) tako da se nekada veliki gigant sveo na današnju primarnu proizvodnju.

Imovina PKB-a

I ovako ogoljen PKB je impresivan. Poslužićemo se nekim od podataka da to prikažemo:

• PKB raspolaže sa 28.520 hektara zemljišta
• Oko 20.000 grla stoke, 6.000 svinja, 2.000 ovaca i 30.000 grla živine
• Oko 38.000 metara kvadratnih različitih tehničkih postrojenja
• Sopstveni vodovod (koji takođe snabdeva MZ Padinska Skela i okolna naselja – 25.000 ljudi)
• Više stotina različitih mašina za sve faze poljoprivredne proizvodnje

E sad se postavlja pitanje – koliko sve ovo vredi. U zavisnosti od toga koga pitate dobićete vrlo različite odgovore. Sindikati tvrde da to vredi preko 600 miliona evra. Država je konzervativnija i kaže oko 300 miliona evra. A šta kažu nesuđeni investitori (među njima najzapaženiji Miodrag Kostić i Petar Matijević)? Njima je previše i 150 miliona evra, kolika je bila cena na poslednjem neuspešnom tenderu. Država je javno rekla (otkud logike u tome) da neće ići ispod 90 miliona evra!

Kako se đavo krije u detaljima tako treba znati da svo zemljište PKB-a ne vredi isto. Najatraktivnije zemljište je nekih 300 hektara oko Pupinovog mosta koje može biti konvertovano u građevisnko zemljište. Ako za poređenje uzmemo cene koje su ostvarene prodajom zemlje Lidl-u (700.000 do 1.000.000 evra po hektaru) dolazimo do iznosa od minimalno 210 miliona evra kao vrednost prethodno pomenutih 300 hektara. A država bi sve da proda za 90 miliona evra. I da se neko ugradi u sve to.

Poslovanje PKB-a

S druge strane, treba imati u vidu da PKB ne posluje dobro. Analiza koja sledi je sačinjena na bazi javno objavljenih i nekonsolidovanih finansijskih izveštaja za period od 2009. do 2016. godine.

U nastavku je izvod iz bilansa uspeha, odnosno prikaz profita ili gubitka:

Sada s pravom možete postaviti pitanje po čemu su 2013, 2012 i 2011.  godina toliko različite od ostalih? Prvo treba isključiti prihode od subvencija i ostalih dotacija jer se ipak analizira poslovanje PKB-a. Međutim, postoji potreba za dubljom analizom bilansa uspeha i to pozicije Ostali prihodi. Uzmimo na primer 2013. godinu. Te godine oni su iznosili preko 4 milijarde dinara. Da bismo otišli u još više detalja neophodne su nam Napomene uz finansijske izveštaje. Tu smo otkrili da se od prethodno pomenutih 4 milijarde, 3,4 milijarde odnosi na Prihodi od smanjenja obaveza ili još preciznije “otpis kamate u mirovanju od strane Ministarstva finansija i privrede, Poreska uprava, Regionalni centar Beograd, filijala Palilula a u skladu sa Zakonom o uslovnom otpisu kamate i mirovanju glavnog poreskog duga”. To je još jedna subvencija! Kada i to isključimo dolazimo da pravog rezultata iz poslovanja PKB-a i on izgleda ovako:

Kumulativni gubitak iz poslovanja PKB-a za period 2009-2016 iznosi nešto preko 128 miliona evra.

PKB van Beograda

Treba napomenuti da kada se govori u javnosti o PKB-u ta „definicija“ obuhvata i pet zavisnih preduzeća koja posluju u okviru PKB-a i nalaze se u Beogradu:

• PKB Agroekonomik – institut za naučna istraživanja u funkciji poslovanja PKB-a
• Eko-lab doo – subjekt koji se bavi upravljanjem kvalitetom u PKB-u
• Veterinarska stanica PKB doo
• Poljoprivredna avijacija PKB doo
• PKB Zelena energija doo

Njihov rezultat i imovina čine vrlo mali procenat u odnosu na rezultat i imovinu osnovnog PKB-a.

Međutim, da li ste znali da je onaj PKB, od pre dvehiljaditih, raspolagao sa izuzetnom imovinom van Beograda? I to primarno na Kosovu i Metohiji. Govorimo o sledećim preduzećima:

• PKB Orvin doo Orahovac
• PKB Metohijavino doo Suva Reka
• PKB Metohijapromet doo Đakovica
• PKB Poljoprivreda doo Peć
• Trgovinsko preduzeće na veliko i malo PKB Trgopromet doo Suva Reka
• PKB Gornje Dobrevo doo
• Preduzeće za preradu i promet žitarica, brašna, hleba i testenina PKB Mlintestepek doo Zrze
• PKB Kosmlek doo Kosovo Polje
• PKB Voćar doo Priština
• PKB Mališgan doo Klina
• PKB Pećka Pivara doo Peć
• PKB Primarna proizvodnja doo Đakovica
• PKB Kosovovino doo Mala Kruša

Javno dostupne evidencije o imovini PKB-a na Kosovu i Metohiji ne postoje. Ono do čega se došlo je imovina PKB-a koja je prodata ili je u postupku prodaje. Ti podaci se nalaze na internet strani Agencije za privatizaciju  takozvane države Kosovo. Ti podaci nam govore da je prodata ili u postupku prodaje sledeća imovina:

• Zemljište – 938 hektara 14 ari 70 metara kvadratnih
• Lokali – 2.926 metara kvadratih
• Postrojenja – 11.271 metara kvadratnih

Pored navedenog ima inidicija da je još imovine prodato (minimum još oko 400 hektara zemlje), ali tome nije moguće tačno ući u trag samo preko sajta jer je ona (imovina) menjala vlasnika više puta.

Neka od ovih preduzeća nisu ni registrovana na sajtu APR-a (Agencija za privredne registre). Međutim, neka druga jesu i tačno se može videti koje osobe su u statusu vršioca dužnosti direktora te se može postaviti pitanje šta su oni uradili da zaštite interese PKB-a. U krajnjoj istanci ovo je pitanje i za Vladu Republike Srbije jer je ona vlasnik PKB-a. Postavlja se pitanje da li država uopšte zna kolika je imovina koja ona potražuje na Kosovu i Metohiji.

Kada Dosta je bilo dođe na vlast ovakav haos neće moći da postoji iz dva vrlo prosta razloga – Dosta je bilo će sprovesti popis i fer vrednovati svu državnu imovinu  i štitiće interese i imovinu na Kosovu i Metohiji svih fizičkih i pravnih lica iz Republike Srbije jer mi na to imamo pravo kroz ranije potpisane međunarodne ugovore.

215 miliona evra iz naslova

Kao što smo ranije naveli, a i što se vidi sa sajta PKB-a, PKB zvanično ima 5 zavisnih društava. Međutim, šta je sa imovinom preduzeća na Kosovu i Metohiji i to posebno preduzeća koja su registrovana na APR-u? Da budemo precizniji, šta je sa preduzećem PKB Metohijavino?

Šta je toliko specifično u vezi ovog preduzeća? Specifično je to što ovo preduzeće godinama unazad nema gotovo nikakve prihode ni rashode, uključujući i 2011. godinu, s tim što se te godine pravo niotkuda u finansijskom izveštaju pojavljuju kapital od 1,18 milijardi dinara i neraspoređena dobiti od 25,29 milijardi dinara koji su takođe uredno prijavljeni za kraj 2016. godine. Kada se 26,47 milijardi dinara podeli sa kursom od 123 dobija se 215 miliona evra te otuda iznos iz naslova.

Sve ovo se može videti iz priložene dokumentacije koja je dobijena od APR-a. Prema podacima APR-a ovo preduzeće je u 100% vlasništvu PKB-a te bi ovaj rezultat trebalo da bude obuhvaćen konsolidovanim izveštajem i ona bi potpuno rešila sve probleme koje PKB ima.

Jedan od mogućih razloga zašto neko sa strane nije ranije ovo pronašao se može naći u poslednjem priloženom dokumentu – Rešenje o brisanju zavisnih preduzeća koje je doneo Upravni odbor PKB-a 27.11.2008. godine. O ovoj odluci postoji i zabeležba na sajtu APR-a od 15.12.2008. godine. Međutim, iako bi neko pomislio (kao mi inicijalno) da je ovo Rešenje dovelo do brisanja preduzeća sa spiska, to nije istina. Kako samo saznali u APR-u potrebno je da se pokrene poseban postupak kako bi se svako preduzeće sa spiska izbrisalo što se u ovom slučaju nije desilo. I sada sledi konačno pitanje – kome je i zašto bilo u interesu da javnost misli da PKB Metohijavino sa 215 miliona evra imovine koja se pojavila niotkuda 2011. godine (kada je Grad Beograd bio vlasnik PKB-a) ne postoji i da nije deo PKB Grupe?

Pozivamo nadležne službe da se pozabave ovim pitanjem i da shodno tome obaveste javnost o svojim otkrićima i daljim koracima.

Šta je rešenje za PKB?

Potrebno je izbaciti partije iz PKB-a i angažovati profesionalan menadžment koji će:

• Uspostaviti merila rada svih zaposlenih
• Popisati svu imovinu (i na KiM) i pravilno je vrednovati
• Dovesti PKB barem u ravnomeran položaj sa ostalim prodavcima sirovog mleka
• Smanjiti troškove poslovanja PKB-a
• Izvesti PKB na berzu (i time dati doprinos oživljavanju poprilično neaktivne berze)
• Od prikupljenih sredstava po izlasku na berzu deo investirati dalje u proizvodnju
• Ukoliko se utvrdi profitabilnim jedan deo sredstava preusmeriti u razvoj sopstvenih prerađivačkih kapaciteta

Ovakvi modeli restrukturiranja već postoje u svetu i treba ih primeniti. Samo je potrebna volja. Dosta je bilo ima i volju i znanje da ovakve reforme sprovede. Potrebno nam je vaše poverenje.

Stefan Ilić

OO DJB Palilula