СРБИ – ЖРТВЕ ТРАГИЧНЕ ЕПОХЕ

Историја би требало да нас учи да не понављамо грешке из прошлости. Нажалост, у Србији, то није правило, већ изузетак.

ИЗГЛЕДА ДА СМО ЛОШИ ЂАЦИ И ДА ЧЕСТО ПАДАМО НА ИСПИТИМА

Погледајте које странке и људи нас данас воде, а које су нас водиле деведесетих. То су те исте странке и исти људи са изузетком оних који су се упокојили.
Данима нас уверавају да идемо у добром правцу, а и пре две или три деценије су
нам причали исто. За њих на власти, то је увек био прави смер, док је грађанима постајало све горе.

НЕКИ СУ ОТИШЛИ, А ВЕЋИНА СЕ УТОПИЛА У СИВИЛО

Млади гласачи се не сећају тог трагичног периода, па би било корисно подучити их. За почетак као прелазно решење требали би да уведемо нов обавезан предмет у школи. Звао би се “Живот под влашћу Слободана Милошевића”. Предмет би се одвијао по дуалној методи, јер пракса увек наилази на бољи пријем од теорије. Значи, млади би наставу у том предмету одржавали у хладним школама, без струје и под сиренама. Наставник би преко мегафона могао да чита Милошевићеве говоре и телеграме подршке. Било би интересантно посматрати реакцију деце на такав вид наставе, јер по садашњем систему, школа је за њих апсолутни “смор”. Нека ученике поделе на власт и опозицију и нека симулирају митингаше и контра митигаше. Па удри по тромесечју и полугодишту. У другом полугодишту нека им наставник замени улоге, јер не ваља стално да једни те исти, добијају батине. Дати им новчаницу од пет стотина милијарди да оду у пекару и пазаре. Мислили би да су богати, а изненадили би се кад би стигли, јер тамо не би било ни хлеба ни кифли.
Тако би млађима приближили тај период слома наше државе, и можда би их освестили, па би почели да излазе на биралишта.
Ове старије, који су политику брачног пара Милошевића лично доживели деведесетих и који нису напустили земљу ћемо теже вратити на прави пут.

Зашто смо имали 5. октобар, када поново гласају за исте људе?

Да ли људи у 21. веку уопште размишљају својом главом или само репродукују вести из ТВ апарата?

Зашто је константно ред у “сецонд ханд” продавницама, а не по бутицима?

ВЕЋИНСКА СРБИЈА У ОВОМ ТРЕНУТКУ ЛИЧИ НА БОЛЕСНИКА, КОЈИ ВАПИ ЗА ШОК ТЕРАПИЈОМ

Грађани у дуплим дозама добијају своју дневну дозу за смирење у лику и делу једног човека. То исто су имали и деведесетих, и они су просто навикнути да увек имају вођу изнад себе.

Напаћени српски народ, очигледно није свестан своје блиске прошлости.

Без икаквог отпора у јавности се дозвољава да се тихо провлачи идеја о подизању споменика Слободану Милошевићу. У међувремену, рехабилитовани су у јавности Милован Бојић, Милорад Вучелић, Урош Шуваковић, Војислав Шешељ, Александар Вулин, Михаљ Кертес… Симболи власти једног времена.

У околним земљама, где смо такође имали диктаторске режиме, на сваку помисао да се овако нешто може догодити, на улицама се одмах појаве стотине хиљада људи. Међутим, Срби су огуглали на овакве појаве или толико гооглају да немају времена да се баве својом прошлошћу. Прече им је да решавају једначину како са минималцем од 25.000 динара, да исплате рачуне од 30.000 динара.
Успут, ако може да им нешто преостане за “појест и попит” били би најсрећнији, али остатка код дељења овде нема. Једва се преживљава, и зато је нерешиво спојити гладан стомак и размишљање.о прошлости.

Паштета, сендвич, брашно, шећер или уље побољшава рад унутрашњих органа и захвалност онима који су им помогли да поред плаћених рачуна могу да преживе до следећег првог у месецу.

Све што смо имали и стекли до краја осамдесетих година прошлог века, нама је одузео тај човек, чије име поново рехабилитују.
Мир нам је прекинуо ратовима, безбрижно детињство превременим одрастањем, а благостање нам је претворио у тешко сиромаштво.

Њему је клицано “Слобо – Србине”, а данас на светој српској земљи имамо само варијацију на исту тему.

Покрет Доста је било се оштро противи рехабилитацији људи из деведесетих година, који су нашу земљу уназадили и деградирали. Они су били симбол ратова, партократије и сиромаштва. Владајућа странка данас активно подржава ово зло које нас је задесило тада, а чији су активни саучесници били неки људи из СНС-а (тадашње СРС). Зато институције не функционишу, нема слободе медија, штите се људи и идеје тог времена.

Противимо се предлогу бивших високих кадрова СПС-а и ЈУЛ-а да се Милошевићу изгради споменик. Сматрамо да је реалније приступити другој идеји и покренути иницијативу да сваки град у нашој земљи добије трг или улицу са називом “Жртава Слободана Милошевића”.
Морамо заувек раскрстити са ружном прошлошћу, погледати у будућност и рећи гласно ДОСТА ЈЕ БИЛО!

ОО ДЈБ Кикинда