(Видео) Бранислав Михајловић: Да је учествовао у једној од афера које му се приписују, Мали не би смео да буде министар финансија

Данас се у Народној скупштини Републике Србије одлучује да ће Синиша Мали бити нови министар финансија. Народни посланици су, како би се што боље упознали са каријером бившем првог човека Београда, добили његову биографију, али се ту не помиње ниједна од бројних афера. Председника Доста је било Бранислав Михајловића занимало је да ли је бар једна од афера тачна, па је упутио неколико питања председници Владе Ани Брнабић.

– Зашто се на кључна места у Држави постављају кадрови са тако сумњивом прошлошћу? То се не ради случајно. Једини разлог за то је учвршћивање партократског режима у Србији који се храни корупцијом. Од тога грађани Србије сигурно неће имати користи. Због тога захтевам да Председник Владе РС Ана Брнабић повуче овај предлог, рекао је Михајловић.

Подесетимо се на неке афере за које се основано сумња да је у њих умешан Синиша Мали.

Мали је 2003. године био запослен у Агенцији за приватизацију. У то време, Беопетрол је продат Лукоилу, а Савет за борбу против корупције је ту приватизацију оценио као спорну. Продајом “Беопетрола” држава је, према процени Савета за борбу против корупције, оштећена за најмање 80 милиона евра. Оштећени су и радници – 1.400 њих је отпуштено, а за акције нису добили ни динар. После писања и потписивања уговора којим “Беопетрол” купује “Лукоил”, Мали напушта директорску позицију у Центру за тендере Агенције за приватизацију. Ускоро се појављује управо у “Лукоилу”. Годину дана после продаје Комисија Агенције за приватизацију открива да “Лукоил” није испунио обећане обавезе.

Због сумње да је Синиша Мали, тада службеник Агенције за приватизацију, свом оцу открио осетљиве информације које су му помогле да купи произвођача вагона „Братство“, Министарство привреде је 2004. године тражило да се поништи продаја. Агенција, међутим, није желела да поступи по налогу министарства, а „Братство“ је након неколико година под управом оца Синише Малог и његовог партнера пропало. Из овог посла Србија је изашла као приватизацијски губитник, а купац богатији него што је био.

Док је Мали радио у Агенцији, продат је и „Алфа Протеин“ из Вршца. Купац Срђан Гајић осуђен је за незаконито отуђење 10 хектара државног земљишта којим је управљала ова компанија. Према истраживању КРИК-а, земљу је поклонио фирми којом су управљали чланови породице Мали – отац Борислав и синови Синиша и Предраг. Земља до данас није враћена држави, а породична фирма на њој производи компост за гајење шампињона.

Синиша Мали је своју фирму „Ferdi Genetics“ продао за пола милиона евра офшор компанији „Alessio Investment Ltd.“ 2009. године, како је КРИК открио. У тренутку продаје, директор и власник офшор компаније био је такође он. Банка преко које је спроведена ова трансакција посумњала је на прање новца и о томе обавестила Агенцију за борбу против корупције, која је обавестила Више јавно тужилаштво у августу прошле године. До данас је овај случај „на провери“ у тужилаштву.

Једну офшор компанију Синиша Мали је искористио да купи аутомобил 2008. године и тако избегне плаћање пореза у Србији. За директора ове фирме – „Busby Financial Corp.“ постављена је његова тадашња супруга Марија Мали. Она је у интервју за КРИК објаснила детаље овог посла. „На ту фирму се водио наш породични ауто који је био купљен у јулу 2008. године. Према мојим тадашњим сазнањима, пребачен је на ту фирму да се не би платио порез који плаћате када купите аутомобил“, рекла је Марија и објаснила да је оног тренутка кад је истекао рок за плаћање пореза, градоначелник аутомобил пребацио на њено име.

Марија Мали је изјавила како јој је градоначелник Београда доносио кеш непознатог порекла који је она уплаћивала на свој рачун и потом трошила. Када је Агенција за борбу против корупције открила 95 хиљада евра који су били у несразмери са њеном зарадом, како је испричала КРИК-у, била је уцењена да слаже Агенцију. „Пошто није могао другачије да објасни порекло 95 хиљада евра, Синиша и његов адвокат Игор Исаиловић дошли су на идеју да прикажу да сам ја нашла новац после смрти оца“, рекла је тада Марија Мали. Агенција за борбу против корупције и тужилаштво тренутно проверавају овај случај.

У интервјуу за КРИК Марија Мали открила је и да градоначелник поседује два стана на Копаонику и још један у луксузном београдском комплексу „Оаза“ – које никада није пријавио Агенцији за борбу против корупције. Она је новинарима КРИК-а као доказ за ове тврдње између осталог показала рачуне за комуналије, одржавање и телефон који се воде на име Синише Малог. Агенција је покренула поступак провере ових тврдњи.

У изборној ноћи пре годину дана, група мушкараца са фантомкама је багерима бесправно срушила приватне објекте у Херцеговачкој улици. Овај драматичан догађај узнемирио је јавност у Србији, а споменут је у амандманима на извештај о напретку Србије који се нашао пред Европским парламентом, у којем је затражено да се спроведе истрага. Градоначелник Београда изјавио је тада да не зна ништа о том догађају, мада је премијер Александар Вучић рекао да „иза рушења у Савамали стоје највиши органи градске власти у Београду“. Бивша супруга Синише Малог је у интервјуу за КРИК открила да јој је Мали испричао да је организовао рушење. „Испричао је то као најобичнији догађај. ’Имао сам проблем, неки нису хтели да се иселе. Организовао сам акцију рашчишћавања. Дошли људи у сред ноћи, мало тамо нешто полупали. Ништа страшно нисам урадио. То су биле, по његовим речима, неке баракице тамо, колибице“, казала је тада Марија Мали. У вези са овим случајем истрага још није покренута.

Синиша Мали је након развода са супругом добио старатељство над троје малолетне деце. Ово је био главни мотив због ког је Марија Мали пристала да за КРИК јавно говори о свом бившем супругу.Тада је испричала да је старатељство изгубила на „најбруталнији начин“, да јој је Синиша пре тога претио и говорио да има утицаја на судију. „Немаш шансе. Судија је моја. Специјални тужилац ми је дао савете шта да радим“, биле су, како је испричала, речи њеног супруга. Након интервјуа, други медији извештавали су да је неколико жена изгубило старатељство на исти начин – поступак је карактерисало то што је судија била иста, њихове мужеве је заступала иста адвокатска канцеларија, а исти су били и судски вештаци. Средином марта ове године Синиша и Марија Мали постигли су споразум да равноправно подижу децу. У заједничком саопштењу за јавност поручили су да више неће јавно говорити о свом приватном животу.

Током процеса у којем су се борили за старатељством над децом, Синиша Мали је упитан како са платом градоначелника плаћа школарине његове деце које износе 60 хиљада евра годишње. Он је рекао да добија помоћ од људи из иностранства које није именовао. „Пријатељи који финансирају моју децу су пријатељи које сам ја упознао у иностранству и који немају везе са Србијом“, рекао је Мали на главној расправи на суду. Агенција за борбу против корупције проверава овај случај.

Градоначелник Београда пословно је сарађивао са Станком Суботићем Цанетом којем се у Србији судило да је предводио групу која је шверцовала цигарете. Новинари КРИК-а дошли су у посед уговора из октобра 2009. године склопљеног између тадашње консултантске фирме Синише Малог „Oil consulting“ и компаније „Футура плус“ чији је власник у то време био Суботић. Према уговору агенција Синише Малог пружила је консултантске услуге Суботићевој компанији и тако зарадила више од пола милиона динара (око 5.000 евра). Директор градоначелникове фирме био је његов брат Предраг Мали. Суботић је првобитно био осуђен, а затим, након што је Српска напредна странка дошла на власт, ослобођен оптужби. Врховни касациони суд утврдио је да су судије Апелационог суда незаконито ослободиле Суботића.

На суђењу тајкуну Мирославу Богићевићу, оптуженом да је оштетио државну Привредну банку Београд за око 30 милиона евра, откривено је да је имао подршку Синише Малог, тада саветника првог потпредседника владе Александра Вучића. Синиша Мали је помагао Богићевићу да настави да послује и да се задужује код банака без обзира на огромне дугове његове фирме „Фармаком“, чуло се на суђењу. „Државни секретар Ивица Којић и помоћник првог потпредседника владе Синиша Мали сазвали су састанак ком су присуствовали представници 20 банака које су потраживале новац од “Фармакома”. Захтевано је од свих банака да не посежу за наплатом већ да се стрпе и да ће уследити акције државе да се фирма консолидује“, описао је један од оптужених састанак одржан у Министарству финансија у априлу 2013. године. Дневни лист „Данас“ објавио је мејл који је Мали, неколико месеци након састанка, послао представницима банака и државних компанија које су биле повериоци „Фармакома“. „Сматрам да је потребно да се ‘Фармакому’ обезбеде средства за покретање производње у што краћем периоду како би се створили услови за опоравак компаније“, навео је Мали у мејлу. Мали никада није објаснио због чега је помагао Богићевићу.

Прво велико откриће о Синиши Малом била је КРИК-ова прича о томе да је купио 24 апартмана у луксузном летовалишту „Свети Никола“ на бугарском приморју, током 2012. године. Један од станова уписан је на Малог, док је 23 купио у име две офшор компаније са Британских Девичанских Острва. Није познато да ли је Мали или неко други власник ових фирми јер је тешко доћи до податка о власништву. Апартмани вреде више од пет милиона евра, а Мали их је купио од директора руске компаније „Лукоил“ са којим је сарађивао још 2003. године. Тада је Мали, као директор центра за тендере Агенције за приватизацију помогао „Лукоилу“ да приватизује српске пумпе „Беопетрол“. Након КРИК-овог текста Мали је тврдио да је његов потпис на уговору о куповини станова фалсификован и да је ангажовао бугарског графолога који је то потврдио. Доказе у прилог својих тврдњи, међутим, никада није показао јавности. Агенција за борбу против корупције је неколико дана по објављивању КРИК-ове приче покренула поступак провере његове имовине и прихода, који још траје. Током контроле Агенција је потврдила да је Мали био директор фирми преко којих су купљени станови – а да је то избегао да пријави. У извештају Агенција наводи да је добила обавештење од Бугарске финансијске обавештајне службе да је велики број трансакција у вези са куповином апартмана у бугарској сумњив „јер се ради о готовинским уплатама или безготовинским приливима … у великим износима, у кратком временском периоду и без јасне логике.“ Агенција је извештај у августу прошле године доставила Вишем јавном тужилаштву у Београду и он је, како је новинарима КРИК-а речено, на „проверама“. Мали је и данас директор компанија на које су апартмани уписани.

Мали је са позиције градоначелника промовисао своје пословне партнере. Његова офшор фирма „Alessio“ са Британских Девичанских Острва имала је пет одсто удела у београдској компанији за израду грађевинских пројеката „Real Estate Developments“, како је открио КРИК. Остатак власништва држала је холандска грађевинска компанија „GTC“. Од када је дошао на место градоначелника, Мали је присуствовао полагању камена темељца или свечаном отварању неколико пословних комплекса у којима су његови партнери „GTC“ инвеститори у Београду. „GTC“ је недавно прославила 15 година пословања у Србији и та свечаност је организована у Старом двору у коме је кабинет градоначелника. Догађају је присуствовао и Мали који је том приликом хвалио компанију наводећи то као „добар пример сарадње Града Београда са инвеститором“. „Alessio“ је, према подацима АПР, изашла из власништва „Real Estate Developments“ у новембру 2014. када је Мали већ био на функцији градоначелника.

Раније данас, посланичка група Доста је било организовала је конференцију за новинаре на којој је грађанима послала поруку да је против предлога да Синиша Мали буде министар финансија. Уколико дође до тога, грађанима Србије ће бити нанета немерљива штета.