(Video) Branislav Mihajlović: Da je učestvovao u jednoj od afera koje mu se pripisuju, Mali ne bi smeo da bude ministar finansija

Danas se u Narodnoj skupštini Republike Srbije odlučuje da će Siniša Mali biti novi ministar finansija. Narodni poslanici su, kako bi se što bolje upoznali sa karijerom bivšem prvog čoveka Beograda, dobili njegovu biografiju, ali se tu ne pominje nijedna od brojnih afera. Predsednika Dosta je bilo Branislav Mihajlovića zanimalo je da li je bar jedna od afera tačna, pa je uputio nekoliko pitanja predsednici Vlade Ani Brnabić.

– Zašto se na ključna mesta u Državi postavljaju kadrovi sa tako sumnjivom prošlošću? To se ne radi slučajno. Jedini razlog za to je učvršćivanje partokratskog režima u Srbiji koji se hrani korupcijom. Od toga građani Srbije sigurno neće imati koristi. Zbog toga zahtevam da Predsednik Vlade RS Ana Brnabić povuče ovaj predlog, rekao je Mihajlović.

Podesetimo se na neke afere za koje se osnovano sumnja da je u njih umešan Siniša Mali.

Mali je 2003. godine bio zaposlen u Agenciji za privatizaciju. U to vreme, Beopetrol je prodat Lukoilu, a Savet za borbu protiv korupcije je tu privatizaciju ocenio kao spornu. Prodajom “Beopetrola” država je, prema proceni Saveta za borbu protiv korupcije, oštećena za najmanje 80 miliona evra. Oštećeni su i radnici – 1.400 njih je otpušteno, a za akcije nisu dobili ni dinar. Posle pisanja i potpisivanja ugovora kojim “Beopetrol” kupuje “Lukoil”, Mali napušta direktorsku poziciju u Centru za tendere Agencije za privatizaciju. Uskoro se pojavljuje upravo u “Lukoilu”. Godinu dana posle prodaje Komisija Agencije za privatizaciju otkriva da “Lukoil” nije ispunio obećane obaveze.

Zbog sumnje da je Siniša Mali, tada službenik Agencije za privatizaciju, svom ocu otkrio osetljive informacije koje su mu pomogle da kupi proizvođača vagona „Bratstvo“, Ministarstvo privrede je 2004. godine tražilo da se poništi prodaja. Agencija, međutim, nije želela da postupi po nalogu ministarstva, a „Bratstvo“ je nakon nekoliko godina pod upravom oca Siniše Malog i njegovog partnera propalo. Iz ovog posla Srbija je izašla kao privatizacijski gubitnik, a kupac bogatiji nego što je bio.

Dok je Mali radio u Agenciji, prodat je i „Alfa Protein“ iz Vršca. Kupac Srđan Gajić osuđen je za nezakonito otuđenje 10 hektara državnog zemljišta kojim je upravljala ova kompanija. Prema istraživanju KRIK-a, zemlju je poklonio firmi kojom su upravljali članovi porodice Mali – otac Borislav i sinovi Siniša i Predrag. Zemlja do danas nije vraćena državi, a porodična firma na njoj proizvodi kompost za gajenje šampinjona.

Siniša Mali je svoju firmu „Ferdi Genetics“ prodao za pola miliona evra ofšor kompaniji „Alessio Investment Ltd.“ 2009. godine, kako je KRIK otkrio. U trenutku prodaje, direktor i vlasnik ofšor kompanije bio je takođe on. Banka preko koje je sprovedena ova transakcija posumnjala je na pranje novca i o tome obavestila Agenciju za borbu protiv korupcije, koja je obavestila Više javno tužilaštvo u avgustu prošle godine. Do danas je ovaj slučaj „na proveri“ u tužilaštvu.

Jednu ofšor kompaniju Siniša Mali je iskoristio da kupi automobil 2008. godine i tako izbegne plaćanje poreza u Srbiji. Za direktora ove firme – „Busby Financial Corp.“ postavljena je njegova tadašnja supruga Marija Mali. Ona je u intervju za KRIK objasnila detalje ovog posla. „Na tu firmu se vodio naš porodični auto koji je bio kupljen u julu 2008. godine. Prema mojim tadašnjim saznanjima, prebačen je na tu firmu da se ne bi platio porez koji plaćate kada kupite automobil“, rekla je Marija i objasnila da je onog trenutka kad je istekao rok za plaćanje poreza, gradonačelnik automobil prebacio na njeno ime.

Marija Mali je izjavila kako joj je gradonačelnik Beograda donosio keš nepoznatog porekla koji je ona uplaćivala na svoj račun i potom trošila. Kada je Agencija za borbu protiv korupcije otkrila 95 hiljada evra koji su bili u nesrazmeri sa njenom zaradom, kako je ispričala KRIK-u, bila je ucenjena da slaže Agenciju. „Pošto nije mogao drugačije da objasni poreklo 95 hiljada evra, Siniša i njegov advokat Igor Isailović došli su na ideju da prikažu da sam ja našla novac posle smrti oca“, rekla je tada Marija Mali. Agencija za borbu protiv korupcije i tužilaštvo trenutno proveravaju ovaj slučaj.

U intervjuu za KRIK Marija Mali otkrila je i da gradonačelnik poseduje dva stana na Kopaoniku i još jedan u luksuznom beogradskom kompleksu „Oaza“ – koje nikada nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Ona je novinarima KRIK-a kao dokaz za ove tvrdnje između ostalog pokazala račune za komunalije, održavanje i telefon koji se vode na ime Siniše Malog. Agencija je pokrenula postupak provere ovih tvrdnji.

U izbornoj noći pre godinu dana, grupa muškaraca sa fantomkama je bagerima bespravno srušila privatne objekte u Hercegovačkoj ulici. Ovaj dramatičan događaj uznemirio je javnost u Srbiji, a spomenut je u amandmanima na izveštaj o napretku Srbije koji se našao pred Evropskim parlamentom, u kojem je zatraženo da se sprovede istraga. Gradonačelnik Beograda izjavio je tada da ne zna ništa o tom događaju, mada je premijer Aleksandar Vučić rekao da „iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu“. Bivša supruga Siniše Malog je u intervjuu za KRIK otkrila da joj je Mali ispričao da je organizovao rušenje. „Ispričao je to kao najobičniji događaj. ’Imao sam problem, neki nisu hteli da se isele. Organizovao sam akciju raščišćavanja. Došli ljudi u sred noći, malo tamo nešto polupali. Ništa strašno nisam uradio. To su bile, po njegovim rečima, neke barakice tamo, kolibice“, kazala je tada Marija Mali. U vezi sa ovim slučajem istraga još nije pokrenuta.

Siniša Mali je nakon razvoda sa suprugom dobio starateljstvo nad troje maloletne dece. Ovo je bio glavni motiv zbog kog je Marija Mali pristala da za KRIK javno govori o svom bivšem suprugu.Tada je ispričala da je starateljstvo izgubila na „najbrutalniji način“, da joj je Siniša pre toga pretio i govorio da ima uticaja na sudiju. „Nemaš šanse. Sudija je moja. Specijalni tužilac mi je dao savete šta da radim“, bile su, kako je ispričala, reči njenog supruga. Nakon intervjua, drugi mediji izveštavali su da je nekoliko žena izgubilo starateljstvo na isti način – postupak je karakterisalo to što je sudija bila ista, njihove muževe je zastupala ista advokatska kancelarija, a isti su bili i sudski veštaci. Sredinom marta ove godine Siniša i Marija Mali postigli su sporazum da ravnopravno podižu decu. U zajedničkom saopštenju za javnost poručili su da više neće javno govoriti o svom privatnom životu.

Tokom procesa u kojem su se borili za starateljstvom nad decom, Siniša Mali je upitan kako sa platom gradonačelnika plaća školarine njegove dece koje iznose 60 hiljada evra godišnje. On je rekao da dobija pomoć od ljudi iz inostranstva koje nije imenovao. „Prijatelji koji finansiraju moju decu su prijatelji koje sam ja upoznao u inostranstvu i koji nemaju veze sa Srbijom“, rekao je Mali na glavnoj raspravi na sudu. Agencija za borbu protiv korupcije proverava ovaj slučaj.

Gradonačelnik Beograda poslovno je sarađivao sa Stankom Subotićem Canetom kojem se u Srbiji sudilo da je predvodio grupu koja je švercovala cigarete. Novinari KRIK-a došli su u posed ugovora iz oktobra 2009. godine sklopljenog između tadašnje konsultantske firme Siniše Malog „Oil consulting“ i kompanije „Futura plus“ čiji je vlasnik u to vreme bio Subotić. Prema ugovoru agencija Siniše Malog pružila je konsultantske usluge Subotićevoj kompaniji i tako zaradila više od pola miliona dinara (oko 5.000 evra). Direktor gradonačelnikove firme bio je njegov brat Predrag Mali. Subotić je prvobitno bio osuđen, a zatim, nakon što je Srpska napredna stranka došla na vlast, oslobođen optužbi. Vrhovni kasacioni sud utvrdio je da su sudije Apelacionog suda nezakonito oslobodile Subotića.

Na suđenju tajkunu Miroslavu Bogićeviću, optuženom da je oštetio državnu Privrednu banku Beograd za oko 30 miliona evra, otkriveno je da je imao podršku Siniše Malog, tada savetnika prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića. Siniša Mali je pomagao Bogićeviću da nastavi da posluje i da se zadužuje kod banaka bez obzira na ogromne dugove njegove firme „Farmakom“, čulo se na suđenju. „Državni sekretar Ivica Kojić i pomoćnik prvog potpredsednika vlade Siniša Mali sazvali su sastanak kom su prisustvovali predstavnici 20 banaka koje su potraživale novac od “Farmakoma”. Zahtevano je od svih banaka da ne posežu za naplatom već da se strpe i da će uslediti akcije države da se firma konsoliduje“, opisao je jedan od optuženih sastanak održan u Ministarstvu finansija u aprilu 2013. godine. Dnevni list „Danas“ objavio je mejl koji je Mali, nekoliko meseci nakon sastanka, poslao predstavnicima banaka i državnih kompanija koje su bile poverioci „Farmakoma“. „Smatram da je potrebno da se ‘Farmakomu’ obezbede sredstva za pokretanje proizvodnje u što kraćem periodu kako bi se stvorili uslovi za oporavak kompanije“, naveo je Mali u mejlu. Mali nikada nije objasnio zbog čega je pomagao Bogićeviću.

Prvo veliko otkriće o Siniši Malom bila je KRIK-ova priča o tome da je kupio 24 apartmana u luksuznom letovalištu „Sveti Nikola“ na bugarskom primorju, tokom 2012. godine. Jedan od stanova upisan je na Malog, dok je 23 kupio u ime dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Nije poznato da li je Mali ili neko drugi vlasnik ovih firmi jer je teško doći do podatka o vlasništvu. Apartmani vrede više od pet miliona evra, a Mali ih je kupio od direktora ruske kompanije „Lukoil“ sa kojim je sarađivao još 2003. godine. Tada je Mali, kao direktor centra za tendere Agencije za privatizaciju pomogao „Lukoilu“ da privatizuje srpske pumpe „Beopetrol“. Nakon KRIK-ovog teksta Mali je tvrdio da je njegov potpis na ugovoru o kupovini stanova falsifikovan i da je angažovao bugarskog grafologa koji je to potvrdio. Dokaze u prilog svojih tvrdnji, međutim, nikada nije pokazao javnosti. Agencija za borbu protiv korupcije je nekoliko dana po objavljivanju KRIK-ove priče pokrenula postupak provere njegove imovine i prihoda, koji još traje. Tokom kontrole Agencija je potvrdila da je Mali bio direktor firmi preko kojih su kupljeni stanovi – a da je to izbegao da prijavi. U izveštaju Agencija navodi da je dobila obaveštenje od Bugarske finansijske obaveštajne službe da je veliki broj transakcija u vezi sa kupovinom apartmana u bugarskoj sumnjiv „jer se radi o gotovinskim uplatama ili bezgotovinskim prilivima … u velikim iznosima, u kratkom vremenskom periodu i bez jasne logike.“ Agencija je izveštaj u avgustu prošle godine dostavila Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i on je, kako je novinarima KRIK-a rečeno, na „proverama“. Mali je i danas direktor kompanija na koje su apartmani upisani.

Mali je sa pozicije gradonačelnika promovisao svoje poslovne partnere. Njegova ofšor firma „Alessio“ sa Britanskih Devičanskih Ostrva imala je pet odsto udela u beogradskoj kompaniji za izradu građevinskih projekata „Real Estate Developments“, kako je otkrio KRIK. Ostatak vlasništva držala je holandska građevinska kompanija „GTC“. Od kada je došao na mesto gradonačelnika, Mali je prisustvovao polaganju kamena temeljca ili svečanom otvaranju nekoliko poslovnih kompleksa u kojima su njegovi partneri „GTC“ investitori u Beogradu. „GTC“ je nedavno proslavila 15 godina poslovanja u Srbiji i ta svečanost je organizovana u Starom dvoru u kome je kabinet gradonačelnika. Događaju je prisustvovao i Mali koji je tom prilikom hvalio kompaniju navodeći to kao „dobar primer saradnje Grada Beograda sa investitorom“. „Alessio“ je, prema podacima APR, izašla iz vlasništva „Real Estate Developments“ u novembru 2014. kada je Mali već bio na funkciji gradonačelnika.

Ranije danas, poslanička grupa Dosta je bilo organizovala je konferenciju za novinare na kojoj je građanima poslala poruku da je protiv predloga da Siniša Mali bude ministar finansija. Ukoliko dođe do toga, građanima Srbije će biti naneta nemerljiva šteta.