Autorski tekst Vojvodina Državna uprava Ekonomija

Igre gradske vlasti u Novom Sadu budžetskim suficitom

Realizacija budžeta je nepogrešivi pokazatelj rezultata nosilaca izvršne vlasti, kako na republičkom tako i na lokalnom nivou. Ona se prikazuje kroz završni račun, čije usvajanje je zakonska obaveza svih nivoa vlasti u Republici Srbiji.

U završnom računu se prikazuje odnos planiranih i realizovanih prihoda i rashoda, odnosno koliko se novca slilo u gradsku kasu, te koliko je i za koje namene potrošeno.

Ekonomska, kao i svaka druga logika, podrazumeva da se prihodi i rashodi planiraju što realnije, kako bi nosilac vlasti imao realnu sliku finansijskog stanja.

Problem novosadske vlasti leži u činjenici da se prihodi ostvaruju u skladu sa projekcijama, ali da se sredstva ne koriste u planiranom nivou. Ne koriste se iz jednostavnog razloga-projekti i investicije koje gradska vlast planira se ne ostvaruju. I to ne zbog nedostatka sredstava, nego zbog nesposobnosti i nezainteresovanosti vlasti za podizanjem kvaliteta života svojih sugrađana. Ulice prepune rupa, nedostatak gradske bolnice, veliki broj naših sugrađana koji u 21. veku živi bez kanalizacije, nepostojanje uređene deponije i mnogi drugi problemi, direktan su rezultat ovakvog delovanja gradske vlasti.

Nedovoljna realizacija budžeta je pojava koja karakteriše Novi Sad iz godine u godinu. 2016. je realizacija gradskog budžeta bila 78,6%, a u 2017. godini 73,8%, od čega je za kapitalnu potrošnju u 2016-oj godini utrošeno 65,4% a u 2017-oj 52,7%.

Radi lakšeg razumevanja, evo slikovitog primera: recimo da ste isplanirali da ozidate kuću na sprat, za šta ste imali dovoljno vremena, građevinskog materijala i svega ostalog što je neophodno, ali izabrali ste da ozidate samo prizemlje.

Ali tu nije kraj!

Vlast je nesposobna i nespremna da unapredi i poboljša kvalitet života novosađana, ali je i više nego efikasna u neracionalnom trošenju sredstava za različite namene od kojih, po pravilu, građani nemaju nikakve koristi.

Tako je u 2017-oj godini za “usluge po ugovoru” utrošeno 771.400.000 dinara. Za istu namenu u 2016-oj je utrošeno 713.000.000 dinara (10% manje).

Za “kompjuterske usluge” u 2017-oj potrošeno je 17.200.000 dinara, za istu namenu u 2016-oj potrošeno je 9.700.000 dinara (oko 40% manje).

Za namirnice i sredstva za higijenu u Predškolskoj ustanovi u 2017-oj je utrošeno 306.800.000 dinara, za istu namenu u 2016-oj utrošeno je 104.000.000 dinara (oko 200% manje). Ovde je važno naglasiti da u 2017. godini nije napravljen nijedan novi vrtić niti je bilo značajnog poboljšanja kvaliteta ishrane najmlađih sugrađana.

Za subvencije javnim i javno-komunalnim preduzećima u 2017-oj godini potrošeno je 1.276.000.000 dinara, u 2016-oj je za istu namenu utrošeno 1.155.000.000 dinara.

Ovakvih primera ima mnogo, i sve upućuje na iste zaključke:

1) Hvalisanje suficitom, štednjom i racionalnom potrošnjom je dimna zavesa iza koje se kriju nesposobnost, nestručnost, nerad, te odsustvo želje da se započne realizacija bilo kog projekta čije trajanje je duže od tekućeg mandata.

2) Izdašno, a netransparentno trošenje sredstava po određenim budžetskim stavkama, od čega građani nikakve koristi niti poboljšanja uslova života nemaju

Na kraju, kao šlag na tortu, dolazi podatak da je za rad kuhinja Crvenog krsta Grad u 2017. godini obezbedio dotaciju od 49.300.000 dinara, a da je po istom osnovu u 2016. godini izdvojio 28.900.000 dinara. Od navedenih sredstava obezbeđena je nabavka namirnica, priprema, distribucija istog broja kuvanih obroka dnevno, lanč paketa i novogodišnjih paketića korisnicima usluga Crvenog krsta. Ista količina za 20.000.000 dinara višu sumu!

Sredstva iz budžeta su sredstva građana, a ne sredstva izvršne vlasti. Građani, u svakom trenutku imaju pravo da znaju na šta se njihov novac troši.

Gradski odbor “Dosta je bilo”, Novi Sad

Oznake