Protesti koji se javljaju u Kragujevcu, Nišu, Kraljevu, Prijepolju i drugim mestima naše prelepe Srbije nisu odraz pobune protiv diktatora, nego protiv smanjenih prava običnih građana koji pošteno rade, odgovorno uzgajaju poljoprivredne proizvode i troše najskuplje gorivo u Evropi.
Iako su maline jedan od strateški važnih poljoprivrednih proizvoda za izvoz, to neuređen sistem dokazuje da ni stubovi spoljne politike ne znače mnogo. Čak je bolje da nam vlast ne govori koji su stubovi njima bliski, a na koje bi nas najčešće okačili, misleći pre svega na nas koji pišemo i vas građane koji proizvodite. Tako će biti i kad dođe višnja, trešnja, šljiva, pšenica, grožđe, krompir, paprika, jer njihovi predstavnici u Narodnoj skupštini ne mogu osetiti sav znoj od rada, već osećaju krivicu što nisu uspeli da urede odnose među proizvođačima kako bi regulisali koliko krupni otkupljivači treba da im plate, a da posredstvom zarade duplo od izvoza.
U razvijenim zemljama koje brinu o svom poljoprivredniku, kojeg treba da štite od nelojalne konkurencije, država podstiče da se udružuje i stvara dodatnu vrednost agrarnih proizvoda putem subvencija, dostupnih kredita za ulaganje u hladnjače, preradne kapacitete i sertifikaciju organske hrane koja je cenjena i skuplja na svakom tržištu koje brine za zdravlje potrošača.
U Prijepolju su malinari porušili granicu «pristojnog» ćutanja, jer blokiraju puteve i izlaze iz etiketiranog statusa dobrih ali možda ne previše naprednih domaćina. Ponude od 50-100 dinara su sramota za jedinicu mere kakva je malina, jer to crveno zlato vredi u izvozu 300-400 dinara. Zamislite, jedno pakovanje od 125 grama maline u velikim trgovinskim lancima košta 351,99 dinara, što znači da cena jednog kilograma iznosi neverovatnih 2.815 dinara! Kako da malinari ne budu očajni? Šta da očekuju od premijerke i ministra poljoprivrede, a tek finansija?
Predlog ne treba biti usmeren na očekivanje da će vam koza čuvati kupus, a još manje da vi treba da gajite malog vučića da vam pojede kozu! Muzite kozu, pustite je da pase travu, a vi malinari ne bacajte plodove! Ako treba poklonite gladnima, dajte im da beru za svoje potrebe – to će vaše otkupljivače zbuniti i finansijski uništiti! Budite kao Japanci koji kada vozači tramvaja štrajkuju ne naplaćuju im karte, da bi vlasnici gubili na gorivu. Svi poljoprivredni proizvođači treba da skupe novac i naprave nezavisne hladnjače, koje će održati hranjivu vrednost, svežinu i na kraju reagovati prodajom kad cena bude najbolja.
Ne treba sada da se iko buni protiv koze, jer je koza izabrana da čuva vaš kupus na izborima. Znate, postoji pravilo koje kaže da ovce kada bi glasale – dale bi svoj glas za čuvara koji ih hrani, iako bi naposletku taj isti morao da ih zakolje!
Predlog svim proizvođačima je da preusmere udruženja iz oblasti pravljenja kritične mase i pregovora sa vlašću, na stvaranje udruženja koje će direkno pregovarati o ceni, kvalitetu i transportu sa stranim potražiocima proizvoda. Izaberite dobrog menadžera za pregovore!
Čini se da je izbor mali problem kod velikih ljudi, pa tako i okupljeni malinari kada se udruže i postanu veliki neće morati da brinu o kozama, vukovima i sve ovce će stati u najvišem domu. Preporuka je da se kroz sistemske zakone lociraju velike poljoprivredne parcele, da se podstiče uzgajanje različitog voća prema uslovima okruženja, sa subvencionisanjem čuvanja plodova i otvaranjem javnih skladišta do prodaje po ceni koja odgovara proizvođačima. Konačan cilj je nezavisan poljoprivrednik koji samostalno okuplja manje proizvođače i plasira poluproizvode, a onda kroz preradne kapacitete plasira sokove, džem, likere ili rakiju na tržište. Onda će svi stubovi biti mnogo jači, a osetiće se i u Rusiji, Kini, Evropskoj uniji i Americi. To je sistem održive poljoprivrede koji vraća poverenje u rad, opstanak i nezavisan razvoj, a da nije potrebna članska karta koju malinarima nisu mogli da traže napredni otkupljivači.
dipl.ing Njegoš Dragović, master profesor
koordinator OO Dosta je bilo u Medveđi
Komentariši