Sve je to normalno

Veliku zahvalnost dugujem saradnicima i građanima Srbije što su mi omogućili da direktno učestvujem u borbi za zdravo društvo i državu u kojoj se lepo i rado živi.

Četiri godine našeg rada na političkoj sceni donele su jasan spisak najvećih problema koji su uništavali i koji i dalje uništavaju naše društvo i državu. Na udaru tog spiska našli su se svi koji su ikada imali većinu glasova. Koalicija opozicije i vlasti, koja je fenomen patentiran na ovim prostorima, je refleksno krenula u odbranu svojih svetinja. Te svetinje su uzurpiranje resursa potrebnih za dolazak na vlast, zloupotreba vlasti zarad sticanja protivpravne koristi do poslednjeg piksela države.

Građane naviknute na ovakve pojave i ovakve elite, najlogičnije je bilo ubeđivati da su u DJB-u čudaci. Stvarno je postalo čudno da neko upire prstom u državni kriminal na raznim nivoima vlasti, umesto da se tali sa kriminalcima i prisvaja sebi sve što mu padne na pamet.

Valjda je čudno to što mi i dalje imamo isti cilj, mi se nigde nismo utalili, mi svakodnevno iznosimo dokaze zloupotreba i pljačke Aleksandra Vučića i sa njim na razne načine povezanih lica. Ne propuštamo priliku da javno govorimo istinu o svima, ne praveći razliku na podobne i nepodobne, jer istina ne može biti selektivna. Doslednost u borbi protiv Vučićeve diktature, ali i sistema koji je nasledio i nadogradio, nije dolazila u pitanje. Čudni smo jer su nam u toj borbi protivnici na obe strane političke scene.

Možda čudi, ali svoje poteze smo uvek ozbiljno analizirali, a rezultate prihvatali kao svoje, bez obzira koliko su bili željeni. Najzaslužniji za uspeh su preuzimali odgovornost za neuspeh. Začuđujuće je to što nismo liderska stranka. Nakon izbora u Beogradu rukovodstvo je podnelo ostavke. Čudaci kakvi jesmo, nismo bili skloni praksi koja bi dojušerašnje lidere obrisala sa spiska članstva, već smo, u želji da uvek dajemo svoj maksimum, zadržali tvorce program i nosioce političkog identiteta i dali im uloge koje im više leže.

Još neverovatnije zvuči podatak da dojučerašnji lideri nisu nezadovoljni napustili stranku i napravili neku novu ili pristupili nekoj od postojećih. A najveće čudo je odluka bivšeg rukovodstva da iz sve snage, podrži novo rukovodstvo.
Čudno je što nema ozbiljnih i argumentovanih kritika na dosadašnji rad pokreta Dosta je bilo. Sve kritike adresirane na Dosta je bilo su fashion police nivoa, obično podeljene u tri žanra. Crevna fauna šizofrenog vođe osvaja sendvič. Zaljubljenici u sebe jalovih sudbina, humorom neodraslih klinaca, zavide energiji koja ne posustaje. Optimisti koji traže reprizu omiljenog filma, verujući da će se, nekim čudom, kraj filma promeniti.

Zato DJB bez dileme nastavlja svoju borbu za uređenu Srbiju. Zemlju u kojoj država nije glavni izvor kriminala, stranke nisu šalteri za korupciju i u kojoj se poštuju zakoni jednaki za sve. Na tom putu DJB će dati svoje najbolje, najistrajnije i najsvežije članove koji se neće štedeti ni na koji način. Prošli smo razna čuda, ali smo i dalje pokret čije ime ne izgovara ni vlast, ni opozicija. Poslednje oružje im je negiranje našeg postojanja, jer samo DJB stavlja interese građana ispred ličnih, a ta čudna ideja bi se mogla raširiti među biračima.

Zato nemojte da vas čudi broj onih koji će nas podržati na narednim izborima.
Čudni su građani Srbije.

Aleksandar Bujić, potpredsednik Dosta je bilo i šef odborničke grupe u Novom Sadu