Како је ФЕСТ постао напредан – кратка хорор прича

У јануару 2004. године позвала ме је колeгиница са завршних година студија с понудом да волонтирам на ФЕСТ-у. Била сам студент прве године на Факултету драмских уметности у Београду и с радошћу сам прихватила. Већ наредне године сам постала хонорарни сарадник и активно учествовала у грађењу овог великог фестивала све до 2012. године.

Магија коју овај фестивал има веома брзо вас придобије. Уживала сам у сарадњи са највећим домаћим и светским филмским ствараоцима, небројаним редитељима, сценаристима, продуцентима, али и с онима који су тек почињали. Заједнички смо прослављали њихове успехе, коментарисали филмове, заједно се смејали и плакали проводећи стотине сати пред филмским платном. Београд је постајао центар овог дела Европе сваки пут кад се ФЕСТ одржавао.

Годинама сам све друге пројекте и ангажмане одбијала уколико би се они поклапали са ФЕСТ-ом. Није постојао фестивал у чијој сам организацији више волела да радим и који је за бројне моје колеге, али и мене, представљао једну од најсјајнијих звезда на овдашњем културном небу. ФЕСТ смо волели и унели смо много љубави у његово грађење и неговање. Усхићено смо прослављали сваку стохиљадиту продату улазницу знајући да је у тај велики успех уткан и наш рад.

Због тога сам као шамар доживела вест о именовању Дамира Хандановића, музичког уредника на Пинку и аутора ‘’хитова’’ новокомпоноване музике за директора ЦЕБЕФ-а у чијој су организацији фестивали на којима сам радила. Наравно да је именован од стране напредне већине и наравно да је и он поносни члан СНС-а. Као да се напредна већина кезила у лице свима нама који волимо културу и уметност и који смо одабрали своје професије вођени том љубављу.  

Именовати музичког уредника са Пинка за директора ЦЕБЕФ-а, истинска је дефиниција ругања свим уметницима, свима онима који су себе уградили у ове фестивале. Трагала сам данима за биографијом Хандановића покушавајући да сазнам које то претходно искуство он поседује, а које би било релеватно за позицију на коју је именован.

Покушавала сам да сазнам више о његовом формалном образовању које би барем танко указало да поседује макар и минорна знања о својој будућој позицији. Осим пар хитова опскурних назива, ништа више од тога нисам пронашла. Он можда јесте успешан у овоме што сада ради, а о чијем квалитету би могло да се дискутује и уметнички и социолошки, али њему због непостојећих квалификација и нестручности у управљању овако сложеним пројектима, није место на челу ЦЕБЕФ-а, осим ако морбидна замисао актуелне власти није да уништи и обоји у пинк све фестивале које ова установа организује.

Моје драге и посвећене колеге које и даље организују ФЕСТ доживљавали су разна понижења у протеклих шест година. Доживљавали су између осталог и то да им надређени буду појединици који су мислили да се Палићки филмски фестивал одржава у Новом Саду. Ново понижење добиће и они, али и комплетна публика наредног ФЕСТ-а кад на отварању запева нека сплаварска звезда, и то управо хит новопостављеног аутора. Јер, то је та забава, зар не?

Др Ана Стевановић

Народна посланица у Народној скупштини Републике Србије и потпредседница Доста је било