U januaru 2004. godine pozvala me je koleginica sa završnih godina studija s ponudom da volontiram na FEST-u. Bila sam student prve godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i s radošću sam prihvatila. Već naredne godine sam postala honorarni saradnik i aktivno učestvovala u građenju ovog velikog festivala sve do 2012. godine.
Magija koju ovaj festival ima veoma brzo vas pridobije. Uživala sam u saradnji sa najvećim domaćim i svetskim filmskim stvaraocima, nebrojanim rediteljima, scenaristima, producentima, ali i s onima koji su tek počinjali. Zajednički smo proslavljali njihove uspehe, komentarisali filmove, zajedno se smejali i plakali provodeći stotine sati pred filmskim platnom. Beograd je postajao centar ovog dela Evrope svaki put kad se FEST održavao.
Godinama sam sve druge projekte i angažmane odbijala ukoliko bi se oni poklapali sa FEST-om. Nije postojao festival u čijoj sam organizaciji više volela da radim i koji je za brojne moje kolege, ali i mene, predstavljao jednu od najsjajnijih zvezda na ovdašnjem kulturnom nebu. FEST smo voleli i uneli smo mnogo ljubavi u njegovo građenje i negovanje. Ushićeno smo proslavljali svaku stohiljaditu prodatu ulaznicu znajući da je u taj veliki uspeh utkan i naš rad.
Zbog toga sam kao šamar doživela vest o imenovanju Damira Handanovića, muzičkog urednika na Pinku i autora ‘’hitova’’ novokomponovane muzike za direktora CEBEF-a u čijoj su organizaciji festivali na kojima sam radila. Naravno da je imenovan od strane napredne većine i naravno da je i on ponosni član SNS-a. Kao da se napredna većina kezila u lice svima nama koji volimo kulturu i umetnost i koji smo odabrali svoje profesije vođeni tom ljubavlju.
Imenovati muzičkog urednika sa Pinka za direktora CEBEF-a, istinska je definicija ruganja svim umetnicima, svima onima koji su sebe ugradili u ove festivale. Tragala sam danima za biografijom Handanovića pokušavajući da saznam koje to prethodno iskustvo on poseduje, a koje bi bilo relevatno za poziciju na koju je imenovan.
Pokušavala sam da saznam više o njegovom formalnom obrazovanju koje bi barem tanko ukazalo da poseduje makar i minorna znanja o svojoj budućoj poziciji. Osim par hitova opskurnih naziva, ništa više od toga nisam pronašla. On možda jeste uspešan u ovome što sada radi, a o čijem kvalitetu bi moglo da se diskutuje i umetnički i sociološki, ali njemu zbog nepostojećih kvalifikacija i nestručnosti u upravljanju ovako složenim projektima, nije mesto na čelu CEBEF-a, osim ako morbidna zamisao aktuelne vlasti nije da uništi i oboji u pink sve festivale koje ova ustanova organizuje.
Moje drage i posvećene kolege koje i dalje organizuju FEST doživljavali su razna poniženja u proteklih šest godina. Doživljavali su između ostalog i to da im nadređeni budu pojedinici koji su mislili da se Palićki filmski festival održava u Novom Sadu. Novo poniženje dobiće i oni, ali i kompletna publika narednog FEST-a kad na otvaranju zapeva neka splavarska zvezda, i to upravo hit novopostavljenog autora. Jer, to je ta zabava, zar ne?
Dr Ana Stevanović
Narodna poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije i potpredsednica Dosta je bilo
Pa stručan je završio je srednju elektrotehničku, vidi se da je uspešan “tehničar”, a nasledio je talenat od tate Paška pevača, koga pamtim sa svadbi “gastarbajtera” po Šumadiji, tamo početkom 80-ih godina prošlog veka 😀