Tender za RTB Bor je put u bananizaciju Srbije

Ministarstvo privrede je objavilo javni poziv za izbor strateškog investitora za RTB Bor. Za razliku od prethodne tri neuspešne privatizacije, tok ovu privatizaciju će karakterisati prisustvo budućeg rudnika Čukaru Peki u neposrednoj blizini Bora.

Iako RTB Bor i Nevsun Resources LTD., vlasnik budućeg rudnika Čukaru Peki, nemaju nikakve vlasničke i strateške veze, značajan je odnos postojećih rudnih resursa kojima ove dve kompanije raspolažu.

Kompanija Nevsun Resources LTD. je samo za otkup prava vlasništva, i to nad samo jednim delom rudnog resursa, uložila skoro 400 miliona $. Za ukupne investicije u otvaranje i eksploataciju tog dela ležišta planiraju još jednu milijardu $. Švedsko – kanadski konzorcijum Lundin i Euro Sun Mining su prvo ponudili 1,2 milijarde $, a zatim podigli na 1,4 milijarde $ ponudu za otkup prava od kompanije Newsun Resources LTD, koju je ova glatko odbila.

Preliminarne studije pokazuju da će ukupni prihod od eksploatacije samo jednog (gornjeg) dela ležišta iznositi oko 5,5 milijardi dolara, a profit preko 2,5 milijardi $. Procene ukupnog profita od eksploatacije kompletnog rudnog ležišta Čukaru Peki nisu izvršene, ali na osnovu iskustva i do sada raspoloživih podataka procenjuje se da može dostići čitavih 10 milijardi $.

RTB Bor osim ostalih rudnih ležišta, koja su dosadašnjom eksploatacijom u najvećoj meri već iscrpljena, poseduje rudno ležište Borska reka, koje je po svojim karakteristikama vrlo slično rudnom ležištu Čukaru Peki. Po svojoj potencijalnosti je čak za korak ispred, jer je bliže površini i u centru važnih  infrastrukturnih objekata. Po količinama i kvalitetu raspoložive rude za eksploataciju su takođe slični. RTB Bor, na žalost, nije umeo da prepozna potencijalnost Borske reke i nikada nije ozbiljno razmatrao mogućnost njegove eksploatacije. Tako je i danas.

Svedoci smo apsurdne situacije da na samo nekoliko kilometara imamo dva vrlo slična rudna resursa i po kvalitetu i po kvantitetu raspoložive rudne supstance, od kojih se jedan, u vlasništvu stranog kapitala vrednuje desetinama milijardi dolara, a drugi, u vlasništvu države, poklanja u bescenje. I u takvoj situaciji se raspisuje tender za RTB Bor. Potencijalni strateški partner RTB Bor treba da dobije za mizernu cifru od 350 miliona  pravo za eksploataciju svih rudnih resursa, pa i Borske reke koja mu može doneti par desetina puta veći profit uz svu prateću infrastrukturu, objekte, postrojenja, opremu i vrlo kvalitetnu radnu snagu sa stogodišnjom tradicijom i iskustvom.

Napominjem da je u program revitalizacije rudničkih i rekonstrukciju metalurških kapaciteta u RTB Bor u periodu 2011 – 2015 god. uloženo oko 600 miliona dolara. To je investicija uz garancije države. Program se nije realizovao, predviđeni nivo proizvodnje od 80.000 tona bakra godišnje se ostvaruje polovično, jedva na nivou 30.000 tona godišnje, iz godine u godinu sa sve većim podbačajima, i sa gubicima iz tekućeg poslovanja koja su se samo u periodu od 2014. do danas nagomilala do nivoa od oko 400 miliona dolara. Tako je investicioni program u RTB Bor postao najveća propala investicija u novijoj istoriji Srbije, za koju su direktno odgovorni Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB Bor i svi predsednici vlada RS počev od 2010. do danas, od kojih je najodgovorniji Aleksandar Vučić.

Od jeseni 2016. u RTB Bor je na snazi UPPR, koji se nije uspešno realizovao jer je sve vreme njegovog trajanja kompanija poslovala sa gubitkom, bez likvidnog perioda. Zbog neuspešno sprovedenog UPPR u RTB Bor je trebao biti proglašen bankrot. Umesto toga, krenulo se sa prikazivanjem lažnih poslovnih rezultata, koji su vremenom sve više dobijali na zamahu, tako da danas, u vreme objave tendera, javnost je obasuta informacijama o uspešnom poslovanju kompanije. To izaziva podozrivost i sumnju u iskrenost namera države da sprovede izbor strateškog investitora za RTB Bor po poštenim i korektnim uslovima.

Dosta je bilo je na stanovištu da takav pogubni proces rasprodaje vitalnih nacionalnih resursa predstavlja najkraći put u bananizaciju države. Svaka ozbiljna država bi učinila sve što može da takve resurse zadrži u svojim rukama i time obezbedi strateški dugoročni prosperitet svojih građana. U Srbiji aktuelna vlast čini suprotno – upropašćuje budućnost svojih naraštaja zarad uskogrude lične i partijske koristi. Rezultat tog procesa, koji u zadnje vreme dobija zastrašujuće razmere, je da Srbija ubrzano postaje sve siromašnija zemlja jeftine radne snage, iz koje beže ne samo stručni, mladi i sposobni, već i svi oni koji imaju prilike da pobegnu.

Dr Branislav Mihajlović, predsednik Dosta je bilo

Autorski tekst objavljen u NIN-u 26. jula 2018.