Рад на црно локално запослених у страним амбасадама у Србији

Већина страних амбасада у Србији одбија да уплати порезе и доприносе за своје локално запослене српске држављане.

Србија већ деценијама одбија да се системски и одговорно суочи са горућим питањем неуплаћивања пореза и доприноса по одбитку за локално запослене у страним амбасадама у Београду.

Иако је реч о јавној тајни о којој су медији спорадично писали протеклих година, проблем опстаје како због „недодирљивости“ страних послодаваца тако и због политички и економско калкулантског односа власти према овом питању.
Наиме, већина страних амбасада у Србији одбија да уплати припадајуће порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање за своје локално запослене српске држављане.

Иако су домаћи закони, Бечка конвенција и други међународни уговори веома јасни по овом питању и налажу амбасадама да се у свему понашају у складу са законима земље домаћина који се односе и на друге послодавце, велики број страних дипломатско-конзуларних представништава категорично одбија да изађе из зоне сиве економије.
Реч је о тренду који вуче корене још из ’90. година када су стране амбасаде искористиле свеопште институционално расуло и урушење банкарског система, прешле на исплату зарада локално запосленима на руке и одлучиле да пријаве за обавезно социјално осигурање буду на минималним зарадама.

Након петооктобарских промена 2000. године и опоравка банкарског сектора, неке од амбасада су регулисале статус својих локално запсолених, међутим већина је наставила по старом, а ова неславна пракса траје и дан-данас.
Међу страним дипломатско-конзуларним представништвима у Србији која истрајавају у оваквом незаконитом поступању има и западноевропских земаља. Ако се има у виду да је просечна плата локално запослених у страним амбасадама минимално 1.000 евра, веома се лако долази до рачунице колики су губици за порески и пензиони систем Србије.

Међутим, оно што је можда још већи проблем јесте ћутање државе Србије и забијање главе у песак пред овим озбиљним проблемом. Пореска управа и ПИО фонд су у потпуности упознати са овим питањем, али не желе (или не смеју) да било шта предузму. Тужилаштво такође готово по правилу одбацује овакве кривичне пријаве иако закон предвиђа кривичну одговорност за неуплаћивање пореза и доприноса из радног односа.

Овакво понашање на „микро“ плану страних амбасада према локално запосленима осликава унеколико и суштински однос тих истих држава према Србији на ширем „макро“ плану. Ако се оставе по страни формално-декларативне изјаве, из оваквог понашања страних амбасада провејава евидентно непоштовање и омаловажавање државе Србије, њених закона и институција.
Имајући у виду да тренутна власт активно промовише отварање јефтиних радних места и претварање Србије у тржиште багателне радне снаге, није ни чудо да стране амбасаде ни не помишљају да било шта промене у својој „зони пореске удобности“.
Закључак који следи из напред наведеног јесте неопходности бескомпромисне политичке и институционалне акције којима би се стало на пут оваквим штетним радњама по буџет Републике Србије.

Србија мора да заузме императивни став и предузме конкретне кораке у виду наплате дугованих пореза и доприноса и санкционисања досадашње праксе пореске утаје. Једино на тај начин ће повратити поверење грађана у систем, али и углед саме државе Србије у очима међународних партнера.

У супротном, опстанком двоструких аршина и пореским оптерећењем домаћих предузетника у корист „великих страних инвеститора“, Србија ризикује да се претвори у „Алан Форд Реалитy“ у којем ће Вучић попут Супер Хика наставити да узима од сиротиње да би поклањао богатима.

Јасмина Стојановић
ОО ДЈБ – Звездара