IT Industrija softvera u Srbiji je prošle 2017. godine imala izvoz od 760 miliona evra. To je rast od skoro 30% u odnosu na 2016. godinu.
Političari i ove i prethodne vlasti nas godinama ubeđuju da smo nesposobni kao narod, da ništa ne umemo, da nam je jedina šansa da motamo kablove za strane investitore za 200, 300 evra mesečno i da za tu privilegiju treba stranim investitorima da poklonimo zemljište i poklonimo 10.000 evra za svako to radno mesto.
U prvih 6 meseci ove godine, rast od 30% je nastavljen tako da možemo očekivati da se izvoz softverskih usluga iz Srbije približi milijardi evra u ovoj godini.
Iz godine u godinu softverska industrija u Srbiji raste po stopi od 30%. 2011. godine izvoz je iznosio 172 miliona. Danas je skoro 5 puta veći.
Softverska industrija je samonikla bez ikakve pomoći države. U stvari država joj je samo odmagala. Softverska industrija se razvila zato što Srbija ima mnogo pametnih ljudi kojima je razvoj Interneta pomogao da uspostave kontakt iz Srbije i nađu klijente u zapadnim zemljama. U Srbij bez korupcije i reketa ne mogu da dobiju ugovore, ali zato na svetskim tržištem naši ineženjeri i stručnjaci plivaju kao ribe u vodi.
Vlast u Srbiji potkopava softversku industriju, zato što ne može da je kontroliše, jer ne može da kontroliše klijente koji su u inostranstvu i što te klijente ne interesuje partijska pripadnost, nameštanje tendera i korupcija, već samo znanje. Softverske kompanije bliske vlasti dobijaju sve ugovore u Srbiji. Umesto da podrži domaću industriju, vlast daje subvencije stranim kompanijama i time pokušava da je ugorzi i stvara veštačku konkurenciju za IT kadrovima kojih nema dovoljno.
Vlast od Srbije pravi zemlju jeftine radne snage jer joj to tako odgovara. Od glasača ostaju penzioneri i jeftina radna snaga, koje uveseljavaju raznim Farmama i truju RTS-om, Pinkom i Informerom. Mladi ljudi beže iz zemlje.
Bućnost Srbije je u sopstvenim snagama, u oslanjanju na domaću privredu i privrednike. Ako sami sebi ne pomognemo, niko nam neće pomoći. Softverska industrija je jedan od motora razvoja naše privrede i dokaz da možemo. Valja joj otvoriti vrata kroz smanjenje poreza, smanjenje administracije, privlačenje investicionih fondova, reformu obrazovanja i uređen sistem koji radi za njih, a ne protiv njih. Budućnost Srbije su njeni građani, ne jeftina radna snaga i političari bez dana iskustva u privredi koji žive na grbači svih građana.
Pošto sam i ja preduzetnik koji izvozi rad u softveru, ne mogu da se ne složim vezano za rast i potencijal IT industrije. Tačno, misaona imenica je ovde dobiti posao za javni sektor, ali sve i kad naši tenderi ne bi bili namešteni, pitanje je da li bih bio zainteresovan, prosto radni sat kod nas i u Nemačkoj/Švajcarskoj nisu istog reda veličine i teško da može da se desi neko čudo pa da neka nova vlast to preko noći promeni i učini domaće tržište atraktivnim domaćem preduzetniku kojem su otvorena vrata celog sveta.
Takođe ne mislim da IT preduzetnici nešto preterano grcaju pod teretom poreza i administracije. Do sada je sistem paušalnog oporezivanja omogućavao svakome da prvih 50.000 evra obrne bez mnogo nameta i čak bez viška papirologije, bez knjigovodstva. Čak je i ta dugo najavljivana seča propisa dala rezultate, danas preduzetnik u Srbiji može da registruje firmu i otvori bankarske račune bez pečata, bez mnogo čekanja, kroz 3-5 dana. Desilo mi se da mi poslovna banka više dana zadržava moj devizni priliv nego što me je država zadržavala bilo kakvom administracijom!
Ali može li softverska industrija zaista da bude motor razvoja Srbije? Uzmimo da bi sledeće godine IT izvoz mogao da bude negde oko milijarde. Ukupan izvoz zemlje je na nivou od oko 15 milijardi, ukupan bruto domaći proizvod negde oko 35 milijardi. U tom kontekstu softverska industrija postaje značajna grana domaće privrede, ali ne i dominantna. Izvoz do jedne milijarde? Pa to bi u svetskim okvirima sve skupa bilo kao promet jednog malo jačeg preduzeća.
Radulović predlaže privlačenje investicionih fondova kao rešenje za rast, s obzirom na loše stanje na domaćem tržištu kapitala. To mi se ipak ne čini presudnim. Znam za strane softverske firme koje su osnivale svoje kancelarije u Beogradu sa obrtnim kapitalom od oko 40.000 evra, sasvim dovoljno za start sa nekoliko zaposlenih. Pa i preduzetnik koji sam radi za inostranstvo može praktično za par meseci da stvori taj kapital ako želi i može da proširi posao, ne treba mu za to fond. OK, mogao bih se složiti sa Sašom da neki venture capital fondovi mogu dobro poslužiti ako se želi eksplozivni, eksponencijalni rast – ali onda priča potraje samo do prvog sledećeg pregrevanja, pucanja mehura u IT svetu. Naši preduzetnici su možda više nemačko-austrijska škola, možda više vole umeren i postepen rast iz sopstvenih sredstava. OK, znam da Saša zna kako brzo napraviti posao težak milione/milijarde, ali takvi poslovi lako odlaze i u stečaj.
Većina preduzetnika , posebno u oblasti proizvodnje, nisu paušalni obveznici poreza i doprinosa već su obavezni voditi dvojno knjigovodstvo pa su im obaveze više nego duplo veće nego što su to bile npr. 1988 gopdine.
Umesto sa 1988. godinom možda je bolje da se poredimo sa današnjim svetom: gde je to moguće ne voditi knjige sa prometom iznad 50.000 EUR godišnje, pa da kažemo da su naši preduzetnici oštećeni? Zapravo su softveraši bili u najboljoj poziciji, jer njima je promet od pedeset hiljada skoro jednak zaradi, za razliku od drugih delatnosti gde postoje značajni materijalni inputi.
Zapravo je po paušalce najnegativnije to što se sprema pooštravanje uslova za paušalce – sadašnje stanje po meni i nije bilo toliko crno.
Tačno je da je budućnost Srbije domaća privreda i preduzetnici ali ostaje nejasno zašto je država uradila sve da ja mojih 500 000 EUR i dalje držim na PayPalu-u i neću da ih prebacim na račun u Srbiju.
Drago mi je da se Sasa posle jedne pause vraca serijom odlicnih tekstova
Zasto gdin. Radulovic onda nije otvorio softversku firmu u Srbiji, nego je krenuo u politiku kao profitabilniju granu?
Mi na politiku ne gledamo kao na način za bogaćenje, verovali ili ne. 🙂 Svi u DJB imaju svoje poslove koje su radili i pre ulaska u politiku, i to uspešno. Želimo da promenimo sve što ne valja u Srbiji i to je jedini motiv, verujemo da je teško u to poverovati.