Пркос се у Мајданпеку зове Вишња

Огромна већина грађана Србије се свакодневно пита да ли ће нам и када ће нам бити боље. Велики број њих гледа како године пролазе, како се ствари мењају, али на горе, како се урушавају вредности, комплетан систем и институције, и чине мало или пак ништа да то зауставе и промене.

Предали су се, да ли што је тако лакше или узрокује мање главобоље, препустили се животарењу и будућности која траје до сутра, нижући тако дан за даном и чекајући некога ко ће бити довољно храбар и одважан да нас све избави из овог у чему живимо. Баш као у бајци. И тако деценије прођу, а остане само горчина и осећај неостварености и промашености који прате попут какве злокобне сенке уз незаобилазну тврдњу која би тобоже требало да потврди да се ништа не може променити јер ‘’сви су политичари исти и мисле само на себе.’’

Због свих тих предатих и оних који су одустали, или пак оних који су решили да затворе оба ока, уста, па и нос и окрену главу зарад мање или веће користи коју им близина власти пружа, одушеви ме младост, храброст, бунт и одбијање да се пристане на живот недостојан човека.

Испуне ме поносом сви они који су имали обиље могућности негде другде у белом свету, а изабрали да се боре у својој земљи, у свом граду, против оних којима су ситни интереси и себичлук једина светиња.

Уверена сам да је једна од најхрабријих младих жена у Србији данас једна Вишња, омиљена наставница енглеског, која свој хлеб поштено зарађује предајући у три сеоске школе у околини Мајданпека.

Можемо ли уопште да сагледамо колико је храборости потребно једној младој жени од 27 година, наставници у државној школи да одважно стане прва и поведе и оснажи своје суграђане како би спречили да се у Мајданпеку заувек угаси светло? Да ли смо свесни колика је њена љубав према свом граду у коме је решила да остане, свесно одбацивши могућност да живи нормалним животом на другом континенту и поред прилика које је имала захваљујући свом образовању и усавршавању?

Величина њене жртве сведочи о томе колико воли место где живи и сведочи о њеном сну да од овог места створи угодно и пријатно место за достојанствен живот који је и те како могућ имајући у виду све потенцијале које Мајданпек и околна места имају.

Вративши се на питање с почетка текста, биће нам боље када и сами будемо бољи. Када сви ми пронађемо и охрабримо једну Вишњу у себи, ону – која је пркосна, која је храбра, која је свесна неподопштина оних против којих је храбро устала и подигла глас зато што бесрамно краду будућност и њој, и њеним суграђанима и свима онима који једино што траже јесте достојанствен живот јер само је такав вредан живљења.

С нестрпљењем ишчекујемо изборе у Мајданпеку који ће се одржати у недељу, 2. септембра у нади да ће младост и храброст однети превагу над онима који су нам отели достојанство, који су киднаповали правду и чији смо таоци шест предугих година.

Надамо се да ће Вишња бити пример и узор свим младима који ће коначно увидети да ниједне промене нема без њих, без бескомпромисне храбости, пркоса и одважности који су стални пратиоци у борбама које су веће од нас самих, али које морамо водити уколико се сматрамо часним. Јер, упркос свему, неописив је осећај знати да сте у борби против овог зла на правој страни, на оној на коју мали број људи сме да стане.

Др Ана Стевановић, потпредседница покрета Доста је било и народна посланица